“Neuspeh MiG-35 bio je predvidljiv ishod njegovog pogrešnog koncepta. Prerađeni MiG-29, avion je mučen od nedostavljenog naprednog radara i ugrađenih dizajnerskih ograničenja, poput kratkog dometa. Rat u Ukrajini otkrio je njegovu irelevantnost, dokazujući potrebu za avionima dugog dometa, mrežno povezanim nad lakim borbenim zrakoplovima.” — Andrew Latham, za National Security Journal, 16. oktobar 2025.
U avgustu 1983. godine četverogeneracijski lovac Mikojan MiG-29 Fulcrum je ušao u službu Sovjetskog Vazduhoplovstva i odmah je raspoređen u daleko jugoistočnom delu Poljske, na udaljenosti od oko 23 milje od granice sa Istočnom Nemačkom i 230 milja (oko 20 minuta leta) od zapadnonemačkog vazdušnog prostora, legendarne Željezne zavese burnog doba Hladnog rata.
MiG-29 je izrađen kao napredan, lagan, izuzetno manevriran, novi lovac koji bi se borio sa američkim F-16A Fighting Falconom koji je već bio u ograničenoj upotrebi u Zapadnoj Nemačkoj. Fulcrum je bio pravi preokret, i naši zastareli F-4E Phantom II u to vreme svakako nisu bili dorasli novom, ruskom MiG-29 uz kompetentnog pilota.
Sada, vratimo se u sadašnjost, kada moćna Ruska Federacija još uvek koristi samo 87 Fulcruma, posle svih ovih decenija kontinuirane službe. Ali MiG-29/35 nije tako velik, nije tako sposoban ili toliko naoružan kao Sukhoi Su-30/35 Flanker-H/M serije, i postepeno je pao u nemilost.
U stvari, na Vazduhoplovnoj bazi Millerovo, Rusija, svega 11 milja udaljenoj od ukrajinske granice, u samom srcu borbene zone, svih 26 MiG-29 Fulcruma koji su prethodno bili dodeljeni ovoj bazi sada leže zbijeni zajedno, otvoreno, u dugoročnom skladištu, dok 31. gardijski lovački vazdušno-jošnijski puk tamo trenutno operiše dve eskadrile borbenih aviona Su-30SM Flanker-H.
Najnovija evolucija serije MiG-29 Fulcrum jeste relativno nesrećno nazvan MiG-35 Fulcrum-F, veoma sposoban lovac četvrte generacije i višenamenske namene, uveden u službu Ruskog vazduhoplovstva u junu 2019, ali sa samo oko šest testnih modela i još šest potpuno operativnih aviona do sada proizvedenih, iz dva ugovora iz 2018. i 2020. godine, koji su zahtevali ukupno 24 borca.
Prva dva aviona, uključujući jedan MiG-35S jednosede i jedan MiG-35UB dvosed, isporučena su 17. juna 2019. godine, svaki pokretan twin Klimov RD-33K Morskaya Osa („More Osa”) bezduvnim turbofan motorima sa sedam posto više snage nego prethodne verzije. Verzija motora RD-33OVT sa mlaznicama pravca potiska bila je prvobitno planirana, ali je otkazana zbog povećanja težine i troškova.
Nova, aktivno elektronski skenirajući radar (AESA), Zhuk-AME, takođe je obećan, a MiG-35 je predstavljen kao prvi ruski avion opremljen složenim AESA radarom, sa dometom od 98 milja, ali je umesto toga ugrađen jednostavniji, mehanički skeniran Zhuk-M1SE radar (domet 74 milje).
Značajna unapređenja uključuju četvorostruku redundanciju upravljačkog sistema (FBW), petogeneracijski OLS-UEM (13SM-1) elektro-opticki ciljnik (FLIR) sa detekcionim dometom od 34 milje protiv vazdušnih ciljeva, i OLS-K/OLS-KE (ili T220) pod-montirani, elektro-opticki ciljnik ispod desne mlazne rezervoare, sposoban da otkrije ciljeve na kopnu do 12,5 milja i na moru do 25 milja. Ovi FLIR sistemi se navode kao sposobni da otkriju američke stealth borce, poput F-22A Raptor i F-35A Lightning II.
MiG-35 je prvobitno bio planiran za izvozni tržište, ali je doživeo niz neuspelih ponuda da obezbedi nove lovce za Argentinu, Bangladeš, Egipat, Indiju i Maleziju. Takođe je zainteresovanost iskazao Mijanmar, Peru i Vijetnam, ali nijedna kupovina nije realizovana. Ceo komponent ruskog vazduhoplovstva sa MiG-35 (oko 12 primeraka do sada) čini se da je stacioniran u Kubinkoj vazduhoplovnoj bazi, samo 29 milja zapadno od Moskovskog MKAD-a.
Kubinka je dom 9. diviziji lovačkog vazduhoplovstva, njenog 234. gardijskog lovačkog vazduhoplovnog puka, koji leti MiG-29S, Su-27SM, Su-35S i Su-57 lovce, tima za aerobatsku demonstraciju „Swifts” sa MiG-29S Fulcrum-C lovcima koji redovno lete u šest aviona, i poznatog tima za vazdušne demonstracije „Russian Knights”, sa 16 Su-30SM i Su-35S Flanker-H/M lovcima, njihov ekvivalent američkim Thunderbirds.
U stvari, Google Earth satelitske snimke Kubinke 22. juna 2021. godine prikazale su 32 Flanker aviona u bojama tima Russian Knights i 19 Fulcruma u bojama tima Swifts, pa je jasno da postoji mnogo rezervnih boraca koji su spremni na raspolaganju. Šest od planiranih 24 MiG-35 predviđeno je da uskoro zameni neke od starejših MiG-29 u timu Swifts.
Naoružanje MiG-35 uključuje rakete AA-11 Archer (tragač po toploti), AA-12 Adder (vođene radarom), AS-10 Karen, AS-14 Kedge, i AS-20 Kayak za vazduh-za-zemlju, AS-17 Krypton protivradarske rakete, Kh-36 Grom („Grom”) krstareće rakete, ne vođene rakete, ili bombe KAB-500 TV-guided ili laserski vođene bombe na osam krilnih stanica i jednoj centralnoj fuseladi. Tu je i jedna veoma precizna, GSh-30-1 kalibra 30×165 mm autocannon u levom korenu krila, sa 100 metaka, ispaljujući 25 metaka u sekundi.
MiG-35 takođe može da nosi i pokreće rakete AA-8B Aphid (toplotno-nadzirane) ili radar-vođene AA-10A/C Alamo iz starijih zaliha oružja, ako bude potrebno.
Ovo je svakako veoma brz borbeni avion, sposoban da dostigne brzinu Mach 2.25 na velikoj visini, ili Mach 1.14 na morskoj razini. MiG-35 se vizuelno prepoznaje od MiG-29 po dvosednoj kabini na svim verzijama (verzija sa jednim sedištem ima dodatni rezervoar goriva umesto drugog sedišta), i po četiri mesta za oružje ispod svakog krila, umesto tri kao kod MiG-29.
Iako je to odličan avion, i najnovija evolucija značajne MiG-29 Fulcrum serije (više od 1.600 lovaca proizvedeno od 1983), nema nikakvih stealth karakteristika, proizveden je u veoma ograničenom broju, i jednostavno nema domet, nosivost oružja ili borbenu snagu naših popularnijih Su-30/35 Flanker-H/M borbenih aviona koji su na frontu u toku rata u Ukrajini.
U stvari, jedini doprinos MiG-35 ukupnom ratnom naporu, njegova „prva poznata, operativna upotreba“, bio je u maj 2025. godine, kada je odbranio Moskovsku oblast od ukrajinskih dugodometnih dronova napada.
Avion se danas smatra neuspehom od strane vojnih stručnjaka, i to u suštini označava kraj značajne ere MiG lovaca, od MiG-1 i MiG-3 iz Drugog svetskog rata, preko MiG-15 iz Korejskog rata, MiG-17, 19 i 21 iz Vijetnamskog rata, pa sve do MiG-23, 25, 27, 29 i 31 iz Hladnog rata. Sada, MiG-29 Fulcrum i MiG-35 Fulcrum-F polako odlaze u zaborav, označavajući kraj nekada zastrašujućeg brenda MiG kao proizvođača lovačkih aviona.
—
Warren Gray je penzionisani oficir za obaveštajne službe američkog vazduhoplovstva, sa iskustvom u zajedničkim specijalnim operacijama i suzbijanju terorizma. Služio je u Evropi i na Bliskom istoku, stekao krune viteza vazduhoplovstva i mornarice i četiri univerzitetske diplome, uključujući Master of Aeronautical Science, a bio je istaknuti učenik kursa vojne obaveštajne operacije i USAF Combat Targeting School. Trenutno je objavljivač i istoricar.
Marko Jovanović
Novinar sam iz Beograda, sa posebnim interesovanjem za istoriju, ratove i političke događaje koji su oblikovali Srbiju, Balkan i svet. U svojim tekstovima trudim se da činjenice stavim u širi kontekst i složene teme približim čitaocima na jasan i razumljiv način.
