D Eskadrila SAS: Operacija Barras

U septembru 2000. godine, grupa britanskih vojnika koja je služila u jednoj od UN-ovih mirovnih snaga u razoreno Sijera Leone skrenula je s puta i bila je zarobljena od strane pobunjeničke milicije zvane West Side Boys. To je bila potpuna kriza koja je postala glavni prioritet premijera Tonija Blaira. Njegovo rešenje: poslati SAS.

SAS, ili „The Regiment“, sastoji se od četiri zasebne jedinice — A, B, D i G. Ja sam bio u eskadronu D, i bili smo ti koji su dobili poziv da se rasporedimo u Zapadnu Afriku iz naše baze u Herefordu. Ironično, tek smo se vratili iz Afrike, gde smo bili na vežbama planinskog i džungla treninga na istočnoj obali.

Par dana ranije bio sam opušten u prelepom turističkom logoru na rezervatu za divljač, pripremajući se za potpuni napad na Mt. Kenya. Jedina briga mi je bila hoću li uspeti da se popnem na planinu usred velike vrućine noseći više od 45 kilograma opreme. Moj bergen, natovaren svim užetima za penjanje, težio je otprilike kao srednje veliko SUV vozilo. Bio sam na vrhu svoje fizičke kondicije, ali ipak…

A onda smo dobili poziv da hitno krenemo nazad ka britanskoj vojsci bazi u Nanyuki i da sačekamo dalje instrukcije.

Naročito dok smo se đonomčekali u Nanyuki, dogodila se katastrofa. Dvoje naših momaka, Adey i Marty, krenuli su sa Mombase gde su bili na džungl trening ops. Jurili su da stignu na let za UK na vreme, ali su poginuli usled udesa nastalog na poznato opasnim kenijskim putevima.

Ja sam zadobio povredu, polomljenu ruku. Slomio sam juče te večeri u tuči u baru kada sam čuo grupu lokalaca kako krive opasnu vožnju vojnika za nesreću. Bio sam spreman da ih zauvek utišam, ali srećom me moj drug Tommy odbacio moj udarac i njegov završio na najbližem zidu.

Tomijevi instinkti bili su pravi. Da sam ostao uključen u tuču, mogao bih završiti u zatvoru od strane Monkeys (vojne policije) bez ikakve šanse da idem na operacije. Loša vest je da je desnični udarac o zid slomio moju ruku! Ako bih otišao kod MO-a, gotovo bi bilo da bih proglašen nesposobnim za službu, pa sam ćutao i nastavio gutati aspirin.

Vratili smo se u UK na prvi dostupni čarter. Iako bi sve što radimo trebalo da ostane strogo tajno, stjuardese su tačno znale ko smo i nastavile su da toče piće tokom celog leta. Bili smo potpuno slomljeni zbog gubitka naših drugova i nastavljali smo da pijemo od uzletanja do sletanja. No, sa sećanjem na ono što se upravo dogodilo, vazduh je bio nacrtan osećajem osvete.

Kod kuće, Marty i Adey su sahranjeni uz pune vojne počasti u crkvi Svetog Martina u Herefordu. Zatim smo otišli da ožalimo njihov odlazak uz majčinsku pijanku u vojarni. I tada je regimentalni stariji narednik objavio da su potrebni dobrovoljci za naprednu raspored. Sve što smo znali bilo je da posao uključuje taoca.

Opremili su nas u HQ i potom smo se ukrcali na Herkules transporter koji nas je odveo do Dakara u Senegal. Ispred aerodroma na nas je čekao ogroman avion hangar gde smo postavili našu naprednu bazu i čekali ostatak eskadrona.