Godinama je predsednik Donald Tramp govorio o sticanju Grenlanda. Sjedinjene Američke Države bi sada mogle da dobiju mnogo od onoga što im vojska zaista želi, a bez sticanja ni jednog kvadratnog kilometra te teritorije. Sjedinjene Države, Danska i Grenland su postigli dogovor koji ima za cilj da proširi američko vojno prisustvo na najvećem ostrvu na svetu, dok istovremeno sprečava moguće neprijatelje da uspostave vojne baze ili steknu kontrolu nad strateški osetljivim ulaganjima tamo. Dogovor bi Grenland ostavio pod danskim suverenitetom dok bi Vašington dobio dugoročni vojni pristup jednoj od najznačajnijih strateških lokacija u Arktiku.
Postoji važna napomena. Dogovor još nije na snazi. Tri vlade se očekuje da ga potpišu oko Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, nakon čega mora proći neophodne parlamentarne procedure i u Danskoj i na Grenlandu. Dok se to ne desi, ono što Vašington ima jeste dogovor koji čeka političko odobrenje, a ne završena promena vojnog statusa Grenlanda.
Međutim, ako prođe kroz taj proces, njegove vojne implikacije bi mogle biti značajne. Sekretar države Marko Rubio opisao strateški cilj prilično direktnim jezikom, rekavši da će Grenland „navek“ biti deo „strateškog područja odbrane Severne Amerike“ i da dogovor „trajno i potpuno rešava naše bezbednosne brige.“ To vodi pravu suštinu priče. Vašington ne mora nužno da poseduje Grenland da bi osigurao većinu vojnih prednosti koje su ostrvo prvobitno činile poželjnim.
Pogled na mapu
Grenland ima značaj upravo zbog svoje pozicije. Ostrvo se nalazi na prostoru između Arktičkog okeana i Severnog Atlantika, severoistočno od Kanade i severozapadno od Evrope. Što je još važnije za vojni planeri, najkraće rute između većeg dela Rusije i Severne Amerike prelaze severnim geografskim širinama. Tokom Hladnog rata, to je Grenland učinilo neprocenjivim za otkrivanje sovjetskih bombardera i balističkih raketa koje su pristizale ka Severnoj Americi. Geografija se nije promenila samo zato što je SSSR nestao.
Rusija zadržava ogromnu arktičku obalu uz podvodne baze, avioniku dugog dometa, raketne snage, radare i drugu vojnu infrastrukturu širom svojih severnih teritorija. Grenland stoga ostaje na jednoj od ključnih putni ka Severnoj Americi. Takođe se nalazi blizu GIUK-procepa Grenland-Island-Velika Britanija, pomorskog koridora kroz koji su ruske podmornice koje se kreću sa svojih severnih baza ka Atlantiku istorijski prolazile.
SAD već upravljaju Pituffik Space Base u severozapadnom Grenlandu, nekada poznatoj kao Thule Air Base. Ta instalacija pruža mogućnosti za uzbunu pretnji projektila i nadzor svemira i predstavlja preostalo američko vojno prisustvo iz vremena kada je ostrvo bilo dom velikog broja postrojenja u toku Hladnog rata. Pristup SAD nije ništa novo. Ugovor o odbrani Grenlanda iz 1951. godine već daje Sjedinjenim Državama široka vojna prava, a Vašington je tokom Hladnog rata upravljao brojnim instalacijama širom Grenlanda. Vremenom su većina nestala kako se američko prisustvo smanjivalo.
Šta se čini da se sada menja jeste želja Vašingtona da garantuje pristup daleko u budućnost i da potencijalno ponovo izgradi deo vojnih kapaciteta koji su povučeni.
Stalnost može biti najvažniji deo
Grenland je autonomna teritorija unutar Kraljevine Danske, ali nezavisnost ostaje dugoročna politička mogućnost. To stvara očigledan izazov za američke vojne planere jer budući nezavisni Grenland imao bi kontrolu nad sopstvenim odbrambenim odnosima. Jedan od ciljeva ovog novog aranžmana čini se da je osiguranje da američki vojni pristup preživi takvu političku promenu.
Istraživanja ukazuju da dogovor može da opstane čak i ako Grenland postane nezavisan. To bi na kraju moglo biti važnije od same izgradnje još jedne radar-stanice ili piste. Vojna infrastruktura se može izgraditi ili zameniti. Strateška geografska pozicija ne. Vašington može izgraditi još jedno letilište, ali ne može izgraditi Grenland.
Držanje Rusa i Kine van dometa
Dogovor se takođe tiče još jedne američke brige: sprečavanje eventualnih neprijatelja da uspostave sopstveni temelj na ostrvu. Prema navedenom okviru, dozvoljeno bi bilo uspostavljanje vojne baze na Grenlandu samo članovima NATO-a, dok bi osetljiva ulaganja takođe bila ograničena na zemlje unutar Zapadnog saveznog okvira.
Rusija predstavlja očiglednu vojnu zabrinutost zbog svojih obimnih arktičkih snaga. Kina predstavlja drugačiji problem. Peking se opisuje kao „bliska arktička država“ i godinama pokušava da proširi svoj ekonomski, naučni i diplomatski angažman širom regiona. Mineralni resursi Grenlanda, luke, aerodromi, telekomunikacioni sistemi i druga infrastruktura imaju stoga strateški značaj koji nadilazi obična komercijalna ulaganja.
Strano vojsko prisustvo na tuđem tlu ne počinje nužno trupama. Kontrola ili uticaj na luke, infrastrukturu za komunikacije, letilišta, rudne projekte ili druge ključne resurse mogu stvoriti strateško polugu mnogo pre nego što vojnici stignu. Blokiranje te mogućnosti na kraju može se pokazati kao jedna od najznačajnijih odredbi ovog dogovora.
Šta sa Zlatnom Kupolom?
Postoji i očigledna potencijalna veza sa američkim planovima za odbranu od projektila, ali ovde se naglašava razlika između potvrđenih činjenica i vojne analize. Predložena arhitektura odbrane projekata „Golden Dome“ (Zlatna Kupola) iz administracije Trampa ima za cilj da poboljša otkrivanje i presretanje balističkih, krstarećih, hipersoničnih i drugih pretnji projektila prema Sjedinjenim Državama. Grenlandova pozicija uz severne prilaze Severnoj Americi čini ga potencijalno dragocenim za takav sistem.
To ne znači, na osnovu javno objavljenih informacija do sada, da ovaj dogovor izričito odobrava instalacije Zlatne Kupole u Grenlandu. Potpuni tekst dogovora još nije objavljen, a nije bilo javnog saopštenja koje bi preciziralo lokacije Zlatne Kupole tamo. Ono što se može reći jeste da prošireno i trajno američko vojsko prisustvo u Grenlandu može podržati buduće sisteme za otkrivanje projektila, praćenje, nadzor svemira, odbranu od vazdušnih napada ili odbranu od projektila. Da li će hardver Zlatne Kupole postati deo tog prisustva ostaje da se vidi.
Šta Amerika zapravo dobija?
Tramp je opisao dogovor mnogo šire, rekavši da bi Sjedinjene Države imale „trajnu kontrolu nad bezbednošću“ u Grenlandu i mogućnost da učine ono što je neophodno za odbranu i Grenlanda i Sjedinjenih Država. Danska i Grenland ga opisuju drugačije. Danski i grenlandski zvaničnici su naglasili da aranžman čuva suverenitet i teritorijalnu celovitost Kraljevine Danske uz priznavanje prava Grenlandaca na samoodređenje.
Ta stajališta nisu nužno nespojiva sa vojnom tačkom gledišta. Država može drugoj državi da odobri široke baze, pristup i prava odbrane bez odricanja suvereniteta nad teritorijom. SAD su decenijama radile pod aranžmanima tog tipa širom sveta. Dalje važnije neodgovoreno pitanje jeste tačno koliko će ta prava biti opšta.
Potpuni tekst dogovora još nije objavljen. Još ne znamo koliko bi dodatnih američkih osoblja moglo da distribuira na Grenlandu, da li će biti izgrađene nove baze, koje postojeće strukture bi se mogle ponovo otvoriti ili proširiti, ili tačno kako će funkcionisati ograničenja stranih ulaganja. Dok danski i grenlandski parlamenti ne odobre dogovor, ništa od ovoga ne treba tretirati kao završen posao.
Međutim, strateška logika postaje jasna. Grenland se nalazi uz severne prilaze Severnoj Americi, pruža izuzetnu lokaciju za otkrivanje projektila i praćenje svemira, omogućava pristup sve važnijem Arktiku i zauzima teritoriju koju Vašington želi da Rusija ili Kina ne iskorišćavaju. SAD možda nikada neće posedovati Grenland, ali sa aspekta Pentagona, vlasništvo bi moglo biti manje važno od pristupa, trajnosti i zadržavanja potencijalnih neprijatelja van tog područja. Ako dogovor preživi ratifikaciju, Vašington bi mogao osigurati sva tri.
