Hormuški moreuz, uzak prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom, postao je žarište geopolitičkih tenzija i ključan morski koridor za globalni prevoz nafte. Otprilike 20% svetske nafte prolazi kroz ovaj strateški moreuz, čineći ga vitalnom arterijom za međunarodnu trgovinu i energetsku bezbednost. Međutim, ideja da Sjedinjene Američke Države moraju da kontrolišu Hormuški moreuz nije samo pogrešna, već predstavlja loš pristup spoljnjoj politici. Ovaj članak tvrdi da pokušaji SAD da uspostave kontrolu nad moreuzom deluju kontraproduktivno, nepotrebno i ne uklapaju se u suštinske ciljeve nacionalne bezbednosti.
Vojna prisutnost ne garantuje stabilnost
Ideja da SAD treba da kontrolišu Hormuški moreuz proističe iz zastarele predstave o globalnoj geopolitičkoj dinamici. Pretpostavke koje su istorijski vodile američku spoljašnju politiku u regionu, naročito uverenje da vojna prisutnost znači stabilnost, ne drže vodu na putu analize. Zapravo, američke vojne intervencije i agresivni državni stavovi često su dovodili do povećanih tenzija i nestabilnosti na Bliskom istoku, pogoršavajući upravo one probleme koje su nameravale da reše. Umesto da doprinose miru, ove strategije su često rađale nezadovoljstvo i neprijateljstvo prema Sjedinjenim Državama, stvarajući ciklus konflikta koji podriva njihove dugoročne interese. Važno je napomenuti da administracija Donalda Trampa snosi odgovornost za problem slobodne plovidbe kroz Hormuški moreuz koji nije postojao pre 28. februara 2026.
Troškovi kontrole nadmoreuzom prelaze koristi
Štaviše, kontrolisanje Hormuškog moreuza je neprakticno i logistički izazovno. Regija je dom brojnih suverenih država, uključujući Iran, koji polaže pravo na zapadnu obalu moreuza. Svaki pokušaj SAD da nametne kontrolu verovatno bi izazvao značajan otpor ne samo Irana, već i drugih zemalja u regionu. To bi moglo dovesti do vojne konfrontacije koje bi nosile ozbiljne rizike, kako u smislu mogućeg gubitka života, tako i u ekonomskim posledicama zbog poremećaja u dotoku svetskih isporuka nafte. Stoga, analiza troškova i koristi nametanja kontrole nad moreuzom snažno ide protiv takvog poteza.
Pored toga, nedavni razvoj na svetskim tržištima energije dodatno dovodi u pitanje nužnost američke kontrole nad ovim strateškim prolazom. Porast alternativnih izvora energije, uključujući obnovljive izvore i povećanu proizvodnju šejl nafte i prirodnog gasa u Sjedinjenim Državama, smanjio je američku zavisnost od nafte s Bliskog istoka. Kako zemlje poput SAD, Kanade i Brazila jačaju svoju energetsku nezavisnost, strateški značaj Hormuškog moreuza u smislu američke energetske bezbednosti znatno se smanjio. Umesto da se fokusira na kontrolu, američka spoljna politika treba da se okreće ka jačanju diplomatskih odnosa i istraživanju multilateralnih pristupa kako bi se osigurao slobodan tok trgovine kroz moreuz, uz priznanje da stabilno, kooperativno regionalno okruženje koristi svim učesnicima.
Diplomatska politika je bolja strategija
Štaviše, svaka američka strategija trebalo bi da bude usmerena na diplomatiju i rešavanje konflikata umesto vojnoj dominaciji. Učešće regionalnih aktera kroz dijalog i pregovore može dovesti do kooperativnih aranžmana bezbednosti koji poštuju suverenitet zemalja koje se nalaze uz Hormuški moreuz. Ovo bi ne samo doprinelo stabilnosti u regionu, već i radilo na smanjenju verovatnoće sukoba, čime bi se obezbedio nesmetan protok trgovine bez potrebe za vojnom intervencijom.
Zaključno, SAD ne moraju da kontrolišu Hormuški moreuz da bi zaštitile svoje interese. Takav cilj proizilazi iz pogrešnog shvatanja savremene geopolitičke dinamike i rizikuje da pogorša tenzije umesto da ih ublaži. Spoljna politika koja prihvata diplomatiju, poštuje suverenitet drugih zemalja i prilagođava se promenljivom pejzažu globalne energije je daleko učinkovitija. Naglasak treba da bude na saradnji, podsticanju međusobne bezbednosti i promovisanju stabilnosti u jednoj od najosetljivijih regija sveta, umesto na ostvarivanju kontrole kroz vojna sredstva. Na kraju, ponovna procena ciljeva američke spoljne politike može dovesti do održivijih i mirnijih rešenja koja su u skladu sa dugoročnim interesima i Sjedinjenih Država i svetske zajednice.
Donald C. Bolduc
