Pentagon. Najveća, najmoćnija i najzaštićenija poslovna zgrada na Svetu već više od 80 godina. Ovaj petougaoni kompleks sa gotovo 30 kilometara hodnika izgrađen je za svega 16 meseci i poseduje najbolje obezbeđenje i sigurnosne sisteme kakav svet nikada nije video. Odavde se upravlja vojnim operacijama širom sveta i donose odluke koje mogu promeniti tok ratova. U ovom članku saznaćete o čemu se tačno radi i zašto je ova zgrada ovako posebno zaštićena.
Nastanak i istorija
Naime ova zgrada je izgrađena još početkom drugog svetskog rata, tačnije 1941. godine, kada je Ministarstvo obrane Amerike počelo brzo da se širi.
Za vreme rata, ljudstvo i komandni vrh američke vojske su se toliko proširili da je trebalo sve te ljudi negde grupisati i koordinisati. Kada su dobili dozvolu od kongresa, odmah su krenuli sa radovima. Na izgradnji objekta radilo je više od 15.000 radnika bukvalno 24 časa dnevno.
Izgradnja i prvobitni plan
Prvobitan plan bio je da se zgrada napravi na mestu koje je bilo, ajmo reći, ograđeno sa 5 puteva i zbog toga je doneta odluka da se zgrada napravi u obliku petougla. Međutim došlo je do nesuglasicama sa vlastima, jer bi na tom mestu zbog svoje veličine Pentagon zaklanjao nacionalno groblje pa su tako morali da ga izmeste par kilometara niže pored reke Pomak gde se nalazi i dan danas. Izgradnja je završena nakon samo 16 meseci, što je u to vreme bio impresivan inženjerski poduhvat. Zanimljivo je da prvobitno nije planirana izgradnja liftova unutar objekta, kako bi se čelik i gvožđe iskoristili za nešto drugo u ratu. Sam Pentagon je jako dobro lociran, jer se nalazi u samom srcu Vašingtona.
Iako je izmešten iz onog prvobitno zamišljenog mesta ogređenim sa 5 puteva, Pentagon nije izgubio svoj jedinstveni i nesvakidašnji oblik i dizajn jer se upravo ovakav dizajn svideo tadašnjem predsedniku Ruzveltu i on je insistirao da ga zadrže.
Pored toga, još jedan razlog zašto je zgrada zadržala ovaj specifičan dizajn jeste i taj da se svi zaposleni unutar zgrade jako lako kreću. Tačnije za svega 7 minuta možete stići od jedne do druge najudaljenije lokacije u zgradi. Dakle sve je povezano kao jedna celina.
11. septembar 2001. godine
Što se tiće obezbeđenja i osiguranosti objekta, prekretnica se desila 11. oktobra 2001. godine kada se komercijalni avion let American Airlines 77, otet od strane terorista Al Kaide, zakucao u zapadno krilo Pentagona.
Poginulo je 125 ljudi u zgradi i svih 59 putnika iz aviona. Eksplozija je izazvala vatru, kolaps delova strukture i šok širom sveta.
Ali ono što je zapanjilo eksperte jeste koliko je zgrada izdržala.
Zahvaljujući pojačanim čeličnim stubovima i novim bezbednosnim merama koje su već bile u procesu renovacije, deo zgrade koji je pogođen nije se urušio odmah, čime je sačuvano na stotine života. Uz to zidovi zgrade su imali obloge od kevlar materijala, inače materijal koji je neprobojan na metke i šrapnele a koristi se uglavnom u pancirima balističke zaštite 9.
Iako je Pentagon pogođen direktno, nije prekinuo s radom ni na minut. Komandni centar je automatski preusmeren, a evakuacija je sprovedena po strogo uvežbanim protokolima.
Unapređenje obezbeđenja Pentagona
Posle napada, bezbednosni sistem Pentagona nikada više nije bio isti.
Uvođenjem doktrine ‘zero trust’, uveden je koncept potpune unutrašnje kontrole gde više niko, pa ni zaposleni sa dugogodišnjim stažom, ne uživaju bezuslovno poverenje.
Instalirani su novi slojevi fizičkog nadzora, ojačani su zidovi, uvedeni su detektori za hemijske i biološke agense, a kompletan vazdušni prostor iznad zgrade postao je ‘no-fly’ zona najvišeg stepena zabrane. Metro koji je prolazio ispod Pentagona je takođe blokiran i premešten, kao i autoput koji je bio u blizini. Postavljene su barijere i rampe u krugu od 100 metara oko zgrade i pristup civilima je bio veoma ograničen. Postavljene su najnaprednije kamere, senzori i video nadzor svuda na i unutar zgrade.
Sigurnosni sistemi i PFPA
Unutar zgrade se nalaze i ‘sigurne sobe’, tzv. SCIF prostori (Sensitive Compartmented Information Facility) – to su sobe za komunikaciju koje su otporne na prisluškivanje, skeniranje i sve oblike digitalne infiltracije.
Ukoliko bi došlo do unutrašnje pretnje, Pentagon ima tzv. lockdown protokol kada automatski bezbednosni režim zaključava sve pristupe i komore zgrade za svega nekoliko sekundi.
Pored svega ovoga, za obezbeđenje Pentagona zadužena je i posebna federalna agencija – Pentagon Force Protection Agency, skraćeno PFPA.
Ovo nije klasična policijska struktura.ova služba kombinuje vojno, policijsko i kontraobaveštajno osoblje, raspoređeno po slojevima zaštite – kako spolja, tako i iznutra.
Imaju svoju uniformisanu službu, ali i neuniformisane operativce, među kojima su agenti sa višim bezbednosnim pristupima od većine vojnog kadra.
Opremljeni su najmodernijim oružjem, uključujući kratko i dugo naoružanje, eksplozivne detektore, robote za neutralizaciju pretnji i K-9 jedinice – specijalno obučene pse za detekciju eksploziva i narkotika.
Park na sredini Pentagona
Na sredini kompleksa se nalazi i ogroman park površine oko 5 hektara, poznat kao “Grounds Zero Caffe”,
što je inače interna šala, jer se verovalo da bi to bila prva meta u slučaju nuklearnog napada tokom Hladnog rata. Za one koji ne razumeju: Pojam „ground zero“ tradicionalno označava tačku direktno ispod (ili najbliže) mestu eksplozije, posebno nuklearne eksplozije. Tokom Hladnog rata, kada se govorilo o nuklearnom napadu, „ground zero“ je označavao mesto koje bi bilo prva meta i epicentar udara.
Zaista impresivan kompleks koji ne postoji nigde u svetu. Ukoliko želite da pogledate detaljan dokumentarac sa još više informacija, možete to učiniti klikom ispod na link ili na našem youtube kanalu „MALAMEDIJA“.
