Pokušaj da se američke jedinice specijalnih operacija vrate na svoje korene može biti izazovan zadatak, delom zbog načina na koji percipiramo misije koje ove elitne borbene snage sprovode. Neobično ratovanje može zvučati kao termin koji opisuje način borbe koji izlazi iz tradicionalne metodologije koju koristi američka vojska, ali suština je da je naša nacija građena na bojnom polju gde su američki patrioti primenjivali netradicionalne metode i načine razmišljanja da bi izvojevali pobedu protiv protivnika sa nadmoćnom brojčanošću i opremom. U mnogim pogledivima, netradicionalno ratovanje dugo je bilo američka konvencija; jednostavno smo toj taktiici dali formalnu organizacionu strukturu i počeli zvanično da prilagođavamo obuku u tom cilju početkom 1940-ih.
Dana 8. juna 1942. godine, Vilijam Orlando Darbi dobio je komandu nad 1. bataljonom Ranger-a, grupom koja će ubrzo postati poznata kao Darbijevi Rangeri. Njegov tim, zajedno sa Marauderima Franka Merrilla (formalno poznatim kao 5307. composite unit) i drugim specijalizovanim grupama zaduženim za korišćenje gerilskih taktika tokom Drugog svetskog rata, postavio je temelje za više od 70 godina jedinica specijalnih operacija. Otprilike pet godina kasnije, vazduhoplovstvo bi odobrilo svoje prve pararescijske timove u stilu operacija specijalnih snaga.
Marinski korpus je prvi put počeo da uvodi Force Recon timove 1957. godine, dok su Navy SEALs usledili ubrzo 1962. Delta Force bi se pridružila zabavi 1977, a 160. SOAR krenuo je sličnim putem 1981, ali Američka komanda za specijalne operacije, ili SOCOM, nije se pojavila i počela međuslužnu koordinaciju sve do 1983. godine. Iako specijalne operacije imaju dugu i slavnu istoriju u američkim vojnim operacijama, formiranje SOCOM-a predstavljalo je značajan pomak u načinu na koji naša nacija koristi svoje jedinice specijalnih operacija. Nažalost, taj pomak nije došao bez tragedije.
28. aprila 1980. godine, kombinacija pogoršanog finansiranja za specijalne operacije i post-Vijetnamskog pada sposobnosti niza elitnih operatera doveo je do neuspeha spasavanja 53 američka taoca sa odmakle lokacije u Iranu poznate kao „Desert One“. Osam ljudi je tog dana poginulo, a taoci nisu doživeli slobodu mesecima. Neuspeh Desert One bio je sramotan pečat na inače legendarnom ugledu američkih specijalnih operatera stečenom na bojnom polju. Unutar odbrambene zajednice, poslužio je kao alarm za buđenje: Amerika može bolje i vreme je da počne da radi na tome.
“To poražavajući neuspeh u Desert One i njegove posledice poslali su poruku svima, uprkos ogromnom talentu koji smo imali, nismo ga pravilno uklopili i mora se nešto učiniti,” rekao je penzionisani general-pukovnik Sam Wilson u izjavi datoj u aprilu 2017. Wilsonova bogata karijera dovela ga je do službe kao CIA-jev operativac, komandant Specijalnih snaga i direktora Ujedinjenog obaveštajnog službenog odreda.
“Ta zaključak je ojačan i uspešnijom operacijom u Grenadi. Opet, naši sastavni delovi nisu mogli međusobno da komuniciraju, snage nisu živеле zajedno, trenirale zajedno, niti smo delili istu doktrinu. Operacija je bila kao košarkaška utakmica na brzom izboru. Desert One i Grenada bili su dva glavna događaja koja su nam govorila da nešto mora da se uradi,” rekao je Wilson.
Do 1983. godine sve je više rasla svest da reforme u zajednici specijalnih operacija moraju biti nužne, što je dovelo do formiranja Joint Special Operations Agency 1. januara 1984. godine. Agencija, koja je služila kao vrsta predpreke SOCOM-u, iz početka je bila ograničena jer nije imala operativna ili komandna ovlašćenja nad stvarnim jedinici specijalnih operacija. Kongres je pokrenuo njen nastanak s jasnom namerom da otkloni sistemske probleme američkih SOF jedinica, ali nije uspostavio stvarne ili suštinske promene. Potraga za validnim načinom restrukturiranja zajednice specijalnih operacija nastavila se.
1986. godine dve odvojene amandmane razmatrani su u poslanickoj dvorani, dok su brojni bivši komandanti SOF pred Govornicim razgovarali sa zakonodavcima o mogućim koristima nove organizacione strukture. Oni su pozivali na four-star SOF komandu, koja bi elitnim jedinicama obezbedila vojnu težinu potrebnu da osigura adekvatno finansiranje i sprovedu promene na način koji bi bio značajan. Iako su mnogi dali važne preporuke i analize, iskaz ostvaren od strane pukovnika Richarda Scholtesa široko je uzet kao najuticajniji.
„Gen. Scholtes ima reputaciju integriteta i principijelnosti. Govorio bi onako kako jeste. To je bilo važno članovima Odbora za oružane snage,” rekao je bivši senator William Cohen, koji je u periodu 1997–2001 bio i mnogo više. „Pentagon je vodio frontalni i zadnji napad protiv stvaranja komandne strukture SPEC ser. Bez njegovog svedočenja, USSOCOM možda ne bi ni nastao, ili bismo mogli da napravimo komandu sa samo dve ili tri zvezde.”
Ostvarivanje autoriteta četiri zvezde na komandnom nivou bilo je od suštinskog značaja u misli zakonodavaca poput Cohena, jer bi to liderima SOCOM-a dalo mogućnost da komuniciraju sa šefovskim strukturama drugih grana na ravnopravnom nivou.
„Postojale su fundamentalne manjkavosti u načinu na koji smo operisali i trebalo nam je da četiri zvezdice budu na čelu komande da bi mogli da se izbore sa svojim kolegama,” rekao je Cohen. „Profil SOCOM-a morao je da se uzdigne kako bi se obezbedilo novac, finansije i ovlašćenja da započnemo komandu na način koji bi bio značajan.”
Oba predloga koja su bila upućena Domu i Senatu na kraju su usvojena pre nego što su poslana u konferencijski odbor radi usklađivanja. Iako je Dom želeo da zadrži civilni nadzor koji je dodeljen Joint Special Operations Agency, na kraju su se ipak odrekli te tačke i završni zakon o osnivanju SOCOM-a pripojen je kao prilog uz Zakon o odbrani za 1987. godinu, gde je na kraju i usvojen.
Predsednik Ronald Rejgan odobrio je uspostavljanje nove komande 13. aprila 1987. godine, a Ministarstvo odbrane ga je aktiviralo samo nekoliko dana kasnije, 16. aprila.
SOCOM je uspostavljen kako bi sve rasparčane elemente američkog sistema specijalnih operacija stavio pod jedan krov, gde bi mogli ne samo da kombinuju veštine u najsvestraniju i funkcionalno najspremniju borbenu snagu na planeti, već i da uspostave zajedničku kulturu koja ceni saradnju pre svega, ali i ostvarenje misije. Pre uspostavljanja SOCOM-a, američki specijalci su činili najbolje što su imali na raspolaganju. Kako je SOCOM sazrevao, američki elitni borbeni ratnici našli su se na koristima novih tokova finansiranja i širokog spektra stručnosti koje su donosili ratnici koji potiču iz različitih grana i različitih profesionalnih specijalnosti.
Marko Jovanović
Novinar sam iz Beograda, sa posebnim interesovanjem za istoriju, ratove i političke događaje koji su oblikovali Srbiju, Balkan i svet. U svojim tekstovima trudim se da činjenice stavim u širi kontekst i složene teme približim čitaocima na jasan i razumljiv način.
