„Tata, šta su vojnici radili?”
„Pa sine, pre nego što smo usavršili ratovanje, vlade su slale ljude napolje.”
Ta zamisao zvuči barbarski jer je bila barbarska. Ali to nas do sada nije zaustavljalo. Ono što se promenilo je dolazak jeftinijeg barbarizma sa boljim kamerama.
Pentagon je decenijama tragao za ratovanjem bez žrtava, makar na našoj strani. San je zavodljiv. Ukloni vojnika, ukloni kovčeg prekriven zastavom. Ukloni kovčeg, ukloni ljutu porodicu koja stoji ispred televizijskog mikrofona pitajući zašto je rat uopšte imao svrhu.
Dron se ne vraća kući u prenosnoj kesi. Dolazi kao zahtev za nabavku.
To je napredak, Vašingtonski stil.
Rat putem pretplate
Nijedna glupost nije u korišćenju mašina da američke trupe ostanu žive. Bilo koji pešadinac, ponuđen izbor između slanja robota kroz smrtonosnu kapiju ili prolaženja kroz nju, pokazao bi iznenadnu i snažnu naklonost prema tehnologiji.
Problem počinje kadagenerali zbunjuju korisnu mašinu sa zamenskim za čoveka koji mora živeti sa onim što ona radi.
Sigurno, dron može da pronađe metu. Može da je prati. Pod pogodnim uslovima može tu metu pretvoriti u dimnu mrlјu vidljivu visokom definicijom na kontinentu udaljenom odatle.
Ali ne može da oseti strah u prostoriji. Ne može prepoznati trenutak kada civilno lice može postati saveznik umesto neprijatelja. Ne može da pogleda čoveka koji se predaje i razume da se rat promenio u poslednjih pet sekundi.
Mi pokušavamo da zamenimo barmena aparatom za prodaju, a zatim se iznenađavamo kada niko ne može da kaže ko je popio previše.
Mašina nije zla. Zlo zahteva apetit. Mašina je poslušna, što može biti mnogo korisnije pogrešnim ljudima.
Ukus Armagedona
Vratimo se u 1967. godinu, kada su tvorci originalnog Star Trek već pretpostavili gde bi vodilo apeksno, računalno ratovanje. U epizodi A Taste of Armageddon, mašine izračunavaju žrtve, a ljudi poslušno pristaju da umru, pokazujući da tehnologija menja brže nego ljudi koji je kontrolišu.
Stara životinja odbija da umre
Svake par godina neko najavi da je pešadinac zastareo.
Avioni su trebalo da to učine. Precizno oružje trebalo je da završi posao. Sada je roje dronova došao sa samopouzdanjem prodavca iz Silicijumske doline koji nikada nije proveo mokru noć u borbenoj rupi.
Ipak, kopno još mora biti zauzeto. Zgrade još moraju biti očistene. Neko još mora stajati na raskrsnici posle što se dim raziđe i odlučiti da li nadolazeće vozilo sadrži uplašenu porodicu ili čoveka koji nosi dovoljno eksploziva da pretvori sve u prah.
Mašine mogu da ubijaju za nas. One ne mogu naslediti posledice.
Današnji crtež radi jer je šala apsurdna, sve dok nije. Pešadinac je označen kao muzej 2026, a ne 2126. Budućnost već kruži iznad nas, noseći kameru i nešto eksplozivno.
Iskreno, američki puškomitač će verovatno preživeti revoluciju dronova. Preživeo je svaki prethodni pokušaj da ga učine nepotrebnim. Ali uskoro bi mogao naći sebe kako se bori pod nebom ispunjenim mašinama koje upravljaju ljudi koje ne vidi, kontrolisane kroz mreže kojima ne veruje, i dizajnirane od strane izvođača koji nikada nisu bili na meti.
