Ako ste ikada pratili svetske vesti, verovatno ste primetili da se Kina i Tajvan spominju u istoj rečenici uglavnom kada se govori o tenzijama, pretnjama ili vojnoj spremnosti. Ali, da bismo razumeli zašto „ne mogu jedni s drugima, a ni jedni bez drugih“, moramo krenuti od početka i to od događaja koji su oblikovali njihovu istoriju.
Kako je sve počelo? Građanski rat i dve Kine!
Probaćemo najednostavije moguće da objasnimo. Dakle do sredine 20. veka, Kina je bila pod upravom Kineske Republike (ROC). Međutim, nakon krvavog građanskog rata između nacionalista (Kuomintang) i komunista (KPK), situacija se drastično promenila.
Komunisti pod vođstvom Mao Cedunga 1949. godine preuzimaju kontrolu nad kontinentalnom Kinom i proglašavaju Narodnu Republiku Kinu (NRK). Nacionalisti pod vođstvom Čang Kaj-Šeka povlače se na ostrvo Tajvan, gde nastavljaju da tvrde da su oni prava Kina.
Rezultat? Od tada imamo dve vlade koje tvrde da su legitimni predstavnici Kine.
Hladnoratovska decenija i diplomatsko nadmudrivanje
Tokom Hladnog rata, mnoge zapadne zemlje priznavale su Tajvan kao pravu Kinu, dok su socijalistički blok i saveznici podržavali NRK. Međutim, prelomni trenutak desio se 1971. godine, kada je Ujedinjene nacije izbacile predstavnike Tajvana i priznale Peking kao jedinu legitimnu vladu Kine.
Od tada, broj zemalja koje zvanično priznaju Tajvan rapidno je opao (danas ih je manje od 15), iako mnoge vode nezvanične, ali vrlo intenzivne odnose s njim.
Još neki razlozi zašto se Kina i Tajvan ne vole:
Ideologija – demokratija vs. jednopartijski sistem
Kina je ostala jednopartijska država pod vlašću Komunističke partije, dok je Tajvan tokom 80-ih i 90-ih prešao u punu višepartijsku demokratiju.
Tajvanci danas uživaju slobodu govora, slobodne izbore i otvoreno tržište. Dakle sve ono što Peking vidi kao „zapadnjački uticaj“ i opasnost po svoj politički model.
Drugim rečima, nisu samo granice problem, već i dve potpuno različite vizije kako država treba da izgleda.
Nacionalni identitet – od Kineza do Tajvanaca
Dok su starije generacije na Tajvanu sebe uglavnom smatrale Kinezima koji privremeno žive na ostrvu, mladi sve više vide sebe isključivo kao Tajvance.
Istraživanja pokazuju da se danas većina stanovništva identifikuje kao Tajvanci, ne kao Kinezi. Za Peking, to je znak „gubljenja nacionalnog jedinstva“ i velika prepreka ideji ponovnog ujedinjenja.
Geopolitika – Tajvan kao strateška tačka
Tajvan se nalazi na jednom od najvažnijih pomorskih pravaca u Aziji, a ujedno je i ključna tačka u tzv. prvom lancu ostrva koji koriste SAD i njihovi saveznici da obuzdaju kineski uticaj u Pacifiku.
Za Kinu, kontrola Tajvana značila bi veći izlaz u Pacifik i jači vojni položaj. Za SAD i Japan, gubitak Tajvana bio bi geopolitički udarac.
Ekonomija – prijatelji po potrebi, rivali po izboru
Paradoksalno, i pored političke mržnje, Kina i Tajvan imaju veliku trgovinsku razmenu. Kina je glavno izvozno tržište za tajvanske proizvode, posebno poluprovodnike.
Ipak, Tajvan koristi svoju tehnološku superiornost (TSMC – svetski lider u čipovima) i savezničke veze sa Zapadom kao „geopolitičko osiguranje“.
Za Peking, zavisnost od tajvanskih čipova je nelagodna činjenica. Žele da ostrvo vrate, ali ne žele da unište izvor tehnologije koju im Zapad teško prodaje. U prevodi, što bi naš narod rekao, „žele i jare i pare.“
Psihologija sukoba – ponos i strah
Kina gleda na Tajvan kao na „nedovršeni posao iz 1949.“ i pitanje nacionalnog ponosa. Za tajvanske vlasti, odbrana ostrva znači očuvanje slobode i identiteta.
Ovo nije samo politički spor – ovo je priča u kojoj obe strane veruju da istorija stoji na njihovoj strani.
Kada se ponos i istorija spoje sa vojnom moći, dolazimo do ove konsantne napetosti i tenzija izmedju ove dve svetske sile.
Zašto sukob nikad ne bukne do kraja?
Postoje tri glavna razloga:
- Ekonomska zavisnost – Kao što smo napomenuli Kina i Tajvan su veliki trgovinski partneri. Rat bi uništio obe ekonomije.
- Rizik od američke i savezničke intervencije – Peking zna da bi invazija mogla izazvati globalni sukob.
- Globalna zavisnost od tajvanskih čipova – bez njih bi tehnološki sektor sveta stao.
Zašto je ovo više od kinesko-tajvanskog problema?
Ovaj odnos je ogledalo današnje geopolitike. Pitanje nije samo da li će Kina „vratiti“ Tajvan, nego i kakav će biti poredak sveta u narednim decenijama. Ako Kina uspe da pridobije Tajvan (mirno ili silom), to bi značilo veliki geopolitički pomak ka azijskoj dominaciji. Ako ne uspe, to će biti dokaz da male, tehnološki jake i politički stabilne države mogu odolevati i najvećim silama.
U međuvremenu, svet ostaje u napetom iščekivanju, a Tajvan i Kina plešu opasan ples, gde svaki pogrešan korak može prerasti u istorijski potres.
Šta vi mislite, da li će doći do rata i kakve bi posledice bile?
Ukoliko volite dokumentarne emisije, pogledajte naš youtube kanal: „MALAMEDIJA“.
Za još sličnih članaka pratite naš sajt!
Hvala na čitanju,
vaša malamedija.rs
