Kad stres postane svakodnevica
Stres nije rezervisan samo za velike krize. Danas, on se uvlači u svakodnevicu kroz poslove, poruke koje ne stižemo da pročitala, prometne ulice, obaveze koje se gomilaju. I iako stres u malim količinama može biti podsticaj (tzv. eustres), kada postane hroničan postaje i zdravstveni problem. Dobra vest? Postoje konkretni načini kako da se nosimo sa njim, kako da ga smanjimo, pa čak i izbegnemo. Pa hajmo da pogledamo neke savete i tehnike koje pomažu da regulišemo ili izbegnemo stres.
Zašto je stres opasan ako se ignoriše
Dugotrajni stres utiče na ceo organizam. Povezan je sa:
- povišenim krvnim pritiskom
- smanjenim imunitetom
- problemima sa spavanjem
- depresijom i anksioznošću
- digestivnim smetnjama
- srčanim oboljenjima
Stres menja i način na koji razmišljamo! Postajemo reaktivni, impulsivni, zaboravni. Dakle, upravljanje stresom nije luksuz. To je potreba.
1. Svesno disanje i mindfulness: Prva linija odbrane
Ne treba ti skupi tretman da smanjiš stres…dovoljno je da dišeš. ALI SVESNO!
Duboko disanje, naročito tehnike poput 4-7-8 (udisaj 4 sekunde, zadržavanje 7, izdisaj 8), signalizira telu da je vreme da se smiri. Redovno praktikovanje svesnog disanja može za par minuta spustiti puls i osloboditi napetost.
Mindfulness ili pun prisutni trenutak pomaže da izađemo iz začaranog kruga misli i vratimo se u „ovde i sada“. Najjednostavniji način je posmatrati misli bez osuđivanja, kao oblake koji prolaze. Ukoliko želite još detaljnije da saznate više o ovome, preporučujemo vam knjigu „Moć sadašnjeg trenutka“ od Ekarta Tola. Fenomenalna knjiga koja govori upravo o tome kako „ući“ u sadašnji trenutak i kako boraviti u njemu.
2. Fizička aktivnost: Terapija koja ne košta
Telo i um su u neprekidnoj vezi. Kada se pokrenemo, lučimo endorfine, hormone sreće. Bilo da je to brzo hodanje, trčanje, joga, plivanje ili ples, fizička aktivnost razbija stres u molekule.
I ne, ne moraš da treniraš kao profesionalac. Već 20 minuta dnevno umerenog kretanja pravi razliku. Bonus savet? Aktivnosti u prirodi dodatno pojačavaju antistres efekat. Tako da budi aktivan!
3. Postavljanje granica i „ne“ bez griže savesti
Mnogi ljudi su pod stresom jer ne znaju da kažu ne. Preuzimanje previše obaveza, odgovaranje na mejlove u 23h, stalna dostupnost, sve to puni emocionalni rezervoar do pucanja.
Postavljanje zdravih granica znači da štitiš sebe. To nije sebičnost, već samopoštovanje.
Počni od jednostavnog: odvoji 30 minuta dnevno za sebe, ali sto posto za sebe, dakle bez ekrana, bez tuđih zahteva, razgovora i slično.
4. San: Najpotcenjenija metoda borbe protiv stresa
Bez sna, sve izgleda gore nego što jeste. Hronični stres i loš san idu ruku pod ruku.
Idealno je spavati između 7 i 9 sati, sa redovnim ritmom odlaska na spavanje. Isključi ekrane barem sat vremena pre spavanja, napravi rutinu za opuštanje (topla kupka, tiha muzika, knjiga). San je reset dugmeta – koristi ga.
5. Ishrana: Šta jedeš, to i misliš
Odnos između hrane i stresa je dvosmeran. Kada smo pod stresom, često posežemo za šećerom, kofeinom i brzom hranom, što može dodatno pogoršati stanje.
Hrana bogata magnezijumom, omega-3 masnim kiselinama, vitaminom B i antioksidansima podržava nervni sistem. To znači: orašasti plodovi, tamna čokolada (umereno), zeleno povrće, riba, integralne žitarice.
I naravno, broj jedan, njeno veličanstvo: VODA! Dehidracija može izazvati simptome slične anksioznosti. Dakle minimum litar vode čak i više dnevno može biti jako korisno u borbi protiv stresa.
6. Društvena povezanost i razgovor
Ne moraš sve sam(a). Ljudi su društvena bića. Kontakt sa drugima nas podseća da nismo sami. Razgovor sa prijateljem, članom porodice ili terapeutom može rasteretiti um i osloboditi emocije.
Čak i kratak razgovor pun podrške može imati terapeutski efekat. A ponekad i smeh sa nekim dragim leči više nego što misliš.
7. Digitalna detoksikacija: Tišina kao luksuz
Telefon nas bombarduje notifikacijama, mejlovima, informacijama koje ne stižemo ni da preradimo. Digitalni haos = mentalni haos.
Isključi notifikacije na sat vremena dnevno. Uvedi „offline“ vikend sat ili barem večeri bez društvenih mreža. Što više mira imaš u glavi, to manje mesta ima stres.
8. Tehnike opuštanja: Od muzike do meditacije
Nisu svi isti…nekome pomaže meditacija, drugome crtanje, trećem šetnja uz muziku. Eksperimentiši i pronađi šta je tvoja lična antistres tehnika.
Neke ideje:
- vođenje dnevnika (pisačko rasterećenje)
- molitva
- slušanje klasične, ambijentalne ili prirodne muzike
- aromaterapija (lavanda, eukaliptus, sandalovina)
- masaža ili topla kupka
Stres ne možeš uvek izbeći – ali možeš naučiti da ga ne vodiš kući
Stres nije neprijatelj ako ga prepoznamo na vreme i reagujemo. Naučiti da živimo sa manje tenzije je veština i dobra vest je da možeš da je razviješ. Ne treba ti savršen život, već svakodnevne male odluke koje te vode ka većem miru.
Počni danas. Diši, prošetaj, isključi obaveštenja. Svet će sačekati, ali tvoje zdravlje neće.
Misli o tome!
Ukoliko vam se svideo članak podelite ga sa svojim prijateljima i bacite pogled na naše ostale članke klikom ovde.
Takođe možete pogledajte i naše dokumentarne emisije na našem youtube kanalu „MALAMEDIJA“.
Hvala na čitanju,
vaša malamedija.rs
