Ambasador Izraela pri Ujedinjenim nacijama, Dani Danon, uporedio je to sa korišćenjem godišnjice 11. septembra za žal Al-Kaidi. To je oštro poređenje, ali ima osnove.
Ovde postaje još čudnije.
Te večeri Mamdani je otišao na komemoraciju u Union Square. Priznanje gde je zaslužen, pojavio se. Događaj su organizovali Izraelci za mir, levostrana grupa za mir. Nije baš desničarska publika.
Stotine pro-Palestinski demonstranata već su tamo čekali. Zauzeli su mesto gde je trebalo da se održi skup, prisiljavajući organizatore da ga premeste u drugi ugao parka iza policijskih barikada. Neki su mahali Hamas zastavama. Navodno je jedan demonstrant vikao na organizatore: „Mi smo poslali vaše ljude u pakao 7. oktobra.“
Ponovo pročitajte to. Na spomen-u ubijenim civilima, 7. oktobra…
Kada je gomila shvatila da je gradonačelnik tu, okrenuli su se protiv njega. „Izdajnik!“ „Prodavac!“ „Ti si kukavica!“ A moj lični omiljeni, „Zohran, šta ti kažeš? Koliko si čizmi danas polizao?“
Niko ne voli onoga ko liže čizme.
Gradonačelnik je proveo jutro pišući izjavu namenjenu da zadovolji njegovu aktivističku bazu. Upotrebio je reč genocid. Pomenuo je ratne zločine i aparthejdu. Uradio je sve osim da godišnjicu preskoči u potpunosti.
To nije bilo bitno. Ta ista baza se te noći pojavila i nazvala ga izdajnikom, samo zato što se nalazio u istom parku kao tugaljivi Izraelci.
U međuvremenu, jevrejska zajednica, u gradu sa najvećom židovskom populacijom na svetu van Izraela, dobila je gradonačelnika koji im nije mogao priuštiti ni jedan čist dan žalosti.
Pokušao je da stane usred puta i bio je pogođen saobraćajem iz oba smera. To nije politička strategija. To je saobraćajna nesreća uz kancelariju za štampu.
Gradonačelniku bi dobro došla lekcija iz liderstva.
Bio sam na više spomenika nego što mogu da izbrojim. Prijatelji izgubljeni u Avganistanu i Libiji.
Momci iz Tima. Moj najbolji prijatelj Glen Doherty, ubijen u Benghaziju 2012. I video sam šta se desilo posle Benghazija, kada su političari sa svih strana preveli njegovu smrt u temu za razgovor pre nego što mu je porodica u Bostonu čak sahranila.
To me je tad ugušilo, a i danas me muči.
Kada ljudi tuguju, tvoj posao kao lidera je jednostavan. Dođi, šuti, i nosi teret sa njima.
Ne stiče se politika fusnotom na sahrani. Ne natovaruješ mrtvima da dele svoj dan sa svojim argumentom. Ima 364 druga dana u godini za to.
Mamdani treba da bude gradonačelnik svih Njujorkera.
Vodeći grad tako različit означava znati čiji dan pripada kome, i imati kičmu da to poštuješ.
7. oktobar je dan žalosti za jevrejsku zajednicu. Prepusti to njima. Žrtve zaslužuju toliko.
