Srpska kinematografija decenijama unazad nudi bogat repertoar filmova koji su oblikovali kulturni identitet čitavog regiona. Bilo da je reč o oštrim društvenim komentarima, dubokim psihološkim dramama ili duhovitim prikazima svakodnevnog života, domaći filmovi neretko ostavljaju snažan emotivni utisak i postaju deo kolektivnog pamćenja. A ovo su po našem mišljenju najbolji domaći filmovi.
U nastavku vam predstavljamo deset vrhunskih ostvarenja iz domaće kinematografije koje ne smete propustiti — filmove koji su obeležili epohe, izazivali osmehe i suze, i ostavili neizbrisiv trag u srpskoj kinematografiji i u srcima gledalaca.
1. Maratonci trče počasni krug (1982)
Kultna crna komedija, u režiji Slobodana Šijana, o porodici Topalović, koja šest generacija unazad vodi pogrebno preduzeće. U samo jednom danu dolazi do sukoba između mladog Mirka, koji pokušava da izađe iz porodičnog biznisa, i ostatka ekscentrične familije, opsednute profitom i smrću. Film obiluje groteskom, briljantnim dijalozima i neponovljivim glumačkim ostvarenjima – od Bate Stojkovića, Pavla Vuisića do Zorana Radmilovića. Vanvremenski klasik koji satirično osvetljava tadašnje (a i današnje) društvo.
2. Bure baruta (1998)
Mozaik urbanih priča koje se odvijaju u jednoj beogradskoj noći. Kroz niz likova – taksistu, konobara, zaljubljeni par, policajca, penzionerku – film prikazuje bes, nasilje i tihu desperaciju koja prožima društvo nakon ratova i sankcija. Svaka priča je povezana nevidljivim nitima, a zajednički imenitelj su nemoć, frustracija i strah. Snažan i potresan film sa odličnom glumačkom postavom – Nebojša Glogovac, Miki Manojlović, Mira Banjac, Aleksandar Berček. Film je režirao čuveni Goran Paskaljević. Svakako topla preporuka.
3. Ko to tamo peva (1980)
Grupa putnika kreće autobusom ka Beogradu, ne znajući da će ih sudbina sve uskoro zadesiti u vidu rata. Putovanje je ispunjeno duhovitim, apsurdnim i dirljivim momentima, a svaki lik je simbol jednog sloja tadašnjeg društva. Film je danas neprikosnoveni klasik, sa legendarnim replikama i suptilnom antiratnom porukom. Pavle Vuisić, Danilo Bata Stojković i Dragan Nikolić daju nezaboravne uloge. Režija ponovo već pomenuti Slobodan Šijan, koji je napravio zaista prava remek-dela tokom svoje karijere.
4. Underground (1995)
Epski film koji kroz priču o dvojici prijatelja – Crnom i Marku – prikazuje istoriju Jugoslavije od Drugog svetskog rata do njenog raspada a režirao ga je Emir Kusturica. Fantastični elementi, muzika Gorana Bregovića, haotična naracija i snažne metafore čine ovo jedno od najsmelijih ostvarenja domaće kinematografije. Film je osvojio Zlatnu palmu u Kanu i ostaje simbol umetničkog prikaza turbulentnih balkanskih vremena. Glavne uloge u filmu tumači sjajna glumačka postava: Miki Manojlović, Lazar Ristovski, Mirjana Joković i Slavko Štimac.
5. Lepa sela lepo gore (1996)
Ne verujemo da postoji osoba na ovim našim prostorima koja nije odgledala ili bar čula za Lepa Sela Lepo Gore. U ovom kultnom filmu, u središtu priče je grupa srpskih vojnika koja se zatiče zarobljena u tunelu tokom rata u Bosni. Kroz flešbekove otkrivamo njihove živote pre i tokom rata, a kroz njihove dijaloge – ironiju, beznađe i brutalnost sukoba. Film je istovremeno tragičan i crnohumoran, sa snažnom porukom o besmislu rata. Još jedna vrhunska glumačka ekipa maestralno je iznela ovaj film a samo neki od njih su Milorad Mandić Manda, Dragan Bjelogrlić, Nikola Kojo, Velimir Bata Živojinović itd…Film je režirao Srđan Dragojević.
6. Klopka (2007)
Klopka nije baš kultni film poput prethodno navedenih, ali svakako film koji obavezno treba pogledati. Ne zna se da li je bolji scenario, režija, sam ambijent, kadrovi ili gluma koju su u glavnim ulogama maestralno izveli Nebojša Glogovac i Nataša Ninković. Radnja „Klopke“ odvija se u postmiloševićevskoj Srbiji u doba privatizacije državnih firmi i cvetanja kriminala. Glavni junak, Mladen (koga tumači Glogovac), živi skroman život sa suprugom Marijom i desetogodišnjim sinom Nemanjom. Kada Nemanja teško oboli i zatreba mu hitna i skupa operacija srca u inostranstvu, Mladen se suočava s bolnom činjenicom da nema novac da spasi sopstveno dete.
U očaju, nakon što svi legalni putevi zakažu, dobija poziv od nepoznatog čoveka koji mu nudi ogromnu sumu novca – pod jednim uslovom: da ubije nepoznatog čoveka. Mladen biva uvučen u moralnu dilemu iz koje, kako naslov sugeriše, nema izlaza bez posledica.
Film polako i mučno razotkriva čovekovu borbu sa savesti, sistemsku nepravdu i ličnu tragediju u društvu gde siromaštvo poništava etiku, a život se svodi na puku borbu za opstanak.
7. Ptice koje ne polete (1997)
Ptice koje ne polete je slobodno možemo reći jedan od najlepših srpskih filmova koji je snimljen 1997. godine. Režirao ga je Petar Lalović, koji je i napisao i scenario za ovu sjajnu priču.
Ono što je karakteristično za ovaj film a to je da je zasnovan na istinitom događaju i kao takav može nam pružiti verodostojnost i istinitost same priče i poruke koju možemo iz njega izvući.
Porodična kataklizma počinje saznanjem da kći, mlada uspešna pijanistkinja, boluje od leukemije, bolesti koja je kako lekari kažu „ono najgore“, bolesti za koju kažu da je neizlečiva i nema nikakve šanse da se izleči. Njeni roditelji odlučuju da je pošalju daleko izvan grada u jedno planinsko selo kod svog dede Zdravka, kog inače glumi veliki Bata Živojinović.
Vesna neko vreme boravi kod dede i čudo počinje da se dešava, uz dodatni obrt…Da ne dužimo i ne otkrivamo dalje, dakle topla preporuka „Ptice koje ne polete„.
8. Kad porastem biću Kengur (2004)
Ukoliko postoji osoba koja eventualno nije pogledala ovaj film (što je malo verovatno) ukratko ćemo objasniti o čemu se radi. Dakle radnja filma ,,Kad porastem biću kengur” smeštena je u sadašnjost, i uvodi nas u živote nekoliko likova, uglavnom momaka, koji žive u beogradskoj opštini Voždovac. Bave se različitim zanimanjima: taksiranje, šaniranje, imamo i neuspešnog reditelja, trgovačkog putnika, pa čak i momke koji apsolutno ništa ne rade, već provode vreme na krovu lokalne zgrade. Većina njih uglavnom ništa posebno nije postigla u životu, svi žive od danas do sutra.
Od svih jedino se ističe Kengur (Nikola Đuričko), momak iz kraja koji je sada golman za engleski fudbalski klub ,,Ipsvič”. Momci iz kraja pripremaju se da gledaju utakmikcu Ipsvič – Mančester u jednoj kladionici gde se često okupljaju. Svi se, bez dvoumljenja, klade na Kengurov tim, iako je osetno slabiji od Mančestera. Ujedno očekuju da Kengur, pred celim svetom pozdravi svoje stare drugare iz Voždovca, odnosno njih.
U isto vreme Braca, reditelj u pokušaju, sprema se na sastanak sa Iris, uspešnom manekenkom. Braca je na trenutke pun samopouzdanja, a ujedno je ipak zabrinut zbog predstojećeg susreta sa devojkom iz snova. Nema novca i ne zna gde bi je izveo.
Uslediće niz komičnih situacija, a priče glavnih likova se međusobno prepliću tokom filma. Film je postao neverovatno popularan za veoma kratko vreme a neke scene i citati prepričavaju se i dan danas.
Producenti filma su Zoran Cvijanović i Milko Josifov. Režiser filma je Radivoje Raša Andrić, reditelj i scenarista, koji se bavi kako filmskom tako i pozorišnom režijom.
9. Rane (1998)
Dvojica beogradskih tinejdžera, Piksi i Švaba, pod uticajem kriminalnog okruženja, televizije i rata, postaju deo brutalnog podzemlja. Film bez ulepšavanja prikazuje šta se događa kada mladost ostane bez ideala. Sirov, potresan i stilizovan, “Rane” su postale simbol generacije odrasle devedesetih, uz kultne replike i šokantne scene. Ovaj kultni film, koji su neki proglasili i najboljim regionalnim filmom devedesetih režirao je već pomenuti Srđan Dragojević. U glavnim ulogama: Dušan Pekić, Milan Marić, Dragan Bjelogrlić…
10. Mrtav ladan
„Mrtav ‘ladan“ je jedan od onih domaćih filmova koji su obeležili početak 2000-ih i brzo stekli kultni status među publikom. Reč je o crnoj komediji sa elementima apsurda, urnebesnog haosa i društvene satire, koja i danas oduševljava gledaoce svojim ambijentom i dijalozima.
Priča počinje kada dva brata iz sela – Kiza i Lemi – pokušavaju da prevezu telo svog pokojnog dede vozom do Beograda, kako bi ga sahranili. Da bi uštedeli novac, odlučuju da ga ne prijave kao pokojnika, već da ga „kamufliraju“ kao živog putnika. Međutim, stvari brzo izmiču kontroli kada voz krene i kad se nađu u kupeu sa živopisnim likovima.
Kroz seriju nesporazuma, zamena identiteta i sve dubljih komplikacija, priča se razvija u punokrvnu crnu komediju. Mrtav deda „putuje“ kroz voz zajedno sa kriminalcima, inspektorima, vojnicima, sveštenicima i običnim građanima, a svako ima svoju priču i svoju verziju „istine“.
Film je režirao Milorad Milinković, koji je ovim ostvarenjem napravio svoj proboj na domaćoj filmskoj sceni. A glavne uloge tumače Nikola Đuričko, Bogdan Diklić, Predrag Laković, Petar Kralj, Boris Milivojević, Branimir Brstina…
To bi bilo to što se tiče ove naše liste najboljih domaćih filmova koje nikako ne biste smeli da propustite i ne odgledate. Za ostale dodatne informacije svih filmova možete posetiti sajt www.imdb.com na kome se nalaze svi detalji vezani za sve filmove. Ukoliko vam se svideo članak podelite ga i pogledajte naše ostale članke ovde i naš youtube kanal „MALAMEDIJA“ sadržaj je jako zanimljiv.
Hvala na čitanju,
vaša Malamedija
