Dronovski jaz za koji niko nije napravio doktrinu

Na Simpozijumu o odbrani od kosmičkog i raketnog sistema u Huntsvilleu, Alabama, 13. avgusta 2026. godine, general-pukovnik Joseph Jarrard, zamenik komandanta Sjedinjenih Država za severnu komandu i zamjenik američkog elementa NORAD-a, rekao je nešto što bi pre deset godina bilo nezamislivo za generala zaduženog za odbranu domovine: „Nemamo senzore… Trenutno smo loše opremljeni da se nosimo sa nečim takvim.” Prema izveštaju DefenseScoop-a o symposium-u, Jarrard je opisivao izazov otkrivanja i porazivanja horde malih dronova koji napadaju unutar Sjedinjenih Država.

Ta izjava nije skandal. To je priznanje da je arhitektura koju su gradile SAD za odbranu severne Amerike projektovana za drugačiji problem od onog koji sada nailazi.

Arhitektura usmerena ka granici suočava se sa unutrašnjim zadatkom

NORAD i NORTHCOM postoje jer je Hladni rat proizveo specifičan zahtev: nadgledati prilaze, upozoravati na bombardere i rakete koje prelaze u vazdušni prostor Severne Amerike i intervenisati pre nego što dođu do ciljeva. Ta logika misije—upozoriti, pratiti, identifikovati, presresti na rastojanju—još u velikoj meri podržava mnoge delove senzorske arhitekture domovine, od radara sa dometom preko vidokruga do otkrivanja raketa u kosmosu.

Jeftini, komercijalno dobijeni mali bespilotni sistemi (sUAS) razbijaju tu logiku na jednostavan način: oni ne moraju da pređu granicu da bi postali pretnja. Mogu da se kupe, sastave ili pokrenu iz duboko unutar perimetra koji je NORAD bio zadužen da gleda spolja prema unutra. Ta distinkcija—„unutar perimetra“—predstavlja ključnu tačku problema koju je Jarrard opisao. Sistem koji je optimizovan za otkrivanje bombardera koji se približava preko severnog pola nije prirodno pogodan za otkrivanje kvadrokoptera koji polazi sa parkinga pored vojne instalacije.

Treba biti precizan ovde: NORTHCOM ipak ima misiju protiv malih UAS. U novembru 2024. godine, vođstvo Pentagona je naložilo NORTHCOM-u da bude sinhronizator, integrator i koordinator aktivnosti protiv malih dronova širom kontinentalnih Sjedinjenih Država i Aljaske, kako je to naglasio general Gregorij Guillot u iskazu koji je zabeležio DefenseScoop. Pojedinačne službe i instalacije zadržavaju svoje odgovornosti za odbranu baze. Praznina koju je Jarrard označio nije odsustvo misije—već odsustvo doktrine i opremljene strukture snage koja bi tu misiju sprovodila na većem nivou.

Problem lanca otkrivanja i neutralizacije

Odbranom vazduha protiv napada dronovima u stadu i dalje se vodi kroz isti osnovni sled faza kao i svaki drugi sukob: otkrivanje, praćenje, identifikacija, donošenje odluke, poraz, procena. Mali sUAS čine svaku vezu u tom lancu težom. Oni su spori, mali, letovi su nisko i često se ne razlikuju od ptica ili amaterskog saobraćaja na mnogim tipovima senzora. Procena GAO-a iz 2022. godine (GAO-22-105705) pokazala je da čak i posle godina domaće primene od strane ovlašćenih agencija, mnoge tehnologije protiv dronova imaju ograničenu sposobnost otkrivanja i praćenja malih dronova, a da je mali broj sistema koji mogu ometati ili onesposobiti te dronove efikasan na razdaljinu veću od oko 1.000 stopa.

Trošak takođe ima značaj. Paljenje interceptor-a vrednog više miliona dolara na dron koji košta nekoliko stotina dolara nije održiv odnos, a takav pristup postavlja i očigledne bezbednosne rizike u naseljenim područjima. Elektronsko ometanje često predstavlja privlačniju alternativu, ali nailazi na sopstvena ograničenja: sve autonomniji dronovi koji ne računaju na kontinuiranu radio-vezu, zagušen spektar, rizik od ometanja civilnih komunikacija i zakonska ograničenja protiv domaćeg ometanja signala.

Zona nadležnosti

Tehnologija je samo polovina problema. Druga polovina je ko ima zakonsko ovlašćenje da deluje i kada. GAO-ova 2022. procena je primetila da domaće operacije protiv UAS-a mogu biti ograničene zakonskim aktima poput Zakona o sabotaži aviona i Zakona o zloupotrebi kompjutera, i da samo nekoliko federalnih agencija—Odbrana (Defense), Energija, Homeland Security i Pravda—imaju specifična ovlašćenja za korišćenje tehnologije protiv UAS-a pod definisanim okolnostima. Izveštaj Kraljevskog istraživačkog servisa (Congressional Research Service) iz 2025. napominje da Kongres razmatra mogućnost proširenja ovlašćenja DOD-a protiv domaćih UAS-a, i da postojeće ovlašćenje, kako je izveštaj naveo, ističe na kraju 2026. godine—rok koji bi eventualno zakonom mogao biti produžen ili revidiran.

Uz to, na to se nadovezuje civilna nadležnost FAA-e nad upravljanjem vazdušnim prostorom i šarena mreža saveznih, državnih, lokalnih i plemenskih policijskih nadležnosti, svaka sa sopstvenim pravnim okvirima. Vojni narednik koji uoči dron iznad instalacije ne može jednostavno da ga tretira kao neprijateljsko vazdušno sredstvo po postojećim pravilima angažmana; vlasništvo, namera i pravni autoritet za delovanje moraju biti utvrđeni pre, često u sekundama.

Nije svaki dron napad

Guillot je tokom svedočenja pred zakonodavcima u februaru 2025, kako je prenela DefenseScoop, rekao da su stotine incidenata sa dronovima otkrivene na vojnim instalacijama SAD. Incidents nisu isto što i napadi. Postojanje neobjašnjene aktivnosti dronova verovatno uključuje hobiste, novinare, krijumčare i strane obaveštajne aktivnosti, uz svaku stvarnu hostile aktivnost. Doktrina protiv UAS-a na domovini mora se razviti da razlikuje smetnje, špijunažu i koordinisanu oružanu rojev, jer je odgovor na svaku od njih različit, a tretiranje svih njih kao poslednjeg vodi do preterane reakcije.