25. juna 1876, potpukovnik Georž Armstron Kaster predvodio je 7. konjaničku pukovnju SAD protiv znatno brojčano nadmoćnije sile plemena Indijanaca koja je okupljena iz Lakota, Severnih Čejena i Arapaha, na Little Big Hornu u teritoriji Montane. Kasterova konjanička pukovnja brojala je 12 četa, 45 oficira i 718 vojnika.
Kaster je značajno podcenio snagu domorodačkih plemena, a njegovi početni planovi išli su ka tome da ih onemogući da pobegnu. Podelio je svoju komandu na tri kolone i uzeo je pet četa da napadne indijansko selo, potpuno nesvestan da se njegovih 212 ljudi suočava sa hiljadama borbeno iskusanih ratnika iz plemena.
Plemena Indijanaca su dobila zemljište kao rezervat nakon potpisivanja sporazuma sa Sjedinjenim Državama. Ipak, zlato je pronađeno u Crnim Brdima, i vladi, bez stvarnog zakonskog osnova, nameravalo ga je prisvojiti silom. Plemena indijanaca nisu nameravala da se predaju tiho.
Bilo je to masakr. Za manje od 30 minuta čitava komanda od pet četa bila je otpisana. Među poginulima bili su mu dva brata, njegov nećak i na desetine konja. Nakon što su Kaster i njegovi ljudi poginuli, indijanski ratnici su napali preostale dve podeljene jedinice, vodila su se teška borba između dve strane, sve dok konjanički odred nije dobio pojačanja i Indijanci nisu povukli svoje redove.
Međutim, ostalo je jedno čudovište preživelo iz krvi poslednjeg upravljanja. Komanče, konj kapetana Majlsa Kjoga, koji je poginuo zajedno sa Kasterom, preživeo je bitku sa čak sedam metičkih rana. Iako se veruje da su mnogi drugi konji preživeli bitku, uključujući i jednog žutog buldoga, indijanski ratnici uzeli su ih za svoje i možda su verovali da će Komanče umrti od zadobijenih rana tokom borbe.
Komanče je pronađen od američkih trupa na bojištu i prebačen nazad u Fort Abraham Lincoln u teritoriji Dakote, gde je lečen i negovan dok nije ozdravio.
Komanče je zvanično povučen iz Vojske Sjedinjenih Država i iz aktivne službe u aprilu 1878. Tokom njegove penzione ceremonije, jedinica mu je izdala posebne naredbe.
Glavnina Sedme konjaničke pukovnije, Fort A. Lincoln, D. T., 10. april 1878. Generalne naredbe br. 7.
(1.) Konj poznat kao ‘Comanche,’ jedini živući predstavnik krvave tragedije Little Big Horn, 25. juna 1876., njegovo dobročinstvo i udobnost biće predmet posebnog ponosa i brige svakog člana Sedme konjaničke pukovnije kako bi njegov život bio sačuvan do najvećeg mogućeg limita. Povređen i ožiljen kakav jeste, njegova sama egzistencija govori mnogo više od reči o očajničkoj borbi protiv premoćnog broja izbezumljenog sukoba i o herojskom načinu na koji su svi pali te kobne dane.
(2.) Načelnik Čete I zabrinut će se da mu se obezbedi posebna i udobna njiva/staža za njega, i on neće biti jahao ni od koga, pod bilo kojim okolnostima, niti će biti upotrebljavan za bilo kakav rad.
(3.) U buduće, na sve ceremonije konjičke formacije pukovnije, ‘Comanche,’ uzdignut, uzdan i u crnom, i vođen od strane konjanika Čete I, biće paradiran zajedno sa pukovnijom.
Naredbom pukovnika Sturgisa, E. A. Garlington, Prvi poručnik i Ađutant Sedme konjaničke pukovnije.”
Komanče je tada dobio počasni naslov „drugog po komandi“ Sedme pukovnije i provodio je ostatak života kao maskota jedinice. Navodno je razvio sklonost ka pivu, kao dobar vojnik. Njegov čuvar i kovač konja napisao je o njemu:
“Komanče je veteran, imao je 21 godinu i bio je sa Sedmom pukovnijom još od njenog osnivanja ’66. Našao ga je narednik [Milton J.] DeLacey [Co. I] u provaliji, gde je prizemljen, ležeći, da bi ugasio se i da bi ga kukci izgladneli. On je podignut, negovan i njegovani. Rane su mu bile teške, ali ne nužno fatalne ako se pravilno brine… On nosi sedam ožiljaka od sedam metka. Četiri su iza ramena, jedan kroz kopito i jedan na svakom zadnjem nozi. Na bojištu Kasterovog sela (u stvari Fort Abraham Lincoln) tri metka su izvađena iz njegovog tela, a poslednji nije uklonjen sve do aprila ’77… Komanče nije veliki konj, fizički posmatrano; srednje je veličine, uredno je posložen, ali izuzetno dostojanstvenog izgleda. Vrlo je tih. Njegova boja je ‘glina-braon’ (claybank). Bio bi lep konj za kočiju…”
Comanche je živeo punim životom sve do 1891. godine, kada je preminuo od kolike. Verovalo se da je imao oko 29 godina. Dodeljen mu je sahranjski počastni spisak s punim vojnim počastima. On je jedan od samo četiri konja u Sjedinjenim Državama kojima je takva čast dodeljena. Ostali su Sgt Reckless, koji se borio sa marincima u Koreji, Chief iz Forta Riley, KS, i poslednja konjanička pukovnija vojske, te Black Jack. Black Jack je bio član Treće pešadijske (The Old Guard). Učestvovao je na hiljadama sahrana veterana i dostojanstvenika na Nacionalnom groblju Arlington. Black Jack je uvek bio konj bez jahača, sa čizmama okrenutim unazad u uzdama kako bi simbolizovale poginulog lidera. Black Jack je učestvovao na sahranama JFK-a, Herberta Hoovera, Lyndona Johnsona i Douglasa MacArthura, među ostalima.
Međutim, Comanche nije sahranjen. Doveden je na Univerzitet u Kansasu da ga porezbareski utvrde i da ga natvore; sada se trajno nalazi tamo u Prirodnjačkom muzeju.
Dakle, u suštini, Comanche je doista jedini preživel iz Custerovog Poslednjeg stoja. Svi ostali su davno otišli i pokopani. Ali on još stoji u muzeju u Kansasu, podsetnik na jedan žalostan deo naše istorije za ovu naciju.
Fotografije: US Archives
