Njih su primetili severnovijetnamski patrolni ljudi. Kiệt je zbunio vojnike dovoljno dugo da čamac uspe da pobegne. U blizini napredne baze, teška vatrena linija otvorila je vatru na sampan. Kiệt ga je vukao iza obale reke i kamuflirao ga, misleći prvenstveno na pilota, dok je Norris zvao vazdušnu podršku.
A-4 avioni napali su neprijateljski položaj, pružajući potiskivanje i dimnu barijeru. Kada se mitraljesko oružje utihnulo, ARVN M113 oklopno vozilo odvelo je Hambletona nazad u Dong Ha zajedno sa Norrisom i Kiệt-om.
Treći oboreni Amerikanac, Walker, još uvek je bio na terenu. Severnovijetnamska vojska ga je otkrila i ubila pre nego što su Norris i tim mogli da se vrate po njega.
Operacije partner kolonskih snaga retko izgledaju onako čisto na terenu kakao što izgledaju na zvaničnim sastancima. Amerikanski činovnik ne garantuje poslušnost ljudima koji se bore za svoju zemlju, pod svojim lancem komande. Norris je trebao jednog čoveka koji razume misiju i koji je spreman da nastavi da se kreće, pa se Kiệt ukrcao u sampan.
Spasilac kome je bilo potrebno spašavanje
31. oktobra 1972. Norris i narednik Michael Thornton pridružili su se trojici južno-vijetnamskih mornaričkih SEAL-a na operaciji prikupljanja podataka i hvatanja zarobljenika protiv baze na napadnoj reci koju je držao neprijatelj. Mnogo veća neprijateljska sila angažovala je patrolu. Norris je pokrio povlačenje dok ga nije pogodila metka u glavu.
Južnovijetnamski komandor video je ranu i verovao da je Norris mrtav. Thornton se vratio kroz gustu vatru i pronašao svog poručnika bez svesti, ali živog. Neprijateljske vojske su se približavale preko dina. Thornton je ubio nekoliko njih, podigao Norris-a i odveo ga u vodu.
Thornton je nadustio Norris-ov prsluk za spasavanje i vuče ga do obale po otprilike dva sata pre nego što su ga pronašla podrška i brodovi.
Predsednik Richard Nixon uručio je Thornton-u Medalju časti u Beloj kući 15. oktobra 1973. Thornton je postao prvi dobitnik Medalje časti koji je priznat za spašavanje života drugog dobitnika. Norris je još bio u bolnici, pa ga je Thornton tiho izneo sredinom noći da prisustvuje ceremoniji.
Još jedan način služenja
Prva Norris-ova operacija trajala je 19 časova. Oporavak je zahtevao godine operacija. Izgubio je levu oko i deo lobanje, pa ga je mornarica vojno penzionisala u maju 1975.
Predsednik Gerald Ford uručio je Norris-u Medalju časti 4. marta 1976. Rear Admiral James Stockdale i pukovnik George “Bud” Day primili su svoje nagrade na istoj ceremoniji u Beloj kući. Roditelji kapetana Lancea Sijana primili su njegovu nagradu posle njegove smrti. Norrisovi roditelji i oba brata prisustvovali su ceremoniji.
Metalja je dodeljena gotovo četiri godine nakon podsampan. Deo kašnjenja potekao je od Norris-ovih saigrača koji su tražili da se njegova nagrada revidira za viši odlikovanje. Norris je verovao da njegove akcije to nisu zaslužile jer je uradio ono što ga je obučilo. Komisija za nagrade se nije složila. Severnovijetnamska vojska je imala samo jednu metak da bi nagradu približila posthumnom odlikovanju.
Želeo je FBI.
U svom intervjuu za Academy of Achievement, Norris je opisao kako je zamolio FBI direktora Williama Webstera da odobri odlaganje zbog invaliditeta. Pravilnik FBI-a imao je standarde za agente sa jednim okom, čak i kada kandidat posjeduje Medalju časti. Webster je pristao da odobri izuzeće od invaliditeta ako Norris prođe iste uslove kao i ostali kandidati.
Prošao je, i pravilo je bilo polomljeno. “Imam drugo oko. Samo napred,” rekao je Norris. Pridružio se FBI-u u septembru 1979. Kada je biro 1983. godine uspostavio Svoj Tim za oslobađanje taoca, Norris je postao originalni član i služio je kao vođa tima za napade. Njegova FBI karijera trajala je 20 godina.
Nguyễn Văn Kiệt
Kiệt je 1976. godine dobio Navy Cross, najviše priznanje koje mornarica može dodeliti strancu. Norris je spremno podržao nominaciju. Četiri godine su prošle od kada je Kiệt uskočio u sampan sa jednim američkim poručnikom nakon što su dva druga komandosa odlučila da ne idu dalje.
Južni Vijetnam pao je 1975. godine, tri godine nakon spasavanja. Kiệt se preselio u Sjedinjene Države.
Kiệt je postao američki građanin 1984. godine i nastanio se u Sijetlu, gde je radio za Boing gotovo 20 godina pre nego što je otišao u penziju 2005. godine. Dana 10. septembra 2023. godine, klub Seattle Seahawks ga je odlikovao na stadionu Lumen Field tokom ceremonije Posvećen služenju.
