Svaki vojnik koji je prošao kroz streljački poligon zna trenutak kada municija presuši. Cille su još uvek visoke. Misija je i dalje u toku. Jedina razlika je što ste sada posmatrač sopstvene operacije.
Odbrana vazduha i projektila je jedina borbena funkcija u kojoj neprijatelj određuje tempo potrošnje municije. Svaki interceptor koji ispališ je projektil koji nisi izabrao da potrošiš u trenutku koji nisi odabrao. Šest meseci iranskih balističkih raketa i dronova koje su prelazile kroz Bliski istok pretvorili su deceniju teoretskih rasprava o zalihama u računovodstveni problem, a Ministarstvo rata je odgovorilo nizom sporazuma koji, čitajući ih zajedno, izviruju u najveću ekspanziju proizvodnje interceptora u jednoj generaciji.
Ovi sporazumi su, svakako, svi podložni godišnjim odobrenjima od strane Kongresa. To nije tehnički detalj. To je čitav problem.
Šta je zaista potpisano
Najave su pristizale parcijalno, a delovi su bili često pomešani. Razvrstajmo jasno:
Dana 6. januara, Lockheed Martin je postao prva kompanija koja je najavila okvirni sporazum u okviru Strategije transformacije nabavke Ministarstva rata. Dana 24. juna, dobio je sedmogodišnji ugovor vredan do 35 milijardi dolara za četvorostruko povećanje proizvodnje interceptora THAAD. Krajem jula, L3Harris je potpisao dva okvirna ugovora sa odborom i Lockheed-om radi proširenja proizvodnje pogonskih sistema — četvorostruko povećanje motora čvrstog raketnog pogona THAAD i gotovo trostruko povećanje komponenti pogona PAC-3 MSE, uključujući dvopulsni solidni raketni motor, motore kontrole kursa i motore za povećanje smrtonosnosti. Motori za pogon proizvode se u Huntsvilleu, Alabama, i u Camdenu, Arkansas; sistemi potera se proizvode u Los Anđelesu.
Dana 29. jula, vlada je dodelila Lockheed-u sedmogodišnju izmenu za neograničen količinski ugovor (indefinite-quantity contract action) vrednu do 53,86 milijardi dolara za interceptore PAC-3 MSE, čime je ukupan vrednosni aranžman na više godina povećan na 58,62 milijarde dolara posle nagrade od 4,7 milijardi dolara u aprilu koja pokriva prvu godinu.
Potom, 31. avgusta, odsek je potpisao okvirne sporazume sa General Dynamics Ordnance and Tactical Systems i Lockheed-om koje obuhvataju komponente interceptora — čašice motora, kućišta tražilice i srednje segmente, sistemi za raspodelu zatvaranja — sa izraženim ciljem da se kapacitet PAC-3 MSE poveća tri puta i kapacitet THAAD četiri puta.
Broj koji najviše zanima nije dolarizacija. Godišnji kapacitet PAC-3 MSE Lockheed-a treba da poraste sa otprilike 600 interceptora na 2.000. Zaposlenost u Camdenu porasta za otprilike 50 odsto, sa 1.200 na oko 1.850. Kompanija ulaže između 8 i 9 milijardi dolara sopstvenog novca do 2030. godine u modernizaciju više od 20 američkih pogona, a već je počela gradnja Municijske proizvodne centrale u zgradi 47 u Troyu, Alabama, i Centra za ubrzanje proizvodnje municija u Camdenu.
To je ozbiljno industrijsko ulaganje. Nikome ne bi palo na pamet da uloži devet milijardi dolara vlasničkog novca u neku lažnu tvrdnju.
Sitne napomene
Dvije fraze u papirima zaslužuju više pažnje nego što su do sada dobijale.
Prva je da su okvirni sporazumi podložni godišnjim kongresnim odobrenjima. Okvir od sedam godina nije sedmogodišnja garancija. To je signal potražnje sa rokom od jedne godine, koji se obnavlja svakim budžetskim ciklusom od strane Kongresa koji u proteklim godinama nije mogao pouzdano da odobri budžete na vreme. Michael P. Duffey, potcentralni državnik za nabavku i održavanje u Ratu, opisao je julsku nagradu kao davanje industriji „dugoročnih signala potražnje kako bi izgradila otpornu snabdevu i isporučila ključne sposobnosti svojim borcima brzinom relevantnosti.“ To je tačno koliko ide. Signal potražnje nije ugovor za sedam godina proizvodnje. To je izjava namere po kojoj svaki naredni Kongres može da poštuje ili ignoriše.“
Druga fraza je **undefinitizovana ugovorna akcija**. To znači da je Vlada započela rad na poslu pre nego što su strane dogovorile cenu. UCA-ovi postoje upravo za ovakvu situaciju — hitna potreba, zrela cena u podacima — i oni su legitimno sredstvo. Oni takođe znače da su plafoni od 53,86 milijardi dolara samo plafoni, a ne utvrđeni broj, i da će pregovori o definisanju cene tek uslediti.
Predsednik i generalni direktor Lockheed-a, Jim Taiclet, nazvao je to „prilikom koja se dešava jednom u jednoj generaciji“ i rekao da kompanija radi „uz vojnu hitnost.“ On je možda u pravu u oba slučaja. Međutim, industrija je već jednom bila izneverena dugoročnim signalima potražnje koji su iščezli već na prvom budžetskom problemu, a kapacitet koji se ovde gradi traje godinama da bi se uspostavio i može biti ugašen za mesec dana.
Sat kapaciteta
Evo dela koji bi trebalo da utiša svako slavlje: kapacitet će se udvostručiti ili, preciznije, triplirati do kraja 2030. godine.
Četiri godine. Interceptori koji se trenutno troše na Bliskom istoku potiču iz postojećih zaliha i postojećih proizvodnih linija. Proširenje odgovara na pitanje možemo li zameniti ono što pucamo u ovom ratu posle ovog rata. Ne odgovara na pitanje možemo li zameniti ono što pucamo u ovom ratu.
Ta praznina je gde zapravo leži rizik. Sistem razdeljene vazdušne i projektilne odbrane funkcioniše tačno onoliko dugo koliko magacin drži robu. Kada prestane da drži, zapovednik ne dobija suštinsku degradaciju koja ide sa elegantnim padom — dobija odluku o prioritetima, što znači odlučivanje koje sredstvo ostaje nebranjenim. Te odluke donose se na nivoima daleko iznad baterije, a ljudi koji snose posledice su oni koji stoje pored onoga što je na kraju liste.
Šta proširenje ne rešava
Voleo bih da sam pre mesec dana napisao da nerešivi problemi nisu bili motori fiksnog (solidnog) raketnog pogona, tražilice (seekers) i dugotrajne komponente koje nijedan okvirni dogovor ne može da prizove. Dogovori L3Harris i GD-OTS upravo su o tim stavkama. Ta primedba je odgovorena, i zasluge idu onima koji su to izneli.
Ono što ostaje neizrešeno je, ipak, prozaičnije. Veštine radne snage traju godinama da se izgrade, a odbrambeni sektor se natječe za iste majstore i tehnološke saradnike kao i ostali. Kvalifikacija i testiranje novih proizvodnih linija je sporo po prirodi, jer niko ne želi ubrzani interceptor. A i zahteva potražnja saveznika raste istovremeno sa našom, što znači da dvaput hiljadu godišnjih interceptora nisu svi namenjeni američkim baterijama.
Još jedna napomena o dokazima. Lockheed navodi da PAC-3 MSE „deluje iznad specifikacija“ tokom Operacije Epic Fury, u Ukrajini i drugde. To može i da bude tačno. To je proizvođač koji ocenjuje sopstveni proizvod i tako ga treba čitati dok ne dođe nezavisna procena koja kaže isto.
Merilo
Ispravan test ovih dogovora neće biti vidljiv četiri godine, i nije u pitanju broj dolara. Radi se o tome da li sedmogodišnja posvećenost preživljava drugu i treću fazu odobravanja budžeta bez da bude smanjena, odložena ili reorganizovana.
Ako preživi, ovo je trenutak kada je američka proizvodnja municije prestala da glumi da mirnodopske stope zadovoljavaju potrebe. Ako ne preživi, industrija je izgradila kapacitet na osnovu obećanja, Kongres je odlučio da ne finansira to obećanje i učili smo istu pouku po treći put.
Neko bi trebalo da prati to osveženje, godinu po godini, i naglas kaže kada se to pomer sputi. Tačka municije koja presušuje nije apstrakcija za ljude koji su na njoj.
—
** Napomena: Autor je viši upravni direktor za obuku u kompaniji koja pruža obuku i simulacione usluge u odbrambenom sektoru. Nema nikakvu povezanost sa bilo kojom kompanijom ili programom pomenutim u ovom članku.
