Donald Tramp – ime koje izaziva burne reakcije širom sveta. Biznismen, šoumen, televizijska ličnost, rijaliti zvezda, kontroverzni političar i 45. predsednik Sjedinjenih Američkih država.
Njegov put do najmoćnijeg političkog položaja u Americi nije bio sasvim lak i jednostavan. Iza njegovih javnih nastupa i uspeha krije se mnogo složenija priča. Priča o sinu bogatog preduzetnika, o poslovnim uspesima i padovima, o hrabrim političkim odlukama, o pobedi jednog od najiskusnijih političara u Americi, Hilari Klinton…neki ga smatraju za kontroverznog i čudnog tipa, dok ga neki podržavaju, što govori i činjenica da je u novembru 2024. godine ponovo izabran za predsednika Amerike. Ali kako je izgledao put Donalda Trampa od njegovih najranijih dana pa sve do danas odnosno put do možda i najuticajnijeg političara današnjice i ujedno uspešnog biznismena teškog skoro 6 milijardi dolara. Ovo je priča o Donaldu Trampu, preduzetničkom magu i novom-starom predsedniku Amerike…
ODRASTANJE I OBRAZOVANJE
Donald John Trump rođen je 14. juna 1946. godine u Queensu, New York, u porodici Freda i Mary Trump. Otac, Fred Trump, bio je uspešan graditelj koji je izgradio svoje bogatstvo kroz stambeni sektor. On je bio osoba koja je oblikovala Donaldove prve poslovne korake, podučavajući ga osnovama ulaganja, nekretnina i, što je najvažnije, kako upravljati bogatstvom.
Donaldov odrastanje nije bilo obeleženo samo bogatstvom. Već u mladosti pokazivao je karakteristike koje su kasnije postale prepoznatljive u njegovom životu – ambiciju, tvrdoglavost i želju za uspehom. Zbog svog nemirnog karaktera, poslat je u New York Military Academy, prestižnu vojnu školu, gde je, kako je sam kasnije rekao, naučio disciplina, radnu etiku i borbu za autoritet.
Nakon vojne akademije, Trump je upisao Univerzitet Pennsylvania, gde je studirao ekonomiju na prestižnom Wharton School of Business. Bio je izuzetno ambiciozan, i tokom studija je stekao kontakte, koji su mu kasnije bili od velike pomoći.
Povratak u Njujork i pokretanje biznisa
Iako se smatrao nadarenim studentom, njegovo obrazovanje bilo je samo prvi korak. Po završetku fakulteta, 1968. godine, Donald se vratio u New York kako bi preuzeo ulogu u porodičnom biznisu. Tada je počeo da radi na proširivanju poslovnog carstva koje je njegov otac izgradio. Iako je početak bio stabilan, Trampova prava borba tek je dolazila.
Odnosi u porodici bili su ključni za njegov razvoj. Kako i sam ističe, Fred Trump je bio više od oca – bio je mentor koji je oblikovao njegov pogled na svet. Iako je bio zaokupljen svojim poslovima, Donald je često govorio o tome kako je od oca naučio vredne životne i preduzetničke lekcije.
PREDUZETNIČKE VODE I IZGRADNJA BIZNISA
Nakon završenog školovanja, Tramp je polako uplivao i u preduzetničke vode.
Njegov otac, Fred Tramp, bio je poznati investitor u nekretnine, specijalizovan za pristupačne stambene komplekse u Bruklinu i Kvinsu. Fred je imao reputaciju disciplinovanog i pronicljivog poslovnog čoveka, ali Donald je imao drugačiju viziju – želeo je više, veće i luksuznije.
Prvi veliki poslovni izazov Donalda Trampa bio je preuređenje stambenog kompleksa ‘Swifton Village’ u Sinsinatiju, Ohio. Iako je ovaj projekat bio relativno mali u poređenju sa njegovim kasnijim poduhvatima, ovde je pokazao kako od mali nekretnina i prosto ničega može da napravi profitabilnu investiciju.
Trampova prava prilika došla je početkom 1970-ih, kada je dobio priliku da preuzme veći deo porodičnog biznisa. Dok je Fred ostao fokusiran na projekte u Bruklinu i Kvinsu, Donald je odlučio da se preseli na Menhetn. Njegova ambicija bila je da izgradi imidž koji će ga odvojiti od konkurencije. Verovao je da će luksuz i glamur postati ključni za njegov uspeh.
Jedan od prvih velikih projekata bio je ‘Grand Hyatt Hotel’ na istočnoj strani Menhetna. Tramp je uspešno pregovarao sa bankama, gradskim vlastima i lancem hotela Hyatt kako bi finansirao renoviranje dotrajalog ‘Commodore Hotela’. Projekat je bio spektakularan uspeh i postavio temelje za njegov imidž kao veoma visprenog i inteligentnog investitora u luksuzne nekretnine. Inače ceo video o njegovoj imperiji možete pogledati na našem kanalu.
Tokom 80-ih godina, Tramp se isključivo fokusirao na najviše zgrade i nebodere, pokušavajuči da od njih napravi luksuzne i grandiozne objekte. Njegov najpoznatiji projekat iz tog perioda, ‘Trump Tower’ na Petoj aveniji, postao je jedan od najprepoznatljivijih hotela danas. Sa svojim mermernim i glamuroznim enterijerom, zlatnim detaljima i jedinstvenim dizajnom, ‘Trump Tower’ je privukao pažnju javnosti i dodatno osnažio njegovu reputaciju u svetu nekretnina.
Tramp nije bio samo graditelj i investitor, već i marketinški genije. Shvatio je vrednost marketing i tako pretvorio svoje ime u brend. Počeo je licencirati ime ‘Trump’ za različite proizvode i projekte, od hotela i kockarnica do odeće i knjiga. Ovaj model poslovanja omogućio mu je da ostvari prihod čak i od projekata koje nije direktno posedovao.
Međutim, uspeh nije dolazio bez izazova i problema. Krajem 1980-ih, Tramp je previše rizikovao, posebno sa investicijama u kazino industriju u Atlantik Sitiju. Kada je pri kupovini i renoviranju Taj Mahala, najvećeg kazina na Svetu u to vreme zapao u velike dugove od kojih nije mogao dugo da se iščupa. Međutim zahvaljujući svojoj upornosti, vezama i inteligenciji uspeo je da očuva svoje bogatsvo i narednih godina nastavi da ga akumulira još više…
TRAMP U MEDIJIMA
Dok je jačao svoj biznis sa nekretninama, shvatio je i moć medija i pažljivo koristio javnost kao alat za dalji rast svog brenda. Njegov život, često kontroverzan i glamurozan, postao je stalna tema tabloidnih naslova, a Tramp je svesno hranio medijski spektakl.
Trampov prvi ozbiljan ulazak u svet šire javnosti došao je kroz njegovu autobiografiju ‘The Art of the Deal’, objavljenu 1987. godine. Knjiga nije bila samo pregled njegovih poslovnih poduhvata već i marketinški alat kojim je ojačao svoj imidž nepobedivog poslovnog stratega. Knjiga je postala bestseler, a Tramp je učvrstio svoj status ‘brenda’ ne samo u poslovnom već i u kulturnom i medijskom svetu.
Pojavljivanje Trampa u medijima i filmovima
Tokom 1990-ih, Tramp se često pojavljivao u filmovima, televizijskim emisijama i reklamama, često glumeći samog sebe. Njegova pojava na malim ekranima, poput uloga u filmovima ‘Sam u kući 2’ i serijama poput ‘Princ iz Bel Era’, dodatno ga je uvela u domove miliona Amerikanaca. Tramp je znao kako da ostane u centru pažnje, koristeći šarm i svoj prepoznatljivi stil komunikacije.
Međutim, možda najvažniji korak ka njegovom statusu medijske ikone došao je sa reality show-om ‘The Apprentice’, koji je debitovao 2004. godine. Kao domaćin i glavni sudija u emisiji, Tramp je procenjivao kandidate koji su se borili za priliku da rade u njegovoj kompaniji. Njegova fraza ‘You’re fired!’ postala je globalno prepoznatljiva, a emisija je bila ogromni hit, trajala je 14 sezona i dodatno učvrstila njegov brend odnosno ime Tramp
Šou mu je omogućio da se poveže sa publikom širom sveta i stekne popularnost koja je nadmašivala granice poslovnog sveta.
Tokom ovog perioda, Tramp je koristio svoju popularnost tada za dalje širenje brenda. Pokrenuo je linije proizvoda poput odela, kravata, parfema, pa čak i igre na tabli sa svojim imenom. Njegov hotel i kazino brendovi postali su globalni simbol luksuza, dok su mediji nastavili da prate svaki njegov korak, od poslovnih poduhvata do privatnog života.
Ipak, Trampova veza sa medijima nije uvek bila pozitivna. Često je bio meta kritika, posebno zbog svojih finansijskih problema tokom 1990-ih i kontroverznih izjava. Tramp je, međutim, vešto koristio čak i negativnu pažnju kao način da ostane relevantan. Njegov moto ‘Nije važno šta pričaju, dok pričaju’ bio je evidentan u njegovom pristupu medijima.
Njegova sposobnost da oblikuje sopstveni narativ i manipuliše percepcijom javnosti bila je ključna za njegov kasniji ulazak u politiku. Mediji su ga odavno upoznali, a on je znao kako da koristi njihov interes kao alat za ostvarenje svojih ciljeva kako u poslovnom tako i u političkom svetu.
ULAZAK U POLITIKU
Ulazak Donalda Trampa u politiku nije bio slučajna odluka, već rezultat decenija nagoveštaja, medijskih spekulacija i pažljivo osmišljenih javnih nastupa. Iako je tokom 1980-ih i 1990-ih nekoliko puta razmatrao kandidaturu za predsednika, ozbiljni koraci ka političkoj sceni počeli su početkom ovog veka.
Tokom godina, Tramp je menjao političke afilijacije – bio je povezan i sa demokratama i sa republikancima, što je reflektovalo njegovu fleksibilnost i pragmatizam.
Pravi preokret dogodio se 2011. godine, kada je postao glasni zagovornik teorije zavere poznate kao ‘birtherism’, u kojoj je zahtevao dokaz o mestu rođenja predsednika Baraka Obame. Ovaj potez doneo mu je značajnu pažnju i okarakterisao ga kao lidera bez dlake na jeziku.
Konačno, 16. juna 2015. godine, Tramp je najavio svoju kandidaturu za predsednika Sjedinjenih Američkih Država kao kandidat Republikanske partije. Njegov govor, održan u Trump Toweru u Njujorku, postao je tada medijska senzacija. Slogan ‘Make America Great Again’ ubrzo je postao centralni motiv njegove kampanje, obećavajući povratak američke ekonomske i političke dominacije.
Trampova kampanja i pobeda na izborima
Trampova kampanja bila je sve samo ne tradicionalna. Koristio je oštar, direktan i često kontroverzan jezik koji je odjeknuo među biračima nezadovoljnim establišmentom. Fokusirao se na pitanja poput imigracije, nacionalne bezbednosti, povratka radnih mesta i zaštite tradicionalnih vrednosti. Njegova retorika o izgradnji zida na granici sa Meksikom, restrikcijama za muslimanske migrante i povlačenju iz trgovinskih sporazuma podelila je javnost, ali mu je donela podršku ključnih demografskih grupa.
Tramp je vešto koristio društvene mreže, posebno Twitter, kako bi zaobišao tradicionalne medije i direktno komunicirao sa biračima. Njegov nekonvencionalni pristup komunikaciji učinio ga je jednim od najvidljivijih i najkontroverznijih kandidata u modernoj političkoj istoriji. Njegova sposobnost da privuče pažnju medija bila je nezapamćena, a svaki miting i izjava postali su događaj vredan vesti.
Tokom predizbora, Tramp je porazio 16 rivala, uključujući dugogodišnje političke veterane poput Džeba Buša i Teda Kruza.
A kao vrhunac njegove političke dominacije bila je i glavna pobeda na predsedničkim izborima 8. novembra 2016. godine kada je pobedio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton u jednom od najkontroverznijih i najupečatljivijih političkih obračuna u američkoj istoriji. Iako je izgubio glasove naroda, pobeda u Elektorskom koledžu donela mu je mesto u Beloj kući. Njegov slogan ‘Drain the Swamp’, obećanje da će očistiti Vašington od korupcije i političke elite, postao je simbol njegovog političkog pokreta.
PREDSEDNIČKI MANDAT
Dakle, pobedom protiv Hilari Klinton Tramp je postao 45. predsednik Amerike a 20. Januara 2017. godine položio je zakletvu i zvanično proglašen predsednikom.
Njegov mandat bio je obeležen nizom kontroverzi i hrabrih odluka. Prvo je smanjio poreze i rekonstruisao trgovnisku politiku. Zatim je ukinuo mnoge ekološke propise, smatrajući ih preprekom za privredu.
Na polju imigracije, Tramp je doneo veome oštre mere. Jedna od najkontroverznijih odluka bila je zabrana ulaska građanima nekoliko većinski muslimanskih zemalja, poznata kao „Muslimanska zabrana“. Njegova administracija započela je izgradnju zida na granici s Meksikom kako bi zaustavila ilegalnu imigraciju, što je dovelo do velike podele i negodovanja.
Tramp je često menjao kurs američke spoljne politike. Povukao se iz Pariškog sporazuma o klimi i iranskog nuklearnog sporazuma, uz tvrdnje da ovi ugovori štete interesima SAD. Zatim je oštro uveo trgovinske tarife Kini, izazivajući bukvalno trgovinski rat. Međutim, njegov odnos sa Severnom Korejom bio je jedinstven a prilog u tome govori i to da je Tramp postao prvi američki predsednik koji se sastao s Kim Džong Unom, vođom Severne Koreje, u pokušaju denuklearizacije Korejskog poluostrva.
Korona kao najveći izazov
Pandemija koronavirusa 2020. godine bila mu je najveći izazov. Trampova reakcija bila je često kontradiktorna – s jedne strane, pokrenuo je operaciju „Warp Speed“ za razvoj vakcina, dok je s druge strane umanjivao ozbiljnost virusa, što je izazvalo kritike stručne javnosti. Njegov pristup pandemiji duboko je podelio naciju i uticao na rezultate predsedničkih izbora 2020.
Mandat mu se završio u jeku političkog haosa.
Njegovo insistiranje da su predsednički izbori 2020. godine pokradeni, praćeno napadom na Kapitol 6. januara 2021, izazvalo je nezapamćenu političku krizu.
Bajden je pobedio a Tramp je morao da napusti Belu kuću i sačeka sve do 20. Januara 2025. godine, kada će se ponovo vratiti u nju. Jer je prethodno u novembru 2024. godine na izborima pobedio Kamalu Haris.
U predizbonoj kampanji protiv Kamale, često je navodio kako želi da zaustavi rat u Ukrajini i da će Ameriku distancirati od međunarodnih sukoba. Inače za ovo mu možemo i verovati obzirom da u njegovom prethodnom mandatu nije bilo većih sukoba i ratova.
Podrška kripto-industriji i ostaloj tehnologiji
Takođe je podržao kripto industriju a naročito Bitcoin i najavio kako će Amerika početi da kupuje rezerve u vidu bitkoina.
Najavio je i velike investicije u veštačku inteligenciju, kvantne tehnologije i istraživanje svemira, mada ovo i ne čudi jer mu je Ilon Mask sada jedan od bliskijih saradnika i čak mu je dodelio mestu u svom timu.
Kao i svaki političar pred izbore, obećao je mnogo, e sad šta će od toga ispuniti, vreme će pokazati.
Dokumentarni film o Donaldu Trampu
Detaljan dokumentarac o Donaldu Trampu i njegovom putu ka vrhu od najranijih dana, možete pogledati na našem youtube kanalu „MALAMEDIJA“:
Hvala na čitanju!
