Već skoro dvadeset godina MQ-9 Reaper je američki leteći oko na nebu sa zubima pričvršćenim ispod.
Gledao je komplekse u Avganistanu, lovio teroriste širom Bliskog istoka, pratio trupe na terenu, označavao mete, nosio Hellfires i ostajao iznad dovoljno dugo da postane delom avion, delom sistem nadzora, oružano prisustvo koje visi nad borbom dok muškarci dole vrlo naporno pokušavaju da ne privuku pažnju.
Onda je neko počeo da uzvraća vatrom u velikom obimu.
General Atomics Aeronautical Systems je sada otkrio Wildfire, potpuno nov dizajn aviona koji žele da prate Reaper u sledećem ratu. Kompanija još uvek ne prikazuje avion. Nema glam fotografija. Nema kompjuterski generisanih scena kako avion kruži nad okeanom dok narator grmi o dominaciji i neko u nabavci počinje da procenjuje cene prigodnih kovnica za izazov.
Što se tiče onoga što je General Atomics otkrio, to je korisnije.
Wildfire se projektuje za domet prevoza od 10.000 nautičkih milja, mogućnost nošenja četiri AGM-158C Long Range Anti-Ship Missiles, mogućnost poluautonomog upravljanja formacijama koje mogu brojati do 100 aviona i mogućnost spajanja podataka sa senzora u zajedničku operativnu sliku.
Portparol General Atomicsa, C. Mark Brinkley, opisao je dobijeni avion kao “zver.”
Korporativni entuzijazam zaslužuje rukavice i zaštitu za oči. Zahtev koji stoji iza Wildfire-a je stvaran i govori mnogo veću priču od otkrivanja još jednog drona.
The Reaper Met the Wrong Kind of War
Neugodni deo počinje aritmetikom, a aritmetika ima zube.
The Washington Post je 13. avgusta izvestio da je američka vojska izgubila najmanje 45 MQ-9 Reapera tokom rata sa Iranom, otprilike 25 odsto flote, prema trojici američkih zvaničnika. Vazduhoplovstvo je započelo fiskalnu godinu 2026. sa 165 MQ-9As, manje nego 231 prethodne godine, a Lt. gen. David Tabor svedočio je da je inventar pao na otprilike 135 do maja 2026.
Četrdeset i pet Reapera nije mala smetnja u knjigovodstvu. To su avioni čija cena prelazi 30 miliona dolara po komadu pre nego što preostala mehanika koja ih okružuje uđe u račun. Izgubite dovoljno i brojke više ne izgledaju kao otpor gubitcima, već kao da je neko otvorio vrata peći i počeo da sipa novac poreskih obveznika unutra.
To ne čini Repera lošim avionom.
Šef vazduhoplovstva, gen. Kenneth Wilsbach, nazvao ga “najvrednijim igračem” Operacije Epic Fury. Upornost ostaje njegova velika vrlina. Reaper može da čeka na mobilni cilj, da ga posmatra, identifikuje i ubije, a da američki posada ne bude uvučen u tuđe raketno okruženje.
Problem je što upornost postaje mnogo manje šarmantna kada neprijatelj poseduje sposobne sisteme vazduh-zemlja.
MQ-9 je odrastao u doba kada je SAD rutinski kontrolisala nebo. Njegova brzina krstarenja od 200 čvorova i izdržljivost bili su vrline nad Irakom, Avganistanom i Sirijom. Protiv složenih vazdušnih odbrana, te iste osobine mogu Reapera pretvoriti u veoma skupog patka koji prelazi kroz lovačku galeriju.
A proizvodna linija je nestala.
To je mesto gde priča o Wildfire postaje neprijatna. Vašington nije samo zamena starog aviona. Pokušava da izmisli doktrinu koja gubitke aviona čini finansijski i operativno podnošljivim nakon što otkrije koliko brzo besposadna flotа može nestati.
The Pentagon Wants Something It Can Afford to Lose
7. jula, Defense Innovation Unit (DIU) je otvorio svoje takmičenje Massed Modular Aircraft.
Pentagon želi najmanje teret od 2.800 funti, borbeni domet od 2.300 nautičkih milja sa teretom, jednosedni domet samostalnog raspoređivanja od 8.000 nautičkih milja, najmanje 200 čvorova istinske brzine vazduha, operacije sa pistama dužine 6.000 stopa ili manje, i dovoljno električne energije i hlađenja da podrži znatno različite misijske pakete.
Takođe želi modularnu otvorenu arhitekturu, otporne satelitske i mesh komunikacije, operacije kada su glavni komandni linkovi degradirani, i na kraju jednog operatera koji upravlja višestrukim avionima. Testiranje punog prototipa u letu trebalo bi da počne u roku od 21 mesec od dodeljene nagrade. Početna operativna sposobnost je ciljana za fiskalnu 2031. godinu sa 20 avionа spremnih za misiju.
Važna reč ovde je „attritable“.
Argument Pentagona je izuzetno jednostavan. Avioni čija cena prelazi 30 miliona dolara po komadu ne mogu ostati podrazumevani odgovor kada relativno jeftini protivnički odbrambeni sistemi mogu da ih unište. Budući avioni moraju biti dovoljno jeftini i brojni da komandanti mogu rizikovati gubitke bez da kampanju istinski polome.
RAND godinama razlikuje avione tipa attritable od jednokratnog oružja. Attritable sistemi bi trebalo da se vraćaju i lete ponovo, ali da postoje u dovoljnim brojevima da gubitkom nekoliko ne uništi snagu.
Ta distinkcija nosi ogroman politički teret. „Attritable“ može opisati razumnu filozofiju dizajna snaga. Takođe može postati veličanstven birokratski eufemizam za prihvatanje gubitaka jer je flota već u padu i proizvodna linija je stala.
Wildfire Is General Atomics’ Counterattack
General Atomics zna da ne može produžiti Reaper-a, dodati još jednu antenu i nazvati rezultat revolucionarnim.
Wildfire je stoga dizajn na potpuno novom listu papira.
Naveden domet od 10.000 nautičkih milja za prevoz već premašuje DIU-jev zahtev od 8.000 milja. Zanimljivija je i predložena sposobnost nošenja četiri LRASM-a. To nisu Hellfires. LRASM je sofisticirano dugogodom to oružje protiv brodova dizajnirano da probije veoma odbranjene pomorske sredine. Četiri takva oružja gurnula bi Wildfire ka ulozi besposadnog vozila za dugometražni napad, a ne ka uobičajenom Reaperu koji mirno kruži iznad mete.
Zatim dolazi koncept formacije.
Jedan operater bi mogao nadgledati više Wildfire-aviona dok letelice dele informacije sa senzorima i nose različite misijske pakete. Ispitivački izviđanje, elektronsko ratovanje, prelaz komunikacija i nošenje oružja mogli bi živeti kroz istu porodicu aviona.
To daje strateškim planerima nešto važnije od zamene okvira aviona. Daje im način da razmišljaju o borbenoj masi kada su visoko-kvalitetni avioni oskudni, skupi i spori za zamenu.
Stopa proizvodnje sada spada u isti razgovor kao domet, teret i preživljavanje. Ako Sjedinjene Države ne mogu da grade korisne borbene avione približnom ratnom brzinom, svaka izuzetna platforma na kraju postaje odbrojavanje sa krilima.
Who General Atomics Has to Beat
Pentagon nije javno objavio kompletnu listu kompanija koje su podnele predloge Massed Modular Aircraft. Zvanici Vazduhoplovstva su rekli da je poziv izazvao „vrlo robusnu industrijsku reakciju“ od strane tradicionalnih izvođača i novih odbrambenih firmi, uz očekivanje da će više kompanija preći u fazu razrade koncepta.
Industrijski krajolik je gust.
Anduril je već izgradio FQ-44 Collaborative Combat Aircraft uz General Atomics’ FQ-42. Boeing ima MQ-28 Ghost Bat. Kratos je godinama razvijao jeftinije besposadne borbene letelice poput XQ-58 Valkyrie. Lockheed Martin i Northrop Grumman donose ogromno iskustvo u autonomnim letelicama. Shield AI i druge kompanije koje se bave autonomijom zauzimaju još jedan segment konkursa dok Pentagon sve više odvaja avion od softverskih mozgova koje ga kontrolišu.
Da li je svaka od tih kompanija učestvovala u MMA nije javno objavljeno. Pretpostaviti suprotno bilo bi nagađanje.
General Atomics je izgradio imperiju Reapera. Sada mora da dokaže da može da izgradi ono što dolazi posle njega.
What Wildfire Means to the Guy on the Ground
Što Wildfire znači za momka na terenu
Za operatera, marinaca, člana posade ili tim za specijalne operacije, test nema veze sa tim kako Wildfire izgleda pod svetlima sajamskih hala.
To dolazi kad nekome trebaju oči iznad, a nebo je puno ljudi koji pokušavaju da ih zaslepe.
Modularni Wildfire mogao bi da nosi video uživo, da prenosi komunikacije na teren gde radio stanice otkazuju, da nosi opremu za elektronsko ratovanje ili da isporučuje oružje dugog dometa. Ako jedan avion bude oboren, mreža se ne mora nužno raspasti uz njega.
Ta distribuirana otpornost je celo obećanje. Isto tako, celo je i problem.
Teži problem je omogućiti autonomiju, komunikacije i spajanje senzora da funkcionišu dok neko ometa nebo, falsifikuje navigaciju i napada mrežu. The Washington Post je izvestio da su neki Reaperi navodno izgubljeni usled kvarova komunikacije. To je upozorenje napisano veoma skupom tintom.
Staro pitanje nabavke bilo je kako da letelica preživi decenijama. Novo pitanje je koliko brzo Sjedinjene Države mogu zameniti jedan avion nakon što misija u četvrtak pođe loše.
MQ-9 Reaper nije mrtav. Vazduhoplovstvo popravlja svaku upotrebljivu letelicu koju može i traži raspoložive okvire jer zapovjednici i dalje trebaju ono što nudi danas.
Ale epoha koja ga je proizvela završava.
Wildfire je General Atomics’ opklada da sledeći veliki američki borbeni dron može biti dovoljno koristan da se rizikuje, dovoljno pristupačan da ga zameni, i dostupan u dovoljnim brojevima da gubitak jednog ne postane mali državni skandal sa krilima.
