Napadački tiltrotor Anduril, otkriven na Farnborough International Airshow-u 20. jula, nema pilota i, do sada, nema javno identifikovanu nagradu američke vojske. Thunder je autonomna rotorna letelica klase 5, predstavljena kao arheloški pratilac (wingman) naoružan za formacije od dve letelice AH-64 Apache ili drugih naoružanih izviđačko-borbenih aviona, kao i MV-75, budući tiltrotor FLRAA američke vojske. Prema koncepciji kompanije, svaka formacija od dve letelice mogla bi da komanduje tri do šest Thundera iz prikaza koji su već u pilotskoj kabini. Letelica na izložbenom prostoru je maketa pune veličine. Nije poletela.
Anduril tvrdi da će Thunder dostići MV-75 po brzini i dometu, uz teret oružja klase Apache, nisko i brzo, uz let iznad terena. Shane Arnott, višeg potpredsednika Andurila koji je predstavio avion, zadržao je misiju kratkom: “Thunder je veoma borbeni avion, pa je dizajniran za veoma visok performans i nisko-nivoletanje.” Svaki podatak o performansama koji se pripisuje Thunder-u predstavlja proizvođačko obećanje o letelici koja još ne postoji. Nema nezavisnih podataka o performansama leta jer Thunder još nije poletela.
Chris Brose, predsednik i glavni strateg Andurila, povezao je dizajn sa ratom koji svi planeri rotornih letelica čitaju: “Mnoge od stvari koje smo projektovali i inkorporirali u Thunder zapravo su zasnovane na lekcijama koje Sjedinjene Američke Države i naši evropski saveznici uče u Ukrajini, kao i na celom pitanju kako da doneste masovnost na bojno polje u taktičkom okruženju gde morate biti sposobni da se angažujete u dubokoj borbi,” rekao je novinarima pre zvaničnog otkrivanja, u izjavama zabeleženim od DefenseScoop. Okvir dolazi od prodavca i služi njegovom prodajnom slučaju. Do 20. jula nije identificirana javna vojna potreba ili nagrada za Thunder-a, iako Anduril tvrdi da su u projektu uključeni neimenovani državni kupci.
Tri do šest robota po formaciji od dve letelice
Operativni koncept počinje od načina na koji posade Apache već sarađuju sa dronovima Gray Eagle i proširuje ga od nadgledanja jedne letelice do upravljanja formacijom. Arnott je opisao rešenje kao “naredbu nasuprot kontroli.” Prema Anduril-ovom prikazu, posade dodeljuju zadatak, a softver kompanije Lattice for Mission Autonomy upravlja letelicom, oslanjajući se na rad koji Anduril pripisuje svetu autonomnih automobila.
Konfiguracije opterećenja Thunder-a su ključne za koncepciju formacije. Anduril tvrdi da pretinac može biti prilagođen da nosi do 10 projektila vazduh-po-zemlji, uz mogućnost ugradnje AGM-114 Hellfire među opcijama, 16 vazdušnih efekata, ili 76 raketa od 70 mm sa APKWS navođenjem, plus protiv-UAS interceptore u nosnom pretincu. Šest Tupova Thunder-a opterećenih prema proizvođačkom maksimalnom kapacitetu za rakete vazduh-po-zemlji dodalo bi formaciji 60 projektila kojima bi upravljala formacija od dve letelice Apache ili drugih naoružanih izviđačko-borbenih aviona.
To je lekcija iz Ukrajine koju Anduril čita: helikopteri ne preživljavaju borbu na niskom letu preko modernog bojišta bez nečeg potrošnog što leti ispred njih. Thunder se dobrovoljno nudi za tu potrošnu ulogu po ceni koju je Brose opisao kao delić troškova tradicionalnih posada, ali nije navela cenu ni procenu.
Posao Kiowe koji je ostao iza
Thunder se takmiči za ulogu koju je nekada ispunjavao OH-58D Kiowa Warrior: nisko, ispred glavnog sklopa, pronalazeći borbu pre nego što Apache stigne u nju. Vojska je taj izviđački posao održavala kroz timski rad Apache i Gray Eagle otkako se Kiowa povukao iz upotrebe. Anduril-ov dizajn vraća brzinu i let uz teren, uz uklanjanje posade iz borbenih platformi.
Gornji deo pogonskog sklopa deo je tvrdnje o omogućavanju. Arnott je opisao Thunder kao korišćenje hibridno-električnog sistema. Serijski hibridno-električni pogonski sklop, koji je razvijan zajedno sa Archer Aviation, omogućava tiltrotore sa promenljivim RPM-om koji Anduril tvrdi da mogu usporiti brzinu lopatica kako bi se smanjio akustični otisak pri niskom ulazu, uz disciplinu tišine tokom ulaska u borbeni prostor.
Rotor tehnologija potiče iz rada Karem Aircraft na Optimum-Speed Tiltrotor projektu. “Karem-ovi rotor sistemi vojne klase među najnaprednijim tehnologijama koje je vojska potvrdila u svetu,” rekao je Adam Goldstein, osnivač i izvršni direktor Archer-a, u decembarskom uvodnom izveštaju o partnerstvu iz 2025. godine, a ne tokom otkrivanja Thunder-a. Validacija od strane vojske primenjuje se na poreklo rotora. Thunder sam po sebi nije poletela. Povezani sistemi su testirani na maketama pune veličine, ali nijedan test Thunder-a od strane vojske ne pojavljuje se u javnim zapisima.
Thunder i Fury predstavljaju odvojene koncepte letelica. Fury, YFQ-44A, je Andurilov fiksnokrilni Avionski borbeni avion saradnje (Air Force Collaborative Combat Aircraft). Njegova misija je šira od borbe vazduh-u-vazduh, a letelica je tek započela testiranje u domenu vazduh-u-vazduh. SOFREP je objavio izveštaj o prvom ispaljenom vazdušno-u-vazduh projektilu Fury-a 18. jula, nakon što je test najavljen oko 15. jula.
Thunder predstavlja vojno obeleženu opkladu: rotorno-krilna letelica, maskirana iznad terena i usmerena na borbu na niskom letu gde je vojska demonstrirala protiv-UAS angažovanje Apache-om koristeći Hellfire i APKWS. To Andurilu daje drugi front u kampanji da proda krilara uz posadnu letelicu.
Kupac nije javno identifikovan
Ovde treba usporiti: strana vojske u ovoj najavi ostaje van javnog pogleda. Do 20. jula, nije pronađen nijedan javno identifikovan Thunder ugovor sa vojskom, program zapisan kao program, formalni zahtev, finansijska linija ili zvanična podrška. Anduril kaže da su uključeni neimenovani državni kupci, ali ih nije identifikovao. Svaki iznet glas u otkrivanju potiče iz Andurila ili Arčera. Maketa na sajmu ostaje ponuda, a ne realizovana primena.
Raspored je takođe tvrdnja proizvođača. Anduril kaže da je Thunder prošao otprilike tri godine razvoja i da teži prvom letu 2027. Kompanija kaže da bi proizvodnja mogla početi do kraja decenije, u zavisnosti od potražnje. Jedan broj od oko 50 letelica godišnje dodeljen je kompaniji, a Shephard Media ga je izvestio kao veličinu proizvodnje Thunder-a, ali primarno izveštavanje ne potvrđuje da se radi tačno o Thunder-u i može se odnositi na drugi Anduril-ov programski avion.
Čak i pri navedenom tempu, proizvodnja bi zahtevala fabriku, snabdevanje delovima preko Archer-a, obučene održavaoce i prednje tačke naoružavanja koje mogu isporučivati Hellfire projektilе robotima, a sve to iza kupca koji nije javno identifikovan. Logistički slučaj je čvrst, mada: Anduril tvrdi da se okvir može rastaviti kako bi stao u standardni kontejner za transport duljine 40 stopa, da je manji od Apache-a i da može biti isporučen kao teret.
Šta 2027. mora da dokaže
Ako koncept funkcioniše, posao borbenog pilota menja oblik: čovek se vraća sa linije dejstva i upravlja njom, na način na koji je rizik izviđača Kiowa nekada prelazio na Apache i Gray Eagle. Struka mora da odredi kako će nadzorni profil promeniti zapošljavanje i tok napada. Maketa sa prikaza na podijumu ne može dati odgovor na to pitanje.
Thunder rešava stvarnu prazninu. Sadašnja hardverska osnova je maketa pune veličine, izrađena oko proizvođačkih tvrdnji. Ciljani prvi let 2027. mora pokazati da li hibridno-električni pogonski sklop može nositi avion klase Group 5 pri navedenoj brzini, da li Lattice može leteti nisko iznad terena bez ljudskog rukovanja kontrolama, da li dvostruka formacija Apache ili druge naoružane izviđačke letelice mogu borbeno delovati dok istovremeno komanduje s ukupno šest Thunder-a, i da li link delegirane komandne veze ostaje stabilan kada ga protivnik napadne.
Maketa pune veličine prikazana je na Farnborough-u i nije poletela. Ishod Thunder-a sada zavisi od njegovog prvog leta i od javno identifikovanog kupca koji bi ga izabrao da bude krilo.
Izvori
DefenseScoop
TWZ
Breaking Defense
Marko Jovanović
Novinar sam iz Beograda, sa posebnim interesovanjem za istoriju, ratove i političke događaje koji su oblikovali Srbiju, Balkan i svet. U svojim tekstovima trudim se da činjenice stavim u širi kontekst i složene teme približim čitaocima na jasan i razumljiv način.
