I DEO: ISTORIJA I USPON – OD PIKSELA DO PODATAKA
Ako ste nekada igrali video igru, gledali film u 3D-u ili koristili neki alat za dizajn, velika je šansa da ste koristili proizvod NVIDIA-e, a da toga niste ni bili svesni. Ova kompanija, koja je svojevremeno bila poznata samo gejmerima i inženjerima grafike, danas je jedna od najvažnijih sila u svetu tehnologije. I ne samo kada su igre u pitanju, već i u domenu veštačke inteligencije, nauke, medicine, robotike i još mnogo toga. Prosto su eksplodirali u zadnjih par godina i proširili se svuda i u svemu…
Ali hajde da krenemo od početka…
Kako je nastala NVIDIA?
Godina: 1993.
Mesto: Santa Clara, Kalifornija.
Osnivači: Jensen Huang, Chris Malachowsky i Curtis Priem.
Troje inženjera, sa iskustvom u AMD-u i Sun Microsystemsu, imali su viziju! Da stvore hardver sposoban da brzo i efikasno obrađuje vizuelne informacije. U vreme kada su procesori pokušavali da se izbore sa sve zahtevnijom 3D grafikom, NVIDIA je imala ideju da to prepusti specijalizovanom čipu, odnosno grafičkom procesoru (GPU).
Prvi veliki korak: RIVA i GeForce
Prvi proizvodi, poput RIVA 128, bili su solidni, ali prekretnica dolazi 1999. godine. NVIDIA predstavlja GeForce 256, koji su nazvali prvim GPU-om na svetu. Ovaj čip nije samo prikazivao grafiku, on ju je računao. Od tada, NVIDIA je krenula da dominira tržištem grafike za PC.
Kupovine i rast
NVIDIA je brzo rasla. Kupili su 3dfx Interactive 2000. godine, nekadašnjeg konkurenta. Partnerstva s firmama poput Microsofta (Xbox) dodatno su ih pogurala. I dok su svi pričali o GHz i MHz, NVIDIA je tiho menjala pravila igre.
CUDA: Trenutak koji je promenio sve
Možda najvažniji potez u istoriji NVIDIA-e bio je lansiranje CUDA platforme 2006. godine. To je softverski alat koji omogućava programerima da koriste GPU. Dakle ne samo za grafiku, već za generalno računanje.
U početku, to su koristili naučnici i akademici. Danas, CUDA je kičma mnogih AI i deep learning sistema. NVIDIA je tako, ni ne znajući, postavila temelj za eksploziju veštačke inteligencije.
AI i centar sveta
Brz skok u 2020-e godine: Svet je zahvaćen talasom AI revolucije. OpenAI, DeepMind, Tesla, Meta, svi oni koriste NVIDIA GPU-e za treniranje svojih modela.
GPU-ovi kao što su A100 i H100 danas su zlatna karta u svetu AI infrastrukture. NVIDIA više nije samo hardverska firma, ona prodaje kompletne AI sisteme, od čipova do softverskih rešenja.
U 2023. i 2024. godini, NVIDIA postaje ključni dobavljač sveta koji želi da gradi „umetnu inteligenciju“. Njihovi čipovi se prodaju brže nego što mogu da se proizvedu, i to za desetine hiljada dolara po komadu.
II DEO: VREDNOST, BERZA I POGLED U BUDUĆNOST
Berzanska raketa
NVIDIA je izašla na berzu 1999. godine. Njena početna cena bila je $12 po akciji.
Danas? Pri kraju jula 2025. godine, NVIDIA se vrednuje na preko $3.1 triliona, a akcija (nakon splitova) vredi oko $125–130 po novoj ceni nakon poslednjeg split-a 10:1 u julu 2024.
Time je NVIDIA postala najvrednija tehnološka firma na svetu, prestigavši Apple i Microsoft, barem na kratko.
Neko ko je investirao $10.000 u NVIDIA-u pre deset godina, danas bi imao nekoliko miliona dolara. Njihova tržišna dominacija dolazi iz činjenice da njihov proizvod nema pravu alternativu u AI svetu.
Ko je vlasnik NVIDIA-e?
Jensen Huang, jedan od osnivača i sadašnji CEO, ostao je na čelu kompanije sve ove decenije. Njegov prepoznatljivi stil (crna kožna jakna, direktan pristup, „hands-on“ inženjerska filozofija) postao je simbol modernog liderstva u tehnološkoj industriji.
Jensen Huang je rođen 17. februara 1963. godine u Tajpeju, Tajvan. Njegova porodica se u ranim godinama njegovog detinjstva preselila u SAD, najpre u Kentucky, a zatim u Oregon.
Diplomirao je elektrotehniku na Oregon State University, a zatim magistrirao na Stanfordu – mestu koje je tada, a i danas, epicentar tehnološke elite.
Pre nego što je osnovao NVIDIA, Huang je radio u firmama kao što su LSI Logic i Advanced Micro Devices (AMD). Upravo u tom periodu dolazi na ideju o novom tipu procesora koji bi se specijalizovao za kompleksne grafičke proračune.
On trenutno poseduje oko 3–4% akcija kompanije, što ga čini jednim od najbogatijih ljudi na svetu, s neto vrednošću koja premašuje $100 milijardi.
„Možete raditi ono što volite, ali morate voleti ono što radite.“
Šta planiraju za budućnost?
1. AI sve više
NVIDIA ne planira da bude samo dobavljač čipova, oni grade celokupne sisteme: NVIDIA DGX, Grace Hopper superčipovi, cloud platforme, partnerske AI centre širom sveta.
2. Softveri
NVIDIA razvija NVIDIA Omniverse, alat za simulacije, digitalne tvinsove, kolaboraciju u realnom vremenu. Takođe investiraju u AI za dizajn čipova, kvantne simulacije, zdravstvo i automatizaciju.
3. Automobili i robotika
Njihova Drive platforma koristi se u autonomnim vozilima. Tu su partneri kao što su Mercedes-Benz, Volvo, BYD, pa čak i Xiaomi.
4. Gaming ostaje važan
GeForce serija GPU-ova i dalje je kralj gejminga. NVIDIA gura ray tracing, DLSS (veštačko skaliranje slike), i cloud gaming (GeForce Now) kao ključne oblasti.
Tehno-titan našeg doba
NVIDIA nije samo firma. To je infrastruktura modernog doba. Ako je podatak nafta 21. veka, onda je NVIDIA rafinerija. U svetu gde je sve više odluka automatizovano, analizirano i generisano veštačkom inteligencijom, NVIDIA je, bez sumnje, srce računanja.
Njihova sposobnost da predvide tržište, kombinuju hardver i softver, i ostanu agilni uprkos veličini, čini ih jednom od najfascinantnijih tehnoloških priča današnjice.
U svetu tehnologije gde stvari brzo zastarevaju, NVIDIA ostaje ne samo aktuelna, već i nezaobilazna.
Ukoliko vam se svideo ovaj članak bacite pogled i na ostale članke iz sveta tehnologije i biznisa.
Takođe pogledajte i naš youtube kanal „MALAMEDIJA“ na kom redovno izbacujemo razne dokumentarne emisije.
Hvala na čitanju,
vaša malamedija.rs
