Sledeće, osnovni cilj vojne regrutacije i obuke mora biti razmotren: „…skinuti ostatke civilnog identiteta i pretvoriti muškarce i žene u vojnike…“ (Mobbs, 2018). Ovaj veoma namerni proces indoktrinacije u vojsku karakteriše se praksama koje usađuju odgovornost, odgovornost i spremnost, sa opštim ciljem transformisanja civila u vojnike koji su kompetentni i posvećeni svojoj organizaciji (McGurk, 2006). Naglasak se stavlja na stvaranje kohezije i međuzavisnosti između prethodno različitih pojedinaca, i na kraju integraciji grupe i ličnom povezivanju kroz ponavljane pozitivne interakcije (McGurk, 2006).
Šta je u igri tokom procesa vojne obuke je socijalno-psihološka teorija poznata kao Teorija socijalnog identiteta (SIT). SIT radi na pretpostavci da pojedinci definišu sopstveni identitet u odnosu na društvene grupe, i da ti identiteti jačaju i štite sopstveni identitet (Tajfel, 1982). Grupni identiteti oslanjaju se na formiranje „in-grupe“ u odnosu na „out-grupu“, i sklonost da se sopstvena grupa posmatra superiornom u odnosu na druge, uz mogućnost degradiranja drugih grupa kako bi se ojačala kohezija sopstvene grupe. U vojnom kontekstu, to se vidi u jasno izraženoj diferencijaciji između vojske i „civilnih“ (civilnih osoba), pri čemu potonji često budu doživljeni negativno od strane vojne kohorte.
Dok vojnik napreduje kroz karijeru, isti proces se ponavlja sa narednim grupama koje mu se dodeljuju u određene jedinice, a potom i kroz eventualni izbor za specijalizovanu jedinicu. Ova kohezija grupe i rivalstvo mogu biti korisni u smislu esprita de korps, međutim, ako se pretere, mogu dovesti do toksičnih rivalstava između elemenata koji na kraju imaju isti opšti cilj. Da li se ta toksična situacija javlja ili ne, pojedinac postepeno postaje „učvršćen“ (Tajfel, 1982) za svoju novu grupu.
Kako pojedinac provodi sve više vremena sa svojom specifičnom grupom, može doći do sledećeg nivoa ulaganja u tu grupu poznatog kao identitetska fuzija, to jest „…opipljivo osećanje jedinstva sa grupom gde se lični ja spaja sa društvenim ja i granice između njih postaju porozne“ (Bortolini 2018, str. 2). Identitetska fuzija se karakteriše ne samo snažnim osećanjima povezanosti sa grupom, već i snažnim međuljudskim vezama unutar članova grupe (Bortolini, 2018) i verovanjem da sama grupa i ja međusobno jačamo jedno drugo (Gomez, 2015).
Ovo iskustvo je ono na šta Rudyard Kipling aludira u svom poznatom odlomku „Zakon za vukove“, sa stihom „Snaga čete je vuk, a snaga vuka je četa.“ Identitetska fuzija podstiče percepciju porodičnih veza među članovima grupe, podstičući mogućnost da pojedinac bude spreman da podredi veliki deo sebe za sveopšte dobro grupe, pa čak i da žrtvuje svoj život (Swann, 2018). Mnogi članovi vojske, policije i drugih ovakvih organizacija brzog odgovora povezać́e se sa ovim konceptom.
Kada se član grupe identifikuje do stepena identitetske fuzije u okviru grupe, verovatno doživljava i stepen onoga što se naziva uslovnim samopoštovanjem, which occurs when an individual derives feelings of self-worth from success or failure exclusively from one specific life domain (Crocker, 2001). U kontekstu elitne vojne jedinice, ovo uslovno samopoštovanje će biti procenjivano na osnovu performansi pojedinca u njegovoj specifičnoj vojnoj ulozi unutar te jedinice, i nije samo određeno sopstvenom procenom učinka, već i značajno od strane subjekivne procene učinka od strane drugih vojnika unutar te jedinice.
Kada pojedinac izvršava dobro svoj specifični zadatak i kada ga drugi članovi iz grupe hvale, njegovo samopoštovanje kao celina se ojačava; međutim, kada ta osoba loše obavlja u toj specifičnoj radnoj oblasti, čak i ako uspeva u drugim oblastima života, zbog povezanog uslovnog samopoštovanja sa radnim performansama dolazi do pada u ukupnom samopoštovanju.
Analizom psihološke literature čitalac može početi da razume mentalni okvir vojnika koji je iskusio Teoriju socijalnog identiteta pri pridruživanju vojsci: identitetska fuzija jer snažno povezuje sa svojim saborcima, potencijalno uz borbene poduhvate sa njima; i na kraju uslovno samopoštovanje kada lični identitet i sopstvena vrednost postanu jedno sa njihovom performansom u vojnoj ulozi. Sve ovo funkcioniše dok pojedinac nastavlja da služi u toj ulozi i radi na visokom nivou funkcionalnosti, kako ga vide i on sam i njegovi saborci. Problem nastaje kada se pojedinac odseče od te vojne jedinice usled povrede ili otpuštanja, i tada mogu početi problemi.
Gledajući svoje iskustvo kroz prizmu psihološke teorije, vidim da je moj identitet bio potpuno spojeno sa mojom vojnom ulogom, a moja samopoštovanja bila potpuno uslovljena mojim performansom u domenu moje uloge kao doktora specijalnih operacija. Kada sam otišao iz vojske i preselio se u drugi region iz lokaliteta svoje poslednje postavke, nisam samo razdvojio od grupe sa kojom sam se socijalno identifikovao i identitet spojio, već sam se i udaljio od domene unutar koje je moj performans bio potreban da bih ostvario svoje ukupno samopoštovanje.
Dalje pogoršanje situacije je činjenica da sam se tada našao u grupi sa „civilima“, potpuno jednoj od onih izgonjenih grupa koje smo omalovažavali kako bismo ojačali identitet svoje grupe u početnom procesu socijalne integracije u vojsku. Kada se situacija posmatra iz ove perspektive, nije iznenađujuće što sam imao poteškoće tokom perioda prelaska.
Koristio sam vojni primer u ovom članku jer mi je najpoznatiji; međutim, isti koncept nedvosmisleno se primenjuje na prelaz iz bilo koje slične profesije, uključujući, ali ne ograničavajući se na, policijske snage, prve responds, vatrogasce, i ostalo.
Sumnjam da mnogi veterani koji dobiju dijagnozu posttraumatskog stresnog poremećaja verovatno ne pate prvenstveno od PTSD-a, nego od onoga što se sada naziva „stres prelaska“ (Mobbs, 2018), što proizlazi iz barem dela procesa opisanog gore. Studije ukazuju na to da bez obzira na dijagnozu PTSD-a, 44 do 72 odsto veterana doživi visok nivo stresa tokom prelaska u civilni život, karakterisan poteškoćama u dobijanju posla, međuljudskim i porodičnim odnosima, pravnim problemima i teškoćama prilagođavanja rasporedu civilnog života (Morin, 2011). Nažalost, ali donekle očekivano, većina prvih pokušaja samoubistva veterana javlja se posle razlaska od vojske (Vilatte, 2015).
Sa milionima veterana iz savremenih sukoba u Iraku i Avganistanu koji su već prešli u civilni život globalno, i sa još miliona koji će to verovatno činiti u predstojećim decenijama, smatram da tema stresa prelaska zaslužuje našu pažnju koliko i, a verovatno i više od, posttraumatskog stresa. Nadam se da će ovaj članak pokrenuti dijalog o toj temi, podstaći raspravu i možda čak normalizovati osećanja koja veterani i dalje izazivaju, ali nije im bilo lako da ih identifikuju. Za moje teško stečene misli o strategijama za zdrav prelaz iz vojske u civilni život, obratite pažnju na drugi članak u ovoj seriji pod naslovom „Filling the void: Maslow i prelaz iz vojske.”
** Pogledajte knjigu Dаnа, “Average 70kg D**khead: Motivacione lekcije bivšeg vojnog doktora specijalnih snaga”, dostupnu na Amazonu.
Bibliografija
Bortolini, T. N. M. N. J. e. a., 2018. Identity fusion predicts endorsement of pro-group behaviours targeting nationality, religion, or football in Brazilian samples. British Journal of Social Psychology,57(2), pp. 346-366.
Crocker, J. W. C., 2001. Contingencies of self-worth. Psychological Review,Volume 108, pp. 593-623.
Gomez, A. V. A., 2015. The power of “feeling one” with a group: Identity fusion and extreme pro-group behaviours. Revista de Psicologia Social,30(3), pp. 481-511.
McGurk, D. C. D. B. T. A. A., 2006. Joining the ranks: The role of indoctrination in transforming civilians to service members. In: Operational Stress. Vol 2. Military life: The psychology of service in peace and combat. Westport, CT: Praeger, pp. 13-31.
Mobbs, M. B. G., 2018. Beyond the war and PTSD: The crucial role of transition stress in the lives of military veterans. Clinical Psychology Review,Issue 59, pp. 137-144.
Morin, R., 2011. The difficult transition from military to civilian life. Washington DC: Pew Research Centre.
Swann, W., 2018. What makes a group worth dying for? Identity fusion fosters perception of familial ties, promoting self-sacrifice. Journal of personality and social psychology,106(6), pp. 912-26.
Tajfel, H., 1982. Social Psychology of Intergroup Relations. Annual Review of Psychology,Volume 33, pp. 1-39.
Vilatte, J. O. S. L. R. e. a., 2015. Suicide attempt characteristics among veterans and active-duty service members receiving mental health services: A pooled data analysis. Military Behavioral Health,3(4), pp. 316-327.
