Opasnost na moru raste dok pregovarači rade. Iran je 29. oktobra saopštio da su tri tankera zapela za mine nakon korišćenja onoga što Teheran naziva neovlašćenom rutom kroz Hormuški moreuz. Iranov nalaz nije nezavisno proverен. Oman je zasebno saopštio da je evakuisao posadu tankera napadnutog u blizini svoje obale.
To je okruženje u kojem planeri moraju tumačiti svaku javnu izjavu.Političko obećanje o tome šta neće da bude pre 3. novembra ne objašnjava šta će biti 4. novembra.
Flota govori složeniju priču
Pomorski stav je značajan, iako nije tačno onakav kakav su raniji izveštaji opisivali.
Najnovija javna slika flote dostupna za ovu analizu, ažurirana 28. oktobra, postavila je USS George Washington i USS George H.W. Bush u Arabskom moru u podršci američkim operacijama na Bliskom istoku. USS Boxer i 11. marinska ekspediciona jedinica takođe su operisali u regionu.
Istovremeno, isti izveštaj stavio je USS Theodore Roosevelt u Filipinsko more za vežbu Keen Sword 27. USS Makin Island Amphibious Ready Group i prateća 13. marinska ekspediciona jedinica stigli su u Yokosuka, Japan, radi održavanja i snabdevanja.
Obe formacije pominju se kao moguća pojačanja za Bliski istok. Njihovo potvrđeno prisustvo u zapadnom Pacifiku krajem oktobra ipak objašnjava zašto javni opisi tro-nosačarske gradnje zahtevaju oprez. Kretanje ka teatru nije isto što i spremnost na izvođenje borbenih operacija unutar njega.
Nosač aviona koji stigne u Arabijsko more ne postaje odmah još jedan blok na bilješci. Njegova avijacija mora da se integriše sa postojećim komandnim mrežama, planovima za tanker, электроnskom opera, sektorima odbrane vazduha i aranžmanima za potragu i spasavanje. Brodovi takođe zahtevaju municiju, kapacitete za održavanje i zaštitu od iranskih projektila i dronova.
Mapa prikazuje trupove. Osoblje ih mora pretvoriti u borbenu snagu.
Dilema osoblja
Iz naslona šefa operacija teatarskog teatra ili planova, politički definisan prozor stvara konkurentske zahteve.
Naoružanje, gorivo, tankeri, izviđački avioni i snage za oporavak moraju biti raspoređeni pre operacije. Premještanje ih prerano otkriva obrasce kojima neprijateljski sateliti i drugi sistemi za prikupljanje informacija mogu da se razgledaju. Premještanje ih prekasno rizikuje da snage ostanu nepripremljene ako diplomatija propadne.
Avioni dodeljeni za nadzor nad iranskim raketnim jedinicama troše letne sate i kapacitete za održavanje. Tankeri posvećeni Bliskom istoku ne mogu podržati drugi teatarski region u isto vrijeme. Svaki dodatni nosač aviona zadržan pored Irana znači nosač aviona koji nije dostupan za potrebe u zapadnom Pacifiku.
Sjedinjene Države mogu privremeno podneti te troškove, ali ne mogu da ih poreknu.
Održavanje kontinuiteta osoblja takođe je pogođeno. Ministar rata Pete Hegseth otpustio je brigadnog generala Breta Silviju, najvišeg vojnog planera Pentagona, dok je administracija razmatrala sledeće korake protiv Irana. Razlog otpuštanja ostaje predmet javnih izveštaja. Bez obzira na uzrok, uklanjanje višeg planera tokom aktivnog sukoba prisiljava druge oficire da preuzmu njegove odgovornosti dok ključne operativne odluke ostaju nerešene.
Ljudski napor doseže dalje niz lanac komande.
Zračne posade, posade brodova, marinci, održavaoci i njihove porodice žive u rasporedu raspodele koji je delimično povezan sa domaćim izborima. Mornari ne moraju da znaju klasifikovane detalje ciljana. Trebaju misiju koju mogu da razumeju i politiku rotacije u koju njihove porodice mogu imati poverenja.
Stump govori su loš zamena za bilo šta od ovoga.
Koercijski kontraargument
Administracija može da iznese legitimnu tvrdnju da nejasnoća, podržana snagom, predstavlja koercivnu diplomatiju.
Do kraja oktobra, SAD su imale dva nosača aviona u Arabskom moru, amfibijsku grupu spremnu za operacije u blizini, dodatne ratne brodove širom regiona i druge velike formacije pozicionirane u zapadnom Pacifiku za mogući pomak ka Bliskom istoku. Ta postura dala je predsedniku mogućnost vojne intervencije, dok je Katar i drugi posrednici imali još jednu priliku za pregovore.
Istorija pokazuje da vidljiva sila može da promeni kalkulacije protivnika. Američke postave nosača aviona tokom krize na Tajvanskom tjesnacu 1996. godine pokazale su da Vašington želi da brani slobodu plovidbe i regionalnu stabilnost. Tokom operacije Earnest Will mornarica je prateći reflagovane kuvajtske tanker-e kroz Persijski zaliv nametala direktne troškove kada je Iran osporavao operaciju.
Ti primeri zaslužuju fer saslušanje. Koercivna diplomatija funkcioniše kada protivnik razume i zahtev i posledicu odbijanja.
Sadašnja poruka je manje precizna.
Iran zna da je Tramp isključio američki napad pre 3. novembra. Ne zna da li će ponovljeni udari uslediti automatski, da li zavise od ishoda pregovora, ili kakva iranska akcija bi ih sprečila.
Ova nesigurnost može da stvori pritisak. Takođe može podstaći Teheran da odloži dok izbori ne prođu, dok se priprema za udar koji pretpostavlja da stiže.
Kalendar nije plan kampanje
Niko van lanca komande ne zna da li postoji naredba za izvršenje. Političke izjave nisu zajednički kampanjski plan, a javna kretanja brodova ne otkrivaju kompletan skup ciljeva, nivo spremnosti ili pravila angažmana.
Ono što se može videti je dovoljno.
U završnim danima pre srednjoročnih izbora, SAD su koncentrisale značajnu borbenu moć oko Irana, dok su postavljale javnu granicu pre 3. novembra. Diplomatski napori su bili aktivni, ali su ključne sporne tačke oko blokade, Hormužskog tjesnaca, sankcija i iranskog nuklearnog programa ostale nerazjašnjene. Brodovi su opet bili pod napadom ili u opasnosti od napada.
Najavljivanje zaštićenog perioda može pregovaračima kupiti vreme. Takođe daje iranskim planerima vremena za pripremu.
Odvratnost funkcioniše najbolje kada sila podržava jasan zahtev. Datum izbora govori osoblju kada su političari na vidiku. Ne govori im kako bi vojni uspeh trebalo da izgleda.
