Moralni autoritet demokratske nacije nije meren sposobnošću za nasilje, već posvećenošću pravdi, ljudskim pravima i vladavini prava. Kada vlast počne da oponaša metode samih režima kojima se priseže da će se suprotstaviti, rizikuje da erodira sopstvenu temeljnu etiku.
Ovaj dilema dolazi do izražaja usled zapanjujućeg otkrića da Pentagon planira da uživo prenosi egzekuciju streljačkog odreda nad Nidalom Hasanom, počiniocem tragične masovne pucnjave 2009. godine u Fort Hoodu.
Dok su Hasanovi monstruozni postupci neopravljivi i dok je smrtna kazna opravdana, odluka da se njegovo pogublenje emituje kao javni spektakl predstavlja užasnu političku grešku. Oponašanjem srednjovekovnih taktika represivnih diktatura i ekstremističkih grupa, pogubljenje uživo bi potkopalo moralni ugled Amerike, podstakao bi destruktivnu kulturu smrti i dodelio počiniocu krajnju nagradu: apsolutnu poznatost i kontrolu.
Pouke iz Talibanskih polja ubistava
Da bismo razumeli psihološku i društvenu štetu koju izazivaju javna pogubljenja, moramo pogledati okruženja u kojima su ona uobičajena.
U novembru 2001, početkom rata u Afganistanu, američki savetnici su raspoređeni u južne regione zemlje kako bi pomagali lokalnim vođama poput Hamida Karzajija i izgradili anti-talibanske snage. Veterani ranih misija bili su svedoci vidljivog užasa koje su ostavili Talibanci i Al-Kaida, terorističke mreže koje su redovno sprovodile javna pogubljenja muškaraca, žena i dece.
Fudbalska igrališta, namenjena zajednici i igri, pretvarana su u otvorene pozornice masakra. Primarni cilj ovih prikaza nije bila pravda. Bio je to nameran pokušaj uspostavljanja dubokog, paralizirajućeg straha dizajniranog da pokaže potpunu autoritarnu kontrolu.
Kada pravda postane državna predstava
Kada država odluči da pogubljenje učini javnim događajem, namerno prihvata alat državnog terora koji sponzoriše država.
Istorijski i globalno, javna pogubljenja su obilježje represivnih diktatura, uključujući one u Iranu, Iraku i Afganistanu pod kontrolom Talibana. Oni služe da podsete stanovništvo na apsolutnu moć vlade nad životom.
Da Sjedinjene Države usvoje ovu praksu, obeležavajući prvo javno pogubljenje u zemlji od 1930-ih, bio bi ogroman korak unazad. Proširenje sudske kazne u javni prenos temeljno bi izobličilo granicu između američkog pravosudnog sistema i autokratskih, terorom vođenih režima protiv kojih se nacija decenijama borila.
Podsticanje kulture smrti
Prenos uživo streljačkog odreda ne bi služio ciljevima pravde. Umesto toga, podstakao bi barbarsku kulturu smrti.
Umesto da pruži završetak tugujućoj naciji, televizijski prenos bi pretvorio ozbiljnu pravnu završnicu u medijski spektakl. Kritičari su ispravno istakli da takva inicijativa oponaša jezive propagandne taktike terorističkih organizacija poput ISIS-a, koje su javno prenosile pogubljenja uz šokantne efekte.
Smanjenje standarda američkog vojnog pravosuđa kako bi se uskladilo sa digitalnim pozorištem terorističkih sindikata kompromitovalo bi nacionalni savest zemlje. Desenzibilizovalo bi javnost, pretvarajući državno pravosuđe u makabro internet događanje koje urušava moralne temelje društva.
Davanje Hasanu onog što želi
Izvan moralnog urušavanja, odluka je strateški kontraproduktivna jer počiniocu daje upravo ono što želi: maksimalnu pažnju.
Ideološki masovni ubice i teroristi žele trajno nasleđe. Traže veliko gledište od kojeg bi prenosili svoje percipirano mučeništvo ili učvrstili svoja imena u istoriji.
Prenosom njegove smrti uživo, Pentagon bi predao narativnu kontrolu Hasan-u, osiguravajući da njegovi postupci ostanu trajna tačka prisutnosti u javnosti. Umesto da mu dozvoli da se povuče u zaborav zatvorske ćelije, javni prenos bi trajno utkao njegovo zločin u kulturnu eteriju, što bi moglo inspirisati buduće domaće ekstremiste koji žele sličan stepen infamije.
Razlika između pravde i osvete
Nidal Hasan mora da se suoči sa kaznom koja mu pripada prema pravosudnom sistemu, ali njegovo pogubljenje mora biti izvedeno tiho i klinički svečano, onako kako se to radi u pravnoj demokratskoj državi koja se razlikuje od bezakonih režima.
Administracija mora ponovo razmotriti ovu odluku. Ako liderstvo u Ministarstvu odbrane aktivno promoviše srednjovekovne spektakle koji kompromituju američke vrednosti, to odražava diskvalifikujući nedostatak prosudbe.
Amerika mora ostati svetionik vladavine prava, odupirući se iskušenju da najstrožu kaznu pretvori u televizijsku cirkusku predstavu, kako ne bi izgubila svoj moralni identitet tokom tog procesa.
Donald C. Bolduc
