Sahelska slepa tačka: Kako je ruski ‘Afrički korpus’ nadmudrio američke specijalne operacije

5. avgusta 2024. Pentagon je završio predaju Vazdušne baze 201— objekta u blizini Agadeza, Niger, izgrađenog za otprilike 110 miliona dolara i nekada reklamiranog kao najveći projekat izgradnje pod vodstvom američkog vazduhoplovstva u istoriji te službe — Nigerovoj vojnoj junti. Povlačenje je počelo 19. maja prema međusobno dogovorenim uslovima; Vazdušna baza 101 u Niameyju predata je 7. jula. 16. septembra Ministarstvo odbrane saopštilo je da je povlačenje završeno, uključujući odlazak AFRICOM koordinacionog elementa i njegovog generala sa dve zvezdice. Prisustvo koje je dostiglo vrhunac od oko 1.000 ljudi nestalo je za manje od četiri meseca.

Šta je usledilo poučno je — i trebalo bi ga pažljivo proučavati, a ne svoditi na pojednostavljenje. Narativ da je Afrika Korpus Rusije jednostavno uleteo na američke baze i priključio njihovu opremu zahteva činjenicu kakvu treba ispraviti. Ono što se desilo je složenije, i na neki način problematičnije.

Šta se zapravo dogodilo

Ruska vojska — koja radi preko obnovljene mreže Vagner Grupe, sada formalno označene kao Afrika Korpus i navodno pod nadzorom ruskog vojnog obaveštajnog službenika (GRU) — već je uspostavila prisustvo u Nigeru pre nego što su se američke snage povukle do kraja. Tadašnji sekretar za odbranu Lojd Ostin (Lloyd Austin) potvrdio je u maju 2024, a BBC je izvestio tada, da su ruske trupe premeštene u krilo Vazdušne baze 101 u blizini Niameya dok su američko osoblje još bilo prisutno na tom objektu. Ta konkretna, dokumentovana preklapanja — ruske snage koje zauzimaju jedan deo baze dok američke snage zauzimaju drugi — predstavljaju izuzetan podatak o brzini strateške tranzicije.

SAD su takođe ostavile opremu na obe baze — predmete koji su bili fiksirani na mestu ili su bili skuplji za prevoz nego za zamenu — i nisu deaktivirali ono što su ostavili. Oružje i osetna oprema su imali prioritet za uklanjanje; ostalo je ostavljeno. To je mali detalj sa dugim posledicama: fizički trag povlačenja sprovedenog na tuđem vremenu.

Paralelna situacija odigrala se i u Čadu tokom proleća 2024, kada su SAD povukle svoje osoblje iz baze tamo pre čadskih izbora pod pritiskom čadskog vojnog rukovodstva. Razlika je važna: objekat o kojem je reč bio je francuska vojna baza koja je bila domaćin američkoj Task Force Specijalnih operacija, a ne američka instalacija. U septembru 2024, general-major Kenneth Ekman — oficir koji je nadgledao povlačenje iz Nigera — rekao je VoA da su Vasington i N’Djamena postigli razumevanje o povratku ograničenog broja pripadnika Specijalnih snaga, što je AFRICOM kasnije precizirao kao razumevanje, a ne formalni sporazum. Predsedništvo Čada potom je formalno negiralo da je došlo do takvog dogovora. Ta kontradikcija je priča u mikro-skopu: američki pristup u Sahelu i njegovoj okolini sada zavisi od dogovora koje domaće vlade mogu privatno potvrditi, a javno odbaciti, ponekad u istom mesecu. Čada epizoda ne ukazuje na trajnu zamenu američkog pristupa ruskom, već na to koliko je taj pristup tanak i reverzibilan.

Kongresna istraživačka služba (CRS) potvrđuje da je Afrika Korpus formalno preuzeo kontrolu nad bivšim mrežama Vagnera u Maliju sredinom 2025. godine, i da su ruske snage zabeležene u Burkini Faso i aktivne u Nigeru. Tvrdnja da Afrika Korpus preuzima identične američke višemilionske baze u Nigeru i Čadu nije jedinstveno potvrđena u javnim izveštajima — ali šire pomeranje američkog pristupa nije sporno.

Praznina u obaveštajnom radu

Strateški trošak povlačenja iz Nigera najviše se oseća u prikupljanju obaveštajnih podataka. Vazdušna baza 201 u Agadezu nije bila pretežno borbena baza. Bila je ISR čvor — platforma za nadzorne bespilotne letelice MQ-9 Reaper koje su pružale stalno pokrivanje trograničnog regiona gde se Niger, Mali i Burkina Faso međusobno prepliću. Ovo područje spada u najaktivnije džihadističke operativne sredine na svetu, sa Islamskom državom u Velikoj Sahari (ISGS) i Jama’at Nusrat al-Islam wal-Muslimin (JNIM) koji oboje sprovode operacije koje su usmrtile desetine hiljada civila i raselile milione.

Kada su američki ISR resursi otišli, pokrivenost nije nasledila ni jedan partner. Francuska je već bila izbačena iz Malija i Burkine Faso. Mirotna misija Ujedinjenih nacija u Maliju završena je na zahtev junte 2023. Godinama razvijana arhitektura multilateralne borbe protiv terorizma koju su SAD i evropski saveznici gradili, nije sačuvana usled niza udaraca vojske čiji su vođe našli rusko partnerstvo politički pogodnijim i manje uslovljavajućim nego zapadna saradnja.

Autopsija „Putem, Sa, i Kroz“

Pad pristupa SAD u Sahelu predstavlja najznačajniji praktični neuspeh modela „putem, sa, i kroz“ od trenutka njegovog razvoja kao organizacione osnove američke indirektne pristupne strategije. Model pretpostavlja da partnerske vlade dele, makar, zajednički interes da onemoguće sklonište nasilnim ekstremističkim organizacijama. Kada su te vlade više usmerene na opstanak režima — a kada Rusija nudi sigurnosna garancije bez demokratskih uslova — taj zajednički interes ispari.

Afrika Korpus nije potreba da bude vojno efikasan da bi pobedio u ovoj konkurenciji. Treba da bude prisutan, politički prihvatljiv domaćinskoj vladi i spreman da pruža sigurnosne usluge bez uslova odgovornosti. Ruske paravojne snage bile su verodostojno optužene za masovne zločine protiv civila u Maliju i Burkine Faso, uključujući događaje dokumentovane od strane UN istražitelja. Junte koje ih hostuju branile su operacije ili poricale optužbe. Džihadske grupe protiv kojih su se navodno borile nisu značajno degradirane.