U svojih 36 godina vojne službe, obeleženih deset turnusa u Afganistanu i teškim teretom gubitka 72 vojnika između Afganistana i Afrike, došao sam do dubokog saznanja: vojska Sjedinjenih Američkih Država spašava više života nego što ih oduzme. Ovo zapažanje temelji moje uverenje da naša mantra ne treba da bude zasnovana na ideji „raditi loše stvari lošim ljudima”; umesto toga moramo se usredsrediti na zaštitu i očuvanje ljudskog života.
Retorika oko vojnih operacija često se usredsređuje na binarne podjele dobra i zla, predstavljajući akcije kroz pojednostavljenu prizmu koja ne hvata složene realnosti savremenog ratovanja. Iako taktički slogani mogu odzvanjati na neposrednom bojnom polju, oni nisu dovoljni za informisanje politike i planiranje dugoročnih ishoda u zonama sukoba. Pravi uspeh u vojnim angažmanima ne može se meriti samo eliminisanjem protivnika, već treba obuhvatiti širu priču o humanitarnom uticaju i stabilnosti.
Hvalisanje rata među najvišim liderima, iako možda razumljivo u potrazi za hrabrošću i nacionalnim ponosom, temelji se na pogrešnom shvatanju. Ono previđa ozbiljne posledice sukoba i zamršenu mrežu života koje su nasiljem zauvek promenjene. Svaka operacija, bez obzira na to koliko opravdan njen cilj delovao, nosi teret ljudske patnje. Tokom godina službe, svedočio sam ne samo dubokim žrtvama vojnog osoblja, već i kolateralnim posledicama po civile i buduće generacije koje su zapale u vatru sukoba.
Ovde mantra “vojska spašava više života nego što uzima” postaje ključna. Nije to samo optimističan slogan; on sažima realnost mirovnih operacija, humanitarne pomoći i ponovnog uspostavljanja reda u zajednicama rastrganima nasiljem. Tokom mojih rasporeda, učestvovao sam u mnogim misijama koje su imale za cilj obnovu infrastrukture, pružanje medicinske nege i obrazovanje onima koje je sukob razorio. Ovi napori predstavljaju posvećenost očuvanju ljudskog dostojanstva i naglašavanju naše uloge kao zaštitnika, a ne samo boraca.
Iza tog, izazov leži u našoj sposobnosti da ovu priču efikasno komuniciramo. Društveno shvatanje vojske često se zasniva na razumijevanju koje naglašava agresiju nad saosećanjem. Ovo nerazumevanje može dovesti do ciklusa nasilja i osvetničkih dela, gde se pažnja skreće od mogućnosti pomirenja i izlečenja. Lideri na svim nivoima moraju marljivo raditi na redefinisanu naših ciljeva u zonama sukoba, insistirajući na jasnosti i svrsi koja prelazi samo uništavanje.
Štaviše, prihvatanje ove nove naracije zahteva pomeranje u vojnoj obuci i obrazovanju. Moramo negovati kulturu koja vrednuje ne samo strateško pobedništvo, već i saosećanje, otpornost i moralnu odgovornost koja prati upotrebu vojne moći. To znači pripremu naših pripadnika da komuniciraju sa lokalnim stanovništvom ne kao protivnicima, nego kao partnerima u potrazi za stabilnošću i boljitkom.
Zaključno, put kojim sam prošao kroz dugu vojnu službu utkao mi je duboko razumevanje složenosti ratovanja i najvažnije prirode naše misije. Mantra koju odabiremo da usvojimo oblikuje ne samo naše postupke na terenu, već i širu ostavštinu naših vojnjih angažmana. Dok se krećemo kroz složeni pejzaž globalnih sukoba, moramo se podsetiti da cilj nije samo borba i osvajanje, već zaštita i uzdizanje. U potrazi za ovom vizijom, vojna sila Sjedinjenih Država zaista spašava više života nego što ih uzima — istina koja zaslužuje priznanje, poštovanje i odlučnu posvećenost.
Donald C. Bolduc
