„Očekujemo da će rat nastaviti”
Druga Zelenskijeva rečenica bila je važnija od prve, a gotovo niko je nije citirao.
Autoru: Charles V. Sasser Jr. Narednik-major komande, Vojska SAD (u penziji)
Ukrajinske snage su dobile naređenje da zaustave borbu od 5. do 8. septembra, navodno na sopstvenu inicijativu Kijeva, dok su američki izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner putovali u Moskvu, a zatim u Kijev. Sastanak u Kremlinu 5. septembra trajao je više od tri časa. Savetnik ruskog spoljnopolitičkog kursa, Jurij Ušakov, ocenio ga je kao konstruktivan. Nije najavljeno nikakvo postizanje prekretnice. Izaslanici su sledećeg dana stigli u Kijev, prelazeći kopnom nakon što su im avioni sleteli u Rzeszów, u Poljskoj.
Volodimir Zelenski je zatim sažeto izneo ishod u pet reči: „Očekujemo da će rat nastaviti.” Dodao je i drugu rečenicu. Ukrajina računa na podršku SAD za energetsku stabilnost i za odbranu vazduha ove zime. Ta rečenica je važna, ali je uglavnom ostala ne citirana.
Pročitajte primirje onakvo kakvo je bilo
Jednostrano trodnevno zaustavljanje borbi, objavljeno od jedne strane bez odgovarajuće obaveze druge strane, nije pomirno gestom ka miru. To je demonstracija dobre namere, a publika je bila Vašington, a ne Moskva.
Kijev je tokom protekle četiri godine naučio da američki pregovarački pristup zavisi od toga koja strana deluje kao kočnica. Naređenje da se prekine borba dok su izaslanici u tranzitu uskraćuje Ukrajini tri dana ofanzivnih operacija koje ionako nisu bile u velikom obimu, i kupuje temu za razgovor koju je teško osporiti. Bio je to razumljiv potez. Nije bio ustupak, i nije bilo namere da bude uzvratit.
Oblik koji to prati nije ohrabrujući. U aprilu je trodnevno primirje za pravoslavni Uskrs bilo praćeno razmenom zatvorenika koja je obuhvatila oko 175 lično lišenih, a usledilo je ukrajinsko tvrđenje o 469 ruskih kršenja, uglavnom napadima dronovima, dok je Moskva tvrdila sopstvena kršenja. U maju su pauza oko proslava Dana pobede u Rusiji od 9. do 11. izazvala međusobne optužbe za kršenja. Oba su perioda široko opisivana kao humanitarne pauze, a ne koraci ka rešavanju spora.
Ovo je bilo kraće od oba prethodna i bilo je jednostrano. Trenda gestova je usmeren ka simboličnom.
Zašto dogovor nije postignut
Pozicija Rusije bila je izražena dovoljno jasno da zaslužuje priznanje za doslednost. 14. avgusta ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da Rusija nije spremna da prihvati prekid vatre koji bi zamrznuo trenutnu liniju fronte, i ponovio je svoje opredeljenje da nastavi rat sve dok Rusija ne osigura ono što je nazvao dugoročnim, pouzdanim i održivim sporazumom po sopstvenim uslovima. Prekid duž linije kontakta, kako je rekao, nije prihvatljiv. Povezao je to i sa pretnjom da će ruski pristup biti oštriji i da će oboriti ono što snabdeva vojne mašinerije Kijeva sa Zapada. Putin je dodatno insistirao da bilo kakav sporazum zahteva predaju celog Donjecke oblasti Ukrajini, uključujući područja koja su ruske snage još uvek pokušavale da zauzmu.
Kijevova ponuda je konstantno bila da se zamrzne na postojećim linijama. Moskva je konstantno odbijala. To nije rupa koju tri sata razgovora mogu da zatvore, koliko god da je atmosfera bila konstruktivna.
Postoji i domaći vremenski okvir vredan napomenuti. Rusija održava izbore u Državnoj dumi od 18. do 20. septembra. Analitičari Instituta za proučavanje rata procenjuju da Kremlj izgleda da pojačava odbijanje pregovora delimično kako bi mobilisao rusku javnost oko pro-vojačke platforme pre tog glasa. To sugeriše da su izaslanici stigli blizu najgoreg mogućeg trenutka i da bi ono što Moskva kaže posle 20. moglo da odstupi od onoga što je rekla 5.
Prava ponuda
Ako se ukloni diplomatija, stvarni zahtev Kijeva se pomerio. Nije više pre svega o teritoriji ili okviru sporazuma; radi se o preživljavanju zime. Energetska infrastruktura i odbrana vazduha – ta dva elementa su suština zahteva, a razlozi su jasan. Trajanje kampanje napada na nacionalnu elektro-mrežu tokom zime nije napad na vojnu sposobnost; to je napad na civilnu volju da se nastavi, realizovan time što se stambeni prostori hlade i ostaju tamni mesecima. Ovo je pokušavano svake godine ovog rata i biće ponovljeno, a jedini odgovor su interceptori na lansirnim rampama i transformatori u skladištima. Zelenski ne traži diplomatsko rešenje koje više ne očekuje. On traži fizička sredstva da dopre do proleća, u trenutku kada bi diplomatska situacija mogla biti promenjena i Ukrajina i dalje mogla postojati kao funkcionalna država. To je znatno skromniji i hitniji zahtev od mirovnog plana, i on je na stolu, bez obzira na to ko šta kaže na konferenciji za štampu.
Problem iza zahteva
Evo kako se ovo povezuje sa drugom pričom koja se prati posebno i treba da bude obuhvaćena zajedno. Svaki Patriot interceptor koji se dodeli ukrajinskoj vazdušnoj odbrani predstavlja interceptor koji nije dodeljen Centralnoj komandi, gde su šest meseci iranskih balističkih raketa i dronova iscrpeli regionalne zalihe, ili Pacifik, gde isti sistemi podržavaju odvraćanje. Ministarstvo rata reagovalo je nizom okvirnih ugovora na sedam godina koji bi otprilike udvostručili proizvodnju PAC-3 i utrostručili izlaz THAAD-a — ali ta kapacitet stiže do kraja 2030. godine.
Što znači da će zimski paket za vazdušnu odbranu Ukrajine biti sastavljen iz iste ograničene zalihe koje tri operativna teatra trenutno koriste, četiri godine pre nego što proširenje bude realizovano. Diplomatska inicijativa i industrialna baza su dve strane iste priče usmerene iz dva različita ugla. Kijevov zahtev nije za politiku; on traži kvantitet, a taj kvantitet je sporan za dva druga komanda koje vode aktuelne borbene vojne operacije ili imaju kredibilne buduće trenutke sukoba.
Niko u diplomatskoj sredini ne računa na tu aritmetiku. A ta aritmetika će zapravo odrediti šta Ukrajina dobija.
Šta posmatrati
Da li će se izaslanici vratiti i koliko brzo. Jedna poseta koja ništa ne proizvede predstavlja podatak; druga poseta za nekoliko nedelja ukazivala bi na to da Vašington smatra da nešto može da se pomeri.
Šta Moskva kaže posle 20. septembra, kada glasački ciklus u Dumi bude iza nje, a domaći motiv za odbijanje pregovora oslabi.
I sadržaj zimskog paketa podrške – posebno količine interceptora i materijal za popravljanje mreže, a ne naslovna cifra u dolarima. Sama cifra biće objavljena. Količine će morati da se izvuču iz dokumenata, a one su jedini deo koji određuje da li ukrajinski gradovi imaju struju u januaru.
Ratovi se završavaju kada jedna strana više ne može da ih održi. Posle četiri godine, obe strane tačno znaju koja je ta reč resursa koja to čini. I mi to znamo, i mi smo ti koji to određujemo.
Charles V. Sasser Jr. je služio 29 godina u Vojsci SAD, penzionisan kao 22. glavni narednik 1. pešadijske divizije.
