U svetu gde su distrakcije postale valuta pažnje, produktivnost više nije pitanje volje, već strategije. U vremenu digitalnog šuma, istinska efikasnost dolazi ne iz dužeg rada, već iz pametnijih navika. Ako se osećate kao da vam dani promiču kroz prste, ovih deset saveta vam može pomoći da vratite kontrolu nad vremenom, energijom i fokusom.
1. Počni dan sa jasnom namerom
“Ako ne znaš gde ideš, svaki put će te tamo odvesti.”
Lewis Carroll
Način na koji započnemo dan oblikuje ton za sve što sledi. Kada ujutro odmah uronimo u haos — mejlovi, notifikacije, poruke, društvene mreže — gubimo kontrolu nad sopstvenim vremenom. Ulazimo u režim reakcije, umesto da budemo proaktivni. Dakle, ceo dan jurimo, a osećaj napretka izostaje i ništa nismo uradili…
S druge strane, ljudi koji dan započinju s namerom imaju veću kontrolu nad svojim vremenom, jasnije prioritete i osećaju se smirenije. Ne pokušavaju da urade sve — već biraju ono što je najvažnije.
Kako to izgleda u praksi?
1. Mikro-planiranje jutra (5–10 minuta):
Sedi sa šoljom kafe/čaja i papirnom beležnicom ili aplikacijom kao što je Todoist, Notion, ili čak običan papir. Postavi sebi ova 3 pitanja:
- Šta danas mora biti urađeno? (1–3 najvažnija zadatka)
- Kako želim da se osećam dok radim? (fokusirano, smireno, prisutno…)
- Šta mogu da eliminišem ili delegiram?
Na primer:
Umesto da imaš 12 zadataka na spisku, izdvojiš 2 ključna:
“Napisati prvi nacrt izveštaja + zakazati sastanak sa timom.”
Sve ostalo je bonus, ali ovo mora biti prioritet.
2. Postavi „temu dana“
Tematski dani pomažu u upravljanju fokusom. Na primer:
- Ponedeljak: Planiranje i komunikacija
- Utorak i sreda: Kreativni rad / duboki fokus
- Četvrtak: Sastanci i revizija
- Petak: Završavanje i refleksija
Ovakav raspored smanjuje kognitivni haos jer znaš kada se baviš čim.
3. Vizualizacija uspešnog dana
Zvuči kao kliše, ali mentalno projektovanje dana pomaže. Zamisli sebe kako uspešno završavaš zadatke, kako ulaziš u flow, i kako dan zatvaraš sa osećajem postignuća. To ne traje više od 60 sekundi, ali menja ton celog dana.
Dodatan savet – koristi „MIT“ metodu (Most Important Task)
Izaberi jedan najvažniji zadatak dana. Tvoj dan je uspešan ako uradiš samo to.
Ova metoda se koristi i u timovima: svako ujutru podeli svoj MIT.
2. Pareto princip (80/20): Tajna velikih rezultata uz manje truda
U svetu pretrpanom obavezama, distrakcijama i beskonačnim spiskovima zadataka, pravo pitanje nije koliko radimo, već šta radimo. Upravo tu dolazi do izražaja jedan od najmoćnijih koncepata produktivnosti – Pareto princip, poznat i kao pravilo 80/20.
Šta zapravo znači 80/20?
Ovaj princip potiče od italijanskog ekonomiste Vilfreda Pareta, koji je krajem 19. veka primetio da 80% bogatstva u Italiji drži 20% stanovništva. Iako je njegova analiza bila vezana za ekonomiju, pravilo se pokazalo univerzalnim: u gotovo svakom aspektu života i rada, manji deo uzroka dovodi do većeg dela posledica.
Na primer, u poslu često važi da 80% prihoda dolazi od 20% klijenata, da 80% rezultata dolazi od 20% zadataka, i da 80% problema proizlazi iz 20% izvora. Kada ovaj princip primenimo na sopstvenu produktivnost, otkrivamo jednostavnu, ali transformativnu istinu: ne doprinosi sve što radimo podjednako našem napretku.
Fokus na ono što zaista pravi razliku
Jedan od ključnih razloga zašto mnogi ljudi osećaju da stalno rade, a nikada ne postižu dovoljno, jeste što troše previše vremena na aktivnosti koje ne donose realan rezultat. Rade ono što je hitno, ali ne i važno. Bavimo se sitnicama, proveravamo mejlove svakih 10 minuta, “doterujemo” prezentacije ili spiskove, umesto da se posvetimo zadacima koji nose težinu.
Primena Pareto principa znači da svesno identifikujemo onih nekoliko aktivnosti koje generišu najveću vrednost i da im damo prioritet. To su zadaci koji pokreću stvari napred – bilo da je reč o kreativnom radu, donošenju odluka, direktnoj komunikaciji sa klijentima ili strateškom planiranju.
Kako prepoznati svojih “20%”?
Prvi korak je iskrena analiza. Pogledajte unazad na svoju nedelju. Koji zadaci su zaista napravili razliku? Šta je dovelo do konkretnog rezultata – novog dogovora, uspešno završenog projekta, napretka u učenju, poboljšane saradnje? Uporedite to sa zadacima na koje ste potrošili najviše vremena, ali koji nisu doneli vidljiv napredak.
Zatim postavite sebi jednostavno, ali moćno pitanje svakog jutra: Koje dve ili tri aktivnosti danas najviše doprinose mojim ciljevima? Kada to postane svakodnevna praksa, vaša lista obaveza više neće biti beskonačna, već fokusirana. Biće kraća, ali sa zadacima koji imaju smisao.
Uklanjanje buke
Jednako važno kao prepoznati šta vredi, jeste i svesno eliminisati ono što ne doprinosi. To ne znači zanemarivanje obaveza, već jasno postavljanje granica: delegiranje, automatizacija ili jednostavno – ne. Svaka aktivnost koju uklonimo sa svog radara oslobađa prostor za ono što je ključno. Vreme je ograničen resurs; ono što mu damo pažnju, time i hranimo.
Dakle ovaj princip naš uči da ne moramo da radimo sve, niti da budemo zauzeti od jutra do večeri. Potrebno je samo da radimo prave stvari.
3. Tehnika Pomodoro: Ritam rada koji podiže koncentraciju i pospešuje produktivnost
Nazvana po kuhinjskom tajmeru u obliku paradajza (ital. pomodoro), ovu tehniku je osmislio Francesco Cirillo još osamdesetih godina. Princip je krajnje jednostavan:
Radiš 25 minuta, bez prekida, na jednom zadatku. Zatim praviš pauzu od 5 minuta. Nakon četiri takva ciklusa, sledi duža pauza – 15 do 30 minuta.
Na youtubu imate klipove sa pomodoro tehnikom.
Ova struktura koristi prirodni ritam koncentracije i omogućava mozgu da se odmara u pravom trenutku, umesto da se forsira do iscrpljenosti. Umesto maratona, radiš u sprintevima – što je energetski daleko održivije.
Zašto ova metoda funkcioniše?
Postoji više razloga zašto je Pomodoro postao globalno popularna metoda, posebno među ljudima koji rade u okruženjima prepunim ometanja:
- Jasna granica fokusa – kada znaš da radiš samo 25 minuta, lakše se odlučiš da počneš. “Samo 25 minuta” zvuči psihološki lakše nego “moram da radim 3 sata”.
- Manje multitaskinga – Pomodoro te primorava da biraš jedan zadatak i ostaneš na njemu. To smanjuje mentalnu fragmentaciju.
- Treniranje discipline – Redovni odmori smanjuju mentalni umor, a ritam rada stvara naviku doslednosti.
- Merenje produktivnosti – Možeš meriti napredak brojem završenih „pomodora“, što je motivišuće i konkretno.
Kako izgleda jedan idealan radni blok?
- Priprema: Izaberi konkretan zadatak. Ukloni distrakcije – zatvori mejl, utišaj telefon, isključi obaveštenja.
- Podesi tajmer: Koristi običan tajmer, aplikaciju (npr. Focus To-Do, TomatoTimer, Forest), ili čak fizički tajmer.
- Radi 25 minuta: Fokusirano, bez prekida. Ako ti neka druga misao dođe – zapiši je sa strane i nastavi.
- Pauza od 5 minuta: Ustani, protegni se, popij vodu – ne poseži odmah za telefonom. Cilj je rasteretiti mozak.
- Ponovi: Nakon 4 ciklusa – uzmi dužu pauzu i regeneriši energiju.
Prilagođavanje svom ritmu
Iako je klasičan Pomodoro 25/5, nije strogo pravilo. Neki koriste 50/10, drugi rade u blokovima od 90 minuta. Bitno je da pronađeš ritam koji tebi odgovara, ali da zadržiš princip: fokusirani rad + obavezna pauza.
Bitno je i znati kada ne koristiti ovu tehniku. Ako si u zoni (flow) i osećaš duboki fokus, nije neophodno prekidati rad samo zato što je tajmer istek’o. Pomodoro nije kavez, već okvir koji trebaš koristiti da bi došao do te zone.
Povezanost sa mentalnom svežinom
Mozak, baš kao i mišići, ima granice. Ako ga forsiramo satima bez predaha, produktivnost opada.
Umesto kvaliteta, dobijamo kvantitet bez efekta. Pomodoro pristup ti omogućava da radiš manje, ali bolje. Održavaš svežinu i smanjuješ iscrpljenost – i fizičku i mentalnu.
4. Uklanjanje distrakcija: Kako zaštititi pažnju u eri stalne povezanosti
U današnjem digitalnom svetu, pažnja je postala najvredniji resurs. A istovremeno – najugroženiji. Naša svakodnevica je preplavljena notifikacijama, porukama, reklamama i informacijama koje neprekidno traže da ih pogledamo, pročitamo ili na njih odreagujemo. U takvom okruženju, jedan od ključnih preduslova za produktivnost nije više samo znanje šta treba raditi, već kako zaštititi svoju pažnju od svega što pokušava da je ukrade.
Pažnja kao osnovna valuta produktivnosti
Ako ne kontrolišemo svoj fokus, on će biti potrošen na ono što drugi žele, a ne na ono što mi biramo. Svaki put kada pogledamo u telefon tokom rada, proverimo mejl usred zadatka ili „samo na sekund“ otvorimo društvene mreže, ulazimo u krug prekinutog toka misli. Potrebno je između 10 i 20 minuta da se ponovo duboko fokusiramo nakon jedne distrakcije. A često ih imamo na desetine – svakog sata.
Zato eliminacija ometanja nije luksuz, već osnova efikasnog rada. Bez nje, ni najbolja tehnika planiranja ne može doneti rezultat.
Digitalna higijena – svakodnevna disciplina uma
Digitalna higijena podrazumeva set navika i strategija koje štite našu mentalnu jasnoću i sprečavaju digitalni haos da upravlja našim danom. Ključne komponente su:
- Uklanjanje notifikacija koje nisu hitne
Većina aplikacija pokušava da ti privuče pažnju kad god nešto novo stigne – nova poruka, novi lajk, nova objava. Postavi sebi pitanje: Da li zaista moram da znam to odmah?
Isključi obaveštenja za društvene mreže, novosti, igre i sve što te neprekidno prekida, a ne donosi konkretnu vrednost. - Jedan kanal – jedno vreme
Ne proveravaj mejlove ili poruke stihijski. Umesto toga, odredi 2–3 termina u danu kada ćeš svesno ući u komunikaciju. Sve ostalo vreme neka bude rezervisano za rad bez prekida. - Digitalna dijeta
Baš kao što paziš šta jedeš, treba da paziš i čime hraniš svoj mozak. Ako ti prva stvar ujutru bude pregled TikToka ili Instagrama, pažnja ti je već rasuta. Počni dan bez ekrana, ili barem sa nečim što ti puni um – ne prazni ga. - Fokus zone
Kreiraj rituale koji ti signaliziraju da ulaziš u “mod rada”. To može biti određeno mesto za rad, korišćenje slušalica sa muzikom za fokus, ili aplikacija koja blokira društvene mreže (kao što su Cold Turkey, Freedom ili Forest). - Fizičko uklanjanje telefona
Kada ti je potreban duboki fokus, skloni telefon iz vidokruga. Čak i kada je ekran ugašen, sama njegova prisutnost podseća mozak da postoji druga realnost koja čeka tvoju pažnju.
Mentalna tišina i važnost praznog prostora
U trenucima kada nismo izloženi stimulaciji – kada jednostavno hodamo, gledamo kroz prozor, ili ne radimo “ništa” – naš mozak ulazi u stanje koje se zove default mode network. To je prostor u kojem se rađaju kreativne ideje, uvidi i dublje razumevanje. Ali da bismo došli do toga, moramo prestati da stalno konzumiramo informacije.
Digitalna higijena ne znači odbacivanje tehnologije – već njeno svesno korišćenje, umesto impulsivnog.
„Ako želiš da tvoj um radi kao precizna mašina – moraš ga zaštititi kao što bi štitio najvredniji alat.“
MALAMEDIJA
5. Postavljanje prioriteta: Veština razlike između onoga što je važno i onoga što samo deluje hitno
Ovo je takođe jedna jako bitna stavka koju mnogi zanemaruju. Dakle, morate odlučiti šta vam je prioritet i šta morate obaviti.
Urgentno ne znači važno
Koncept koji je najviše pomogao u razjašnjavanju ove dileme potiče od američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera. Njegovo čuveno razmišljanje pretočeno je u Ajzenhauerovu matricu – jednostavnu, ali moćnu alatku za odlučivanje:
- Važno i hitno: Rešavaj odmah. To su krize, rokovi, problemi koji ne trpe odlaganje.
- Važno, ali nije hitno: Planiraj. To su zadaci koji doprinose dugoročnim ciljevima – učenje, strategija, prevencija.
- Hitno, ali nije važno: Delegiraj. To su zadaci koji deluju kao prioritet, ali ne donose stvarnu vrednost – tuđi zahtevi, nepotrebni pozivi i slično.
- Ni važno ni hitno: Eliminiši. To su ometači, navike koje troše vreme, aktivnosti koje ne vode nigde.
Većina ljudi, naročito u stresnim periodima, provodi vreme u kvadrantu “hitno, ali nevažno”, iznoseći tuđe probleme umesto da grade vlastita rešenja.
Kako postaviti prave prioritete?
Postavljanje prioriteta ne znači samo reći „ovo mi je bitno“, već se radi o svesnoj odluci da ograničiš svoju pažnju i energiju na ono što zaista vodi ka tvojim ciljevima. Evo nekoliko koraka koji pomažu:
- Definiši ciljeve
Bez jasnog cilja, ne možeš imati ni prioritete. Počni od pitanja: Šta želim da postignem ove nedelje? Ovog meseca? Ove godine? Šta god ne vodi ka tom cilju, postaje sporedno. - Koristi pravilo tri
Svaki dan odaberi tri najvažnija zadatka. Ne deset. Ne osam. Samo tri. To te tera da biraš ono što je zaista bitno i da dan oblikuješ oko toga. - Prepoznaj emocionalne zamke
Nekada stvari deluju hitno samo zato što dolaze sa osećajem pritiska – strah od razočaranja drugih, osećaj krivice ili impulsivna želja da “sve bude pod kontrolom”. Nauči da razlikuješ emociju od objektivne važnosti. - Pravilo “da je samo to”
Kada ne znaš čemu dati prioritet, pitaj se: Da mogu danas da završim samo jednu stvar – koja bi to bila? Odgovor na to pitanje je često upravo ono što treba prvo da uradiš.
Fokus ne znači ignorisanje svega ostalog
Postavljanje prioriteta ne znači da ignorišeš druge zadatke – već da ih stavljaš u pravi redosled. Kada znaš šta je zaista važno, lakše ti je i da kažeš “ne” bez osećaja krivice. I što je još važnije – to “ne” zapravo postaje “da” nečemu većem: tvojoj jasnoći, tvojim ciljevima i tvojoj energiji.
6. Rano ustajanje i jutarnja rutina: Kako ti prvi sat u danu oblikuje ceo život
Postoji izreka koja kaže: “Način na koji započneš jutro, često određuje tok celog dana.” I zaista – jutro nije samo vreme pre posla. Jutro je mentalna platforma, prilika da svesno, umireno i fokusirano postaviš ton dana, pre nego što svet počne da zahteva tvoju pažnju.
Rano ustajanje i kvalitetna jutarnja rutina nisu samo popularni među uspešnim ljudima – oni su nevidljivi stubovi produktivnosti.
Jutro bez haosa
Mnogi dan započnu panično – kasno se bude, proveravaju telefon, trče kroz doručak, odgovaraju na mejlove u krevetu… i već u 8:00 su iscrpljeni…“ne znaju gde biju“ što bi naš narod rekao. U takvom haosu nema ni fokusa ni kontrole – samo reakcija. Dan se tada vodi sam od sebe. Dakle, TO NEĆEMO!
Nasuprot tome, rano ustajanje ti daje prostor – vreme koje je potpuno tvoje. Bez zahteva, bez buke, bez poruka, lagano sve natenane…U tom vremenu se gradi snaga – ne samo za taj dan, već za ceo tvoj ritam života.
Šta znači „rano“?
“Rano” ne mora da znači u 4:30 kao kod vojnika ili milionera iz self-help knjiga. Rano znači – ranije nego što moraš. Dovoljno rano da imaš bar 30 do 60 minuta za sebe, pre nego što svet počne da zove. Poenta nije u satu na satu – već u nameri i miru koji to vreme donosi.
Šta čini dobru jutarnju rutinu?
Efikasna jutarnja rutina ne mora biti komplikovana. Nije poenta da popuniš svaku minutu – već da stvoriš prostor za mentalnu jasnoću, fizičko buđenje i emocionalnu stabilnost. Evo šta često sadrže najefikasnije jutarnje rutine:
- Tišina i svesnost – meditacija, tiho sedenje, disanje ili molitva. Samo par minuta u tišini resetuje um.
- Pisanje – vođenje dnevnika, beleženje zahvalnosti, planiranje dana. Reči ti pomažu da “očistiš” misli i jasno vidiš šta ti je bitno.
- Kretanje – lagane vežbe, joga, šetnja, istezanje. Fizička aktivacija pokreće i mozak.
- Učenje ili čitanje – 10–20 minuta kvalitetnog čitanja (knjiga, članci, edukativni sadržaj) za hranjenje uma pre nego što dan krene.
- Planiranje dana – pregled zadataka, postavljanje fokusa, odlučivanje šta je prioritet.
Ne moraš imati sve – čak i dva ili tri segmenta, ako ih radiš dosledno, imaju ogroman efekat.
Jutarnje vreme kao prostor moći
Veliki broj uspešnih ljudi – od CEO-ova do umetnika – svedoči da su u ranim jutarnjim satima donosili najvažnije odluke, radili na najkreativnijim projektima i razvijali najjače navike. Taj deo dana je najmanje kontaminiran spoljnim svetom, i zato ga treba čuvati kao svetinju.
Šta ako nisi „jutarnji tip“?
To je u redu. Ne moraš da se transformišeš preko noći. Umesto toga, pokušaj sledeće:
- Idi na spavanje 15 minuta ranije svake večeri.
- Ustani 15 minuta ranije svako jutro, pa postepeno produžavaj.
- Pronađi barem jedan jutarnji ritual koji ti prija i ponavljaj ga svakodnevno – čak i ako traje samo 10 minuta.
Bitno je da ti kontrolišeš dan, a ne da dan kontroliše tebe.
7. Delegiranje i poverenje: Ne moraš (i ne trebaš) sve sam
Jedna od najvećih prepreka dugoročnoj produktivnosti nije manjak sposobnosti – već uverenje da sve moraš sam. Bilo da je reč o poslu, svakodnevnim obavezama ili projektima koje razvijaš iz strasti, ključna istina glasi: ako želiš da rasteš, moraš naučiti da deliš teret.
Zašto je delegiranje ključno?
Mnogi ljudi izbegavaju delegiranje iz straha da nešto neće biti urađeno “kako treba”, da će izgubiti kontrolu ili da će izgubiti na brzini. Ali zapravo, pokušaj da sve držiš pod sobom ne ubrzava proces – već ga guši. Kada uspešni ljudi postignu veliki obim posla, to nije zato što rade više od svih, već zato što znaju šta je njihov posao, a šta nije.
Poverenje kao temelj
Delegiranje nije samo prenos zadatka, već čin poverenja. Kad drugima prepustiš deo posla, ne oslobađaš samo vreme – već daješ i njima šansu da pokažu svoje sposobnosti. To ne znači da će sve uvek biti savršeno, ali daješ prostor rastu – i sebi i drugima.
Zapravo, najjači timovi i najproduktivniji pojedinci ne funkcionišu na osnovu kontrole, već na osnovu uzajamnog poverenja. Naučiti kada da kažeš “ne moram ja to” znak je zrelosti, a ne slabosti.
Nisi sam(a) da bi sve nosio
I u privatnom životu, delegiranje ima ogroman značaj. Nema potrebe da ti vodiš svaki razgovor, rešavaš svaki problem, brineš o svakom detalju. U tome ne gubiš vrednost – naprotiv, dobijaš prostor da budeš ono što jesi, a ne samo ono što drugi od tebe traže. Naravno ukoliko je moguće prepustiti drugome da obavi to što imate, ako ne, onda okej, ali gledajte da prenesete zadatke na druge ako možete…
8. Jedan zadatak u jednom trenutku: Fokus kao supermoć
U svetu brzine, obaveštenja i stalnih prekida, multitasking deluje kao neophodna veština. Ali istina je suprotna – multitasking nas usporava, rasipa pažnju i smanjuje kvalitet svega što radimo. Fokus na jednu stvar – i samo tu stvar – postaje luksuz, ali i moćno oružje za postizanje dubokih rezultata.
Manje stvari, više prisustva
Kada radiš jednu stvar bez prekida, ulaziš u stanje tzv. flow-a – zone potpune usredsređenosti. Tada vreme leti, koncentracija raste, a zadatak se završava brže i sa više kvaliteta. Suprotno tome, stalno prebacivanje između zadataka troši mentalnu energiju, stvara stres i ostavlja osećaj nedovršenosti.
Kako da radiš „jedno po jedno“?
Počni s malim koracima: zatvori nepotrebne prozore na računaru, utišaj notifikacije, odredi kratke vremenske blokove (npr. 25 minuta/ili našu pomenutu „pomodoro tehniku“) u kojima radiš samo jednu stvar. Čak i 1–2 sata istinskog fokusa dnevno imaju veću vrednost od ceo dan proveden u rastrzanosti.
„Uspeh dolazi ne iz toga koliko toga radiš, već iz toga koliko si potpuno prisutan dok to radiš.“
– Robin Sharma
9. Tehnološka disciplina: Ti koristiš tehnologiju – ne obrnuto
Digitalni svet je pun alata koji mogu poboljšati naš rad, ali i bezbroj zamki koje mogu da nas zarobe u spirali rasute pažnje. Notifikacije, društvene mreže, poruke i mejlovi neprestano se takmiče za naš fokus. Suština produktivnosti danas nije da imaš bolju aplikaciju – već da znaš kada i kako koristiti tehnologiju, a kada je isključiti.
Svesna upotreba, a ne impulsivna
Uvedi pravila – određeni vremenski blokovi za proveru mejlova, gašenje notifikacija dok radiš, i digitalne pauze u toku dana. Nema potrebe da odgovaraš odmah. Svet neće stati, ali tvoja koncentracija hoće.
Koristi alate koji te podržavaju – aplikacije za organizaciju zadataka, tajmere za fokus, kalendare za strukturiranje dana. Ali nemoj da tvoj dan diktiraju aplikacije – ti biraš kada i kako radiš.
Digitalni prostor kao alat, ne kao beg
Tehnološka disciplina ne znači odricanje, već svesno korišćenje. U svetu koji vrišti za našom pažnjom, moć je u tome da znaš kada reći „ne“ algoritmu i „da“ sebi.
„Tehnologija treba da ti služi, a ne da ti postane gospodar.“
– Tim Ferriss
10. Opuštanje i regeneracija: Produktivnost nije sprint, već maraton
U kulturi „uvek zauzet“, odmor se često doživljava kao slabost, luksuz ili gubitak vremena. Koliko smo samo puta čuli ili sami izgovorili rečenicu: „Nemam vremena, moram da radim, moram ovo, moram ono“. Ne, ne morate ništa! Polako, zastanite nekad! Najproduktivniji ljudi na svetu znaju da naprave pauzu kada treba i da „napune baterije.“
Pauza nije prekid – već investicija
Kada se odmaraš, ne bežiš od posla – već puniš kapacitete za sledeći korak. Umoran mozak donosi loše odluke, gubi fokus i pravi greške. Čak i najkreativniji umovi – od naučnika do umetnika – imaju periode povlačenja, šetnje, tišine ili fizičke aktivnosti, jer znaju da se ideje ne rađaju u haosu, već u miru.
Nauči da staneš
Uključi kratke pauze u toku dana. Napravi večernji rez – trenutak kad zatvaraš laptop i mentalno isključuješ radni režim. Poštuj vikende, slobodne dane i san. Ništa ne troši tvoju energiju kao konstantna aktivnost bez disanja.
Odmor ne znači pasivnost. To je aktivno negovanje kapaciteta da daš najbolje od sebe – kada je zaista važno.
Dakle, u moru obaveza, posla i svega ostalog, NEMOJTE ZABORAVITI SEBE! Jaaako bitno zapamtite…fokus na fizičko i mentalno zdravlje pa onda sve ostalo…kada smo zdravi sve ćemo ostalo lako…mislite o tome! Kratka pauza i „reset“ je veoma moćna stvar.
„Uspešni ljudi ne rade više – već znaju kada da stanu, napune se i vrate jači.“
– Arianna Huffington
Dragi moji, došli smo do samog kraja ovog članka o savetima za bolju produktivnost. Nadamo se da će vam biti od pomoći.
Ukoliko vam se svideo, podelite ga ostale društvene mreže i pogledajte naše ostale članke, takođe nas zapratite i na youtubu gde redovno izbacujemo dokumentarce o raznim temama. Kanal možete posetiti ovde.
