Od CIA-e do radionice: rukotvorna kožarska radnja veterana i slučaj za kreativnu potragu

18. октобар 2026.

Mnogi veterani otkrivaju svoju umetničku stranu tek nakon završetka službe. Sa tim često dolazi strast koju niste mislili da ćete ponovo osetiti, ili gorivo za staru iskru koju su negovali tokom službe. Ako provedete dovoljno vremena online, gurui samopomoći će vam reći kako da tu strast pretvorite u posao: skalirajte je, automatizujte je i iskoristite je da biste ili ušli u korporativnu mašinu ili je napustili.

Mnogi bismo se složili da bi letovi Black Hawk helikoptera, podrška JSOC-u, rad kao paramilitarni oficir u CIA-i i vođenje programa u Amazonu bili solidan CV za većinu veterana. Za Matta Williamsa nijedno od svega toga ne može da mu parira gledanju kako njegova deca odrastaju dok on pravi novčanike, torbe i tašne od 100% američkih materijala u maloj radnji sa jednim, ručnim alatom. To je Gravel Drive Trading Co., samostalni poduhvat koji vodi iz svog dela američkog sna u Virginiji.

„Društvena pravila nisu prilagođena kreativnim poduhvatima,“ rekao je Matt. „Trebalo bi da idete negde da radite 40 godina i izgradite 401(k). A onda kada napunite 65, možete početi da radite neke stvari. Mislim da su šanse protiv kreativnih poduhvata.“

Od kokpita do radne klupe

Rođen i odrastao u Ashevillu, Sjeverna Karolina, Matt, diplomac UNC-a, bio je postavljen u Armiju kao pilot Black Hawk helikoptera. Priznao je da mu to nije bilo baš zanimljivo (niko od pilota Black Hawk-ova nije rekao baš tako); pretpostavljam da postoji prvi put za sve, a ovo mi je bio prvi.

Tokom više od osam godina na aktivnoj dužnosti, radio je kao podrška za JSOC jedinicu i u SERE školi. Kada se spremao da dosegne čin majora, vojska ga je želela ponovo u kokpit, pa se prijavio CIA „nasumično“. Kako biste pitali? Onlajn—naravno. Mesecima kasnije, poziv sa blokiranog broja zvao je dok je bio na streljani. Posao je dodeljen. Nakon The Farm, prešao je odmah u Specijalnu Aktivnosti odeljenja Agencije.

Četiri i po godine kasnije, saznao je da će mu drugo dete biti ćerka. „Dan kad sam čuo da je na putu, rekao sam: ‘Završiću.’“ Istog dana, pukovnik kojeg je poznavao pozvao ga sa ponudom posla u Amazonu; odlično vreme, pomislio je. Tamo je ostao tri i po godine pre nego što mu je duša, kako kaže, presušila.

Kožna obrada trebala je da bude Mattov hobi. Poručio je alate, a dok su oni stizali, njegova supruga je ostala bez posla; odlično vreme. Mislio je da će prodat nekoliko komada da pomogne. To je bilo pre godinu i po dana.

Pošto nikada nije nameravao da to pokrene kao posao, gradio je oko jednog pravila: „Ne želim buku. Ne želim mašine. Ne želim ništa od toga.“

Ostati na šljunku

Okružje u kojem živi Matt ima više šljunkovanih puteva nego bilo koji drugi u Virginiji, a to je i jedan od najbogatijih okruga u zemlji. Na tim putevima primetio je neku neizrečenu pravilu.

„Ljudi instinktivno skreću kako bi propustili jedni druge. Ako se suočite na šljunkovitom putu, neko će se pomeriti,“ kaže on. „Ali isti dva vozila mogu na asfaltu da skrenu pred vas, isti ljudi, i oni će jedan drugog zaobići; ubrzavaju. Linije na putu, svetla, ograničenja brzine, pravila nas čine stvarno mrzovoljnijima jedni prema drugima. Počinjemo da iznajmljujemo svoju pristojnost.“

Matt sve seće ručno, sve šije ručno, a jedina mašina za šivenje mu je ručna. To je ograničavajuće, i to je poenta.

„Radnja nikad nije glasna. Ne može da ide brzo. I zato me, na neki način, upravlja više nego išta drugo,“ rekao je. „Drži me na šljunku.“

“Nije postojalo bez mene”

Pregled iz 2025. godine, koji je obavljen u časopisu Journal of Military, Veteran and Family Health, pregledao je više od 4.000 publikacija i analizirao 28 studija o terapijama kreativnim umetnostima i programima zasnovanim na umetnosti za aktivne vojnike i veterane sa PTSP-om. Mnogi programi su prijavili niže vrednosti PTSP simptoma. Rezultati variraju, a autori primeti da nema dovoljno dokaza da umetnost nadmašuje standardni tretman. Jedna od šest kategorija umetnosti u pregledu, zanatske umetnosti, obuhvata «veštinski, ručno rad» aktivnosti koje rezultuju «opipljivim predmetima.» Kožni rad je na listi.

Ovo je jedna studija, ali bih zagovarao širi obim; umesto kreativnih umetnosti, rekao bih da nađete kreativni hobi. To bi mogla biti keramika, višegodišnje upućivanje u istoriju Građanskog rata, ili treniranje detetovog tima u Little League. Bilo šta što vas sprečava da postanete drugi zupčanik u nekom drugom mehanizmu i umesto toga gaji vašu unutrašnju želju. Most do jaza leži u tome da to radite za sebe, i samo za sebe. Bez merenih metrike osim mira koji imate kada ste u svom prostoru—stvarate.

Optimizovati za šta?

Matt je ukazao na scenu iz Taylor Sheridan-ovog filma 1923, prequela serije Yellowstone. Morao sam da pogledam klip, jer nikada nisam čuo za ovu seriju. Električna energija je nova, a jedan nemački? prodavac na ulici u Njujorku nudi prolaznicima da iznajmljuju električne mašine za pranje. Porodica Dutton stane da posluša.

„Znači li da prodajete električnu energiju, a zatim iznajmljujete sve stvari koje trebaju energiju,“ kaže mladić. „Više-manje,“ odgovara prodavac. Objašnjava da su mašine pogodnosti koje oslobađaju vreme za druge stvari, kao kućne poslove. Sve radi uživanja.“

„Nije to veća razonoda,“ kaže mladić, „jer moramo više da radimo da bismo platili sve ovo.“ Još jedan član porodice kaže prosto: „Ako kupujemo sve ovo, više ne radimo za sebe. Radimo za vas.“

„To je bilo pre tačno 100 godina,“ rekao je Matt. „Sporo, da. Možda manje efikasno, da. Ali funkcionisalo je. Mislim da naš mozak i nervni sistemi još nisu pohvatali koliko sve danas želi da bude brzo.“

Podržite svoj dom

Kupovina američkih proizvoda važna je koliko i ručna izrada predmeta za Matt-a, ako ne i više. „Ako se vraćamo na stare načine, to znači podrška svom domu,“ rekao je. „Radije bih podržao svoje komšije nego nekoga s druge strane sveta. U redu je biti ponosan na svoj dom.“

Socialne mreže izgradile su njegovu bazu kupaca, priznaje, ali „uličući nas sa svima na svetu, one nas odvajaju od ljudi preko puta. Što više budete stavljali sebe na lokalnu šljunkovu cestu i mahanju susedu, pa čak i ako ne vozite tako brzo i stanete da popričate, to će vašu zajednicu učiniti boljom, a i vaš mozak će biti bolji.“

„Moj dom je upravo Sjedinjene Američke Države,“ rekao je Matt. „I verujem dovoljno u ovaj neuredni eksperiment slobode koji sam pokušao da odbranim na najbolji mogući način.“

Matt se više ne brani iz kokpita. Čini to iz radionice za izradu kožnih predmeta u Virginiji, na marginama dečijih utakmica i aktivnosti i u svakom novčaniku i tašni koju šalje širom zemlje. Uzeo je delove svog života koje može da kontroliše i usmerio ih na svoju porodicu, svoje susede i ljude koji nose njegov rad. I radi to na svojim uslovima—polako.

Marko Jovanović

Novinar sam iz Beograda, sa posebnim interesovanjem za istoriju, ratove i političke događaje koji su oblikovali Srbiju, Balkan i svet. U svojim tekstovima trudim se da činjenice stavim u širi kontekst i složene teme približim čitaocima na jasan i razumljiv način.