Britanske SOF u ratu na Falklandskim ostrvima: Argentinci stižu

16. септембар 2026.

2. aprila 1982.

U očajničkom pokušaju da ostane na vlasti, argentinska junta odlučuje da pokrene rat zbog trivijalnog, drevnog spora: suverenost Falklandskih ostrva.

Skupina malih ostrva — više nalik gigantskoj farmi ovaca nego idealnom ljudskom staništu — udaljenih oko 400 milja od istočne obale Argentine, Falklandska ostrva su vojnoj Junti generala Galtijerija pružila primamljiv izlaz iz sve više eskalirajuće unutrašnje krize. Napad britanske vojske, na kraju krajeva, bio je malo verovatan, jer je konzervativna vlada Margaret Thatcher godinama rezala odbrambeni budžet.

Koliko će se ta računa pokazati pogrešnom.

Te mračne aprilske noći, mala grupa argentinskih žabarskih ronilaca iz 1. amfibijske komando grupe, tiho je izronila iz mračnih voda Mullet Creek, tri milje južno od prestonice Port Stanley.

Polako su se približavali vojarni Royal Marines. Brzo su je okružili staru zgradu od cigle i čekali naredbu.

Napad suzavcem — na koji su bili pod naređenjem da ne izazovu nepotrebne žrtve — izazvao je suve oči. Niko nije bio tamo. Marines su se navodno rastopili. Sledeća meta: guvernerova kuća.

Međutim, ovog puta britanski garnizon bi reagovao značajno živahnije. Sukob je počeo u 06:30 i trajao sat i po. Vešta upotreba šok granata i stalno premeštanje položaja vatre od strane te male grupe argentinskih komandanata naterala je 80 britanskih branitelja da pogrešno pretpostave da su pod napadom dosta nadmoćnije sile. Ipak, borili su se žestoko.

Do 08:00, brojni argentinski oklopni transporteri punjeni marinacima, zajedno sa preostalom invazionom silom, jurili su na mesto događaja. Shvativši beznadežnost situacije, guverner Rex Hunt započeo je pregovore sa argentinskim komandantima.

Pre nego što je jutro prošlo, Islas Malvinas — kako su Argentinci zvali Falklands — su vraćene pod kontrolu. Cena je bila minimalna: jedan mrtav i troje ranjenih Argentinskih vojnika. Britanci, nisu imali žrtava, bili su okupljeni i ubrzo evakuisani avionom preko Urugvaja.

Kad su vesti o uspešnoj invaziji procurili u Buenos Ajres, glavni grad Argentine, scenariji su izgledali više kao fudbalsko slavlje nego kao bilo kakva ranija podrška nepopularnoj junti. Hiljade oduševljenih građana preplavile su ulice, mašući ogromnim zastavama i pevajući himne.

Galtijerijeva čvrstost na vlasti činila se sigurnom.

Napolju, na polovini sveta, u maglovitom Londonu, ipak, ta čvrstina nije delovala tako sigurno. Izbegavajući prvi šok od invazije, Thatcherova vlada počela je planirati snažan odgovor.

Tokom jednog vikenda formirana je mornarička operativna snaga od dva nosača aviona, osam razarača, trinaest fregata i brojnih drugih pomoćnih plovila (snaga će na kraju premašiti 100 brodova). Čak je i krstarica Queen Elizabeth 2 dodeljena HMS Hermesu: vodeća krstarica i jedan od dva broda naređena da primi 11.000 vojnika i marinaca invazione sile i njihovu opremu.

Uprkos skučenim uslovima brodova i užurbanom ukrcavanju, moral posade nije iznenađujuće bio visok.

5. aprila, tri dana nakon argentinske invazije, uz povike i uzglase mase, prvi brodovi Task Force-a isplovili su iz Portsmoutha. Imperija je još uvek živela.

Nastavak sukoba trajao bi deset hladnih i krvavih nedelja. I pre kraja, 14. juna, svedočio bi bezbrojnim hrabrim i odvažnim akcijama obe strane: Bi svedočio najvećoj amfibijskoj operaciji koju je Britanija preduzela od Drugog svetskog rata. Bi svedočio potapanju bojne krstarice od strane podmornice — jedne od tri takve akcije u poslednjih šezdeset godina. Bi došlo do uništenja sedam brodova Kraljevske mornarice argentinskim raketama i bombama. Bi svedo o intenzivnim diplomatskim i obaveštajnim operacijama koje bi prešle granice dve strane. Bi svedo dve Victoria Cross akcije. I bi svedo smrti i ranjavanja više od tri hiljade britanskih i argentinskih vojnika, mornara i pilota.

Najzanimljivije, međutim, bi takođe svedočio odvažnim specijalnim operacijama proslavljenog Special Air Service (SAS) i Special Boat Service (SBS).

Ove renomirane jedinice učestvovale bi u zadacima koji bi obuhvatili izviđačke patrone po zamrznutim glečerima, napade helikopterima po danu, noćne napade na aerodrome, uklanjanje neprijateljskih brodova, te tajne nadzorne operacije duboko unutar argentinske kopnene teritorije.

Pored toga, rat na Falklandima bi svedočio i najvećem upadu i najvećem broju žrtava SAS-a od Drugog svetskog rata. Takođe bi otvorio značajne kulturološke i interoperabilne probleme između dve jedinice, koji bi na kraju doveli do fratricidnog incidenta.

Argentinska kapitulacija 14. juna podigla bi status gospođe Thatcher na olimpijske visine i ubrzala bi pad Galtierija u sramotu.

Ali pre nego što bi to bilo ostvareno, mnogi bi morali da poginu.

A prva akcija britanske Task Force odvijala bi se 900 milja jugoistočno od Falklanda, na malom, planinskom ostrvu, sa još manjom strateškom vrednošću: Južna Džordžija.

Marko Jovanović

Novinar sam iz Beograda, sa posebnim interesovanjem za istoriju, ratove i političke događaje koji su oblikovali Srbiju, Balkan i svet. U svojim tekstovima trudim se da činjenice stavim u širi kontekst i složene teme približim čitaocima na jasan i razumljiv način.