Šta je Bitcoin i kako funkcioniše? (CELA ISTORIJA BITCOINA)

Neko ga naziva digitalnim zlatom, čak prognoziraju da će za par godina da zameni novac, ali šta je zapravo Bitcoin i kako on funkioniše?

NAPOMENA: Ovo nije nikakvo finansijsko savetovanje, već je tekst napravljen isključivo u vidu informativnog sadržaja i kao takav ne snosi nikakve posledice ili slično.

POČETAK I NASTANAK BITCOINA

Bitcoin je digitalna valuta koja omogućuje decentralizovane transakcije putem tehnologije poznate kao blockchain. Ideja iza Bitcoina potiče od osobe ili grupe ljudi koja se krije iza pseudonima Satoshi Nakamoto. Nakamoto je objavio „Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System“ u oktobru 2008. godine putem online foruma. Taj dokument opisuje osnovne principe Bitcoina i način na koji radi.

Osnovna ideja Bitcoina je rešavanje problema centralizovanog finansijskog sistema i potrebe za posrednicima, poput banaka, u finansijskim transakcijama. Bitcoin koristi tehnologiju blockchaina, koji je javni i distribuirani registar transakcija održavan od strane mreže računara, poznatih kao rudari.

Bitcoin je formalno pokrenut s objavom Nakamotovog Bitcoin Whitepaper-a u januaru 2009. godine, kada je i sam prva transakcija (tzv. „genesis blok“) dodata u blockchain. Nakamoto je takođe razvio prvu verziju Bitcoin softvera i rudarskog algoritma.

Bitcoini se stvaraju procesom nazvanim rudarenje. Rudari su osobe koji uz pomoć kompjuterskih računara rešavaju kompleksne matematičke probleme kako bi potvrdili transakcije i dodali ih u blockchain. Sve je podešeno automatski. Za svoj rad, rudari dobijaju nagradu u obliku novih Bitcoina. Taj proces stvaranja novih Bitcoina poznat je kao „rudarska nagrada“.

PRVA TRANSAKCIJA I „PIZZA DAY“

Od 2009. godine do danas, Bitcoin je prošao kroz značajan razvoj i doživeo brojne promene, kako u svojoj tehnologiji, tako i u svojoj prihvaćenosti i vrednosti na tržištu.

Prva razmena Bitcoina za tradicionalnu valutu dogodila se 2010. godine na platformi poznatoj kao BitcoinMarket.com. Cena Bitcoina tada je bila izuzetno niska u odnosu na današnje standarde a reč je bukvalno o centima dolara.

Jedan od najpoznatijih dana u kriptu od kako su nastale kriptovalute i takođe ujedno i najpoznatija i nažalost najtragičnija Bitcoin transakcija se desila kada je programer po imenu Laszlo Hanyecz platio 10.000 Bitcoina za dostavu dve pice. Za one koji nisu upućeni, danas u 2024. godini, 1 Bitcoin vredi manje više oko 40.000 dolara. E sad ako bi tih 10.000 Bitcoina, koje je tragični programer zamenio za dve pice, prodali danas po ovoj ceni, dolazimo do vrtoglave cifre od 400.000.000 američkih dolara. Da, toliko bi bio „težak“ ovaj momak danas. Ovo je još poznato i kao „Pizzaday“!

RAST I PROMENA CENA od 2008 do danas

Cena Bitcoina je stagnirala godinama, držeći se negde između 10 i 100 dolara gore dole, sve do 2013. godine kada je naišao prvi ozbiljniji skok na skoro 1.000 dolara za jedan Bitcoin. Zatim je ta cena bila aktivna uz manje korekcije i padove sve do 2017. godine kada Bitocin doživljava prvu pravu eksploziju, kako na kripto tržištu tako i generalno na svetskom/medijskom nivou. Za samo par meseci od početka godine do kraja 2017. godine cena je skočila (18.12.2017.) na tada rekordnih 19.106 dolara po jednom Bitocinu.

Tada je Bitcoin počeo svoju ekspanziju u pravom smislu kakvu poznajemo i dan danas i koja je iz godine u godinu sve veća i veća. Svi mediji su pisali o nekoj čudnoj digitalnoj valuti koja vredi 19.000 dolara.
U narednih godinu dana cena je varirala izmedju 19 i 5 hiljada, kada je krajem 2018. usledio pad ispod 5.000 dolara po jednom Bitcoinu.

Ta cena je bila aktuelna sve do kraja 2020. godine kada je usledila najveća eksplozija i skok cene od kako je nastao Bitocin. Od decembra 2020. godine pa sve do aprila 2021. cena je neverovatno rasla i 16. aprila 2021. godine dosegla najveću cifru do tog trenutka od čak 63.258 dolara. Zatim se u julu prepolovila na 30.000 pa ponovo 14.11.2021. otišla na, još uvek, rekordnih 64.455 dolara koja nije oborena do dan danas.

Početkom 2023. cena za jedan Bitcoin je ponovo pala na ispod 20.000 pa se krajem godine ponovo vratila i sada varira izmedju 20-40k.

Iz svega navedenog možemo primetiti da cena Bitocina itetkako zna da varira i podložna je promenama, ali ako ponovo pogledate ispočetka cenu od samog nastanka pa sve do danas, možete zaključiti da je na dužem periodu Bitcoin uspeo da očuva svoju vrednost i da mu cena uvek raste, uz napomenute korekcije i padove.

ZAKON I BITCOIN

Regulacija Bitcoina varira širom sveta, a u većini slučajeva zemlje donose vlastite zakone i smernice za trgovanje i korišćenje kriptovaluta. Ekvador je za sada jedina zemlja koja je zvanično uvela kripto kao sredstvo plaćanja. Kod nas je to još uvek nerazvijeno i mi kao i u svemu ostalome malo kasnimo za svetom. NBS je istakla da kriptovalute nisu zakonito sredstvo plaćanja u Srbiji i da banke nemaju obavezu prihvatanja ili promocije kriptovaluta. Jedina svetla tačka je da postoji zakon o digitalnoj imovini koji je stupio na snagu od 2022. godine i može se naći na sajtu: parlament.gov.rs gde je sve detaljno objašnjeno i opisano.

Šta je to digitalna imovina? Zakon o digitalnoj imovini, definisao je digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi ili koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu pojam digitalne imovine ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, kao ni drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima.

OPOREZIVANJE

Porez na kriptovalute plaća se isključivo prilikom prodaje kriptovalute, dok se oporezivanje kupovine i držanja kriptovalute u vlasništvu ne oporezuje. Prilikom oporezivanja trgovine kriptovalutama, plaća se porez na kapitalnu dobit, odnosno iznos poreza koji je potrebno platiti je 15% od pozitivne razlike između prodajne i nabavne cene kriptovalute.

Ko mora da plati porez?

Obveznik plaćanja poreza na kriptovalute je svaki rezident Republike Srbije koji prilikom prodaje kriptovalute ostvari pozitivnu razliku u odnosu na nabavnu cenu. Zakon je definisao termin rezidenta Srbije kao lice koje:

1) na teritoriji Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili

2) na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili završava se u odnosnoj poreskoj godini.

KAKO IZ SRBIJE KUPITI BITCOIN?

Najpoznatije mesto odnosno „kripto-menjačnica“ u Srbiji gde možete kupiti, ne samo Bitcoin već i ostale kriptovalute, je svakako www.ecd.rs koja je ujedno i prva kripto menjačnica na ovim prostorima.

Možete kupiti i prodati nekoliko kriptovaluta, imaju odličnu podršku, novčanike i razne ostale pogodnosti.

PREDICKIJE I BUDUĆNOST BITCOINA

Mnogi analitičari i entuzijasti kriptovaluta predviđaju dalji rast vrednosti Bitcoina. Argumenti za ovo uključuju ograničeni ukupni broj Bitcoina koji će ikada biti u opticaju (21 milion), što stvara sličnost s dragocenim metalima poput zlata. Povećano interesovanje institucionalnih investitora takođe podržava optimizam u vezi s budućim rastom vrednosti.

Pitanje regulacije igra ključnu ulogu u budućnosti Bitcoina. Dok neke zemlje prihvataju kriptovalute, druge ostaju skeptične. Povećanje regulacije može doneti dodatnu stabilnost tržištima, ali istovremeno izaziva pitanja u vezi s privatnošću i decentralizacijom, vrednostima koje su osnovni stubovi Bitcoina.

S obzirom na veliki broj alternativnih kriptovaluta (altcoina), Bitcoin se suočava s konkurencijom. Dok su neki optimistični u vezi s Bitcoinom kao digitalnim zlatom, drugi smatraju da bi neki od altcoina s naprednijim tehničkim karakteristikama mogli privući pažnju investitora.

Budućnost Bitcoina ostaje podložna mnogim faktorima, uključujući tržišnu volatilnost, regulatorne promene i tehnološke inovacije. Dok mnogi vide Bitcoin kao inovaciju koja će transformisati finansijski svet, postoje i skeptici koji upozoravaju na rizike. Kako bi investitori bili dobro informisani, važno je pratiti najnovije informacije, analize i regulatorne smernice. Bez obzira na izazove, Bitcoin ostaje centralni igrač u kriptoindustriji, a njegova sudbina i dalje privlači pažnju širom sveta.