Na dan isplate, 1. novembar 1969. godine, Gunther Wald, pripadnik Green Berets, nije mogao da učestvuje u svojoj omiljenoj pot-limit poker igri na dan isplate jer je bio u fazi pripreme da sa svojim timom krene u Laos na visoko tajnu misiju kao vođa tima za izviđanje (RT) Maryland, smeštenog u Da Nangu, bazu Command and Control North (CCN) za još jednu misiju tokom osmogodišnjeg tajnog rata koji se vodio tokom Vijetnamskog rata.
Kada smo išli kroz beli pesak CCN-a iz hranilišta, tadašnji staf seržant mi je rekao da ne može da igra poker, ali me zadirkivao da sigurno pobedim mnogo novca kako bi on mogao da ga uzme od mene kada se vrati sa te misije.
Tragično, nijedan od trojice Green Bereta iz RT Maryland, Wald, Sgt. Bill Brown i Sp4 Don Shue, se nije vratio sa te misije 3. novembra 1969. godine.
Na 30. avgust, četrdeset tri godine kasnije, na Nacionalnom groblju u Arlingtonu, ostaci ta tri vojnika Specijalnih snaga biće pokopani uz pune vojne počasti, zajedno zauvek na svetom zemljištu Arlingtona.
Uzrok ovako kasnog odavanja počasti započeo je u ranim jutarnjim časovima 3. novembra 1969. godine kada je Reconnaissance Team Maryland ubačen na istočnu stranu Savannakhet Province, u Laosu. Tim se sastojao od trojice američkih vojnika Specijalnih snaga i šest Montagnard vojnika. Wald je bio vođa tima, Bill Brown je bio pomoćnik vođe tima, a Shue radio operater. Zadatak tima bio je opšti izviđanje tog područja kako bi se utvrdilo da li su izveštaji o povećanom kretanju trupa tačni.
Šef Specijalnih snaga SFC Terry Lanegan leteo je sa Forward Air Controller-om kada je RT Maryland ubačen bez incidente. Lanegan je preleteo tim dva puta tokom dana. Poslednji put kada je razgovarao sa Shueom bio je nedavno pre 15 časova, dok se tim nalazio na brdu Yen Ngue u selu Huong Lap.
Neposredno nakon što je Lanegan otišao iz područja, neprijateljske trupe napale su tim: Brown je pogođen vatrom AK-47, a Wald i Shue su smrtno ranjeni fragmentacijskim granatama, prema završnom izveštaju koji je objavio Joint POW/MIA Accounting Command (JPAC) Ministarstva odbrane na Havajima.
Izveštaj ovog odeljenja zasnivao se delimično na iskazima severno-vijetnamskih trupa koje su napale tim Maryland.
U 1969. godini loše vreme sprečilo je tražioce da uđu u Savannakhet Province i tragaju za RT Maryland. Konačno, 11. novembra, tim za potragu je krenuo na teren u ciljani region i pronašao Shueovu opremu za nošenje, ali nisu pronašli dokaze o Waldovim, Brownovim ili Shueovim telima.
Sudbina RT Maryland-a prenešena je duž lanca komandovanja do Bele kuće, ali nije izveštena javnost. Do tih zvaničnika i do svojih Green Berets kolega na CCN-u znalo se da je RT Maryland nestao i da ga nije bilo moguće vratiti. Shue je imao 20 godina. Njegov otac je potpisao odricanje kako bi mu omogućio ulazak u vojsku kada je imao 17 godina. Umro je nekoliko godina kasnije, otac sa slomljenim srcem i teškom savesti.
Porodice vojnika su imale informaciju da su njihovi najmiliji nestali u borbi u Južnom Vijetnamu. Deset godina kasnije zvaničnici su porodicama rekli da se status vojnika promenio u pretpostavljenu poginuost u akciji. Trideset godina kasnije, 2009. godine – nakon smrti Shueove majke – seljak u Laosu je pronašao ljudske ostatke za koje su zvaničnici JPAC-a utvrdili da pripadaju trojici Amerikanaca iz RT Maryland: Wald, Brown i Shue. Forenzički izveštaji potvrdili su da zubi pronađeni u tom području odgovaraju protokolima zubnih dosijea ovih Green Berets. Oni su takođe pronašli Shueovu upaljač cigareta.
Poznavao sam sva tri ta Green Bereta. Wald i Brown su sa mnom služili na FOB 1 u Phu Bai tokom 1968. godine. Kada sam se vratio na drugu turu službe dodeljenu CCN-u, upoznao sam Shuea i bio sam zapanjen njegovim brzobraznim humorom i lepim izgledom; mogao bi da bude plakat za Green Berets 1969. godine.
Umesto toga, kao i svi mi, on, Wald i Brown odlučili su da rade u potpunoj tajnosti.
Čak je i zvanično ime naše jedinice bilo prekriveno u tajnosti birokratske terminologije: Military Assistance Command-Vietnam Studies and Observations Group — ili SOG, kako smo ga mi nazivali.
Zbog toga su naše misije bile naj-tajne, i zato što smo potpisali sporazume sa vladom koji zabranjuju govor ili pisanje o SOG-u 20 godina, znao sam da ne mogu da odem kući i kažem Waldovim, Brownovim ili Shueovim roditeljima šta se stvarno dogodilo njihovim sinovima, ili gde su tačno ubijeni niti da su služili na misiji koja je proizvela najviši prosek žrtava tokom Vijetnamskog rata, prelazeći 100 odsto žrtava, uključujući muškarce poginule u akciji i ranjene više puta tokom službe. (Neki veterani SOG-a dobili su sedam Purple Hearts tokom svojih misija u SOG-u.)
Dodajući tu mučnu frustraciju bilo je i saznanje da bi moja porodica ostala u mraku da sam ja poginuo u Laosu. A ako bi naš izviđački tim imao uspešnu misiju, ne bih mogao da sednem i ispričam roditeljima kako smo presretali neprijateljske telefonske linije, postavljali senzore Vazdušnih snaga duž džungarskih staza i puteva da bi pratili kretanje neprijatelja ili uzimali neprijateljske vojnike tokom užasnih borbi duboko u džunglama Laosa, Kambodže ili Sjevernog Vijetnama.
Velika većina ljudi koji su se dobrovoljno prijavili za služenje u Specijalnim snagama nastavili bi da žive u tajanstvenom svetu gde je jedina nagrada znanje o uspešnoj misiji. Nije bilo prava hvalisanja. Nije bilo medijske kolone koja bi ispričala našu priču.
Ovo je bio način delovanja tihozvani—Quiet Professions.
Pošto je Laotijski farmer pronašao ostatke, prvi od trojice poginulih Green Bereta koji se vratio kući bio je Shue. 29. aprila 2011. godine, kovčeg prekriven zastavom prevezen je niz rampu teretnog aviona Delta Airlines, kojim su ostaci narednika Shue-a prebačeni sa Havaja u Čarlots. Kovčeg su dočekali čuvari časti Specijalnih snaga i članovi porodice Shue-a.
Ostaci Browna vraćeni su u Sjedinjene Države u septembru.
Ostaci Walda vratiće se sa Havaja ove nedelje.
Troje poginulih Green Bereta trebalo bi da bude sahranjeno na Nacionalnom groblju Arlington u četvrtak, 30. avgusta, uz pune vojne počasti.
Biće prisutno bar desetak Green Berets koji su služili uz Walda, Browna i Shuea, uključujući general-majora Eldona Bargewella. Bargewell je bar jednom vodio misiju sa Waldom 1968. godine. Četvrtkom će Bargewell predstavljati Asocijaciju specijalnih operacija, koja je formirana od strane Green Beretsa koji su vodili tajne misije za SOG tokom osmogodišnjeg tajnog rata.
Ova ceremonija će takođe doneti zatvaranje mornaričkom veteranu Michaelu Buetouu, sinu Walda. Buetow ga nikada nije upoznao, ali je znao za njega i odrastao je uz samo fragmente informacija koje je njegova majka čula iz sekundarnih izvora. Takođe, sin Mikea Buetowa, Gunther Buetow, trenutno služi u vojsci. Nije bilo jasno da li će moći da napusti svoju postavku za memorijalnu službu.
Pored toga, Waldova polusestra, gospođa Heike Deucker, doputovaće iz Nemačke da prisustvuje ceremoniji, prema govornicima vlade. Waldovi roditelji su se razveli 1960-ih i preselili su se u Nemačku. Dakle, Deucker će imati zatvaranje za polubrata kojeg nikada nije upoznala.
Ovo su ljudi koji su se borili u tajnom ratu; zahvalni smo što su Wald, Brown i Shue konačno kod kuće.
Ali nas podseća i na to da još uvek ima više od 50 Green Bereta dodeljenih SOG-u koji su se borili u tajnom ratu u Laosu, Kambodži i Sjevernom Vijetnamu i koji su i dalje naveden kao nestali u akciji, mračni podsetnici na to koliko je taj rat bio smrtonosan. Toliko smrtonosan da je stopa žrtava mnogih timova za specijalne operacije prešla 100 posto – statistička anomalija koja je omogućena kada su vojnici ranjavani više puta u dužnosti.
Za sve nas, 30. avgust biće tugi dan, dobar dan jer posle 43 godine Wald, Brown i Shue biće zajedno zauvek.
Napomena: SOG je bio toliko duboko klasifikovan da kada su operateri SOG-a, uključujući mornaričke SEAL-ove, pripadnike pararescue-a i pilote iz Vazduhoplovstva, Vojske, Mornarice i Marinaca nagrađeni Predsedničkim odlikovanjem jedinice, dodela se dogodila 29 godina nakon završetka tajnog rata 1972. godine.
4. aprila 2001. godine, na maloj ceremoniji u Fort Bragg, N.C., dodeljeno je Predsedničko odlikovanje jedinice — ekvivalent Distinguished Service Cross-a, drugog po značaju vojnog priznanja u zemlji.
Autor: John Stryker Meyer
J. Stryker Meyer je služio dve ture u Specijalnim snagama tokom tajnog rata u jugoistočnoj Aziji i napisao je dve ne fikcijske knjige o SOG-u, “Across The Fence: The Secret War in Vietnam – Expanded Edition”, i “On The Ground: The Secret War in Vietnam.” Obje su dostupne kao elektronske knjige preko njegovog sajta: sogchronicles.com
Marko Jovanović
Novinar sam iz Beograda, sa posebnim interesovanjem za istoriju, ratove i političke događaje koji su oblikovali Srbiju, Balkan i svet. U svojim tekstovima trudim se da činjenice stavim u širi kontekst i složene teme približim čitaocima na jasan i razumljiv način.
