Šta je INFLACIJA i kako nastaje?

Verovatno ste do sada bezbroj puta čuli reč inflacija, naročito u poslednjih nekoliko godina. Ali da li znate zaista šta je inflacija, kako funkcioniše i kako nastaje? U ovom članku detaljno objašnjavamo pojam inflacije i to kako nastaje itd.

Da bismo razumeli inflaciju, moramo se najpre vratiti na osnovno pitanje: šta je novac?

Šta je novac?

Novac je sredstvo razmene, jedinica obračuna i čuvar vrednosti. Njegova funkcija je da omogući lakšu razmenu dobara i usluga. U drevnim vremenima, pre pojave novca, koristio se barter – razmena jednog dobra za drugo. Međutim, ova metoda je imala očigledne nedostatke: kako proceniti vrednost jednog vola u šerpama ili kolika je vrednost džaka pirinča u uslugama krojača?

Pojava novca rešava taj problem. Prvi oblici novca bili su robni novac – stvari koje su imale intrinzičnu vrednost, poput soli, zrna kakaa, krzna ili metala. Kasnije su se razvile kovane monete, često od zlata i srebra, a s vremenom i papirni novac, koji je u početku bio podržan zlatom (tzv. zlatni standard).

Danas većina novca u opticaju ne postoji fizički – to su brojevi na digitalnim računima, fiat novac, čija vrednost zavisi isključivo od poverenja u institucije koje ga emituju, najčešće centralne banke.

Kako nastaje inflacija?

Inflacija je kao senka koja se šunja uz rast ekonomije. Umerena inflacija je normalna, čak i poželjna. Ali kada izmakne kontroli, ona postaje poput tihe bolesti – neprimetna dok ne počne da razara tkivo društva.

Ali hajde da sve raščlanimo malo detaljnije:

Definicija inflacije

Inflacija je porast opšteg nivoa cena dobara i usluga tokom vremena. Ne radi se o poskupljenju jednog proizvoda (npr. samo goriva), već o sistemskoj pojavi u kojoj gotovo sve poskupljuje.

Rezultat? Kupovna moć novca opada.

Ako je inflacija 10% godišnje, to znači da ono što je koštalo 1.000 dinara ove godine, sledeće godine košta 1.100. Dakle, za isti novac kupujemo manje.

Uzroci inflacije: četiri glavna pokretača

a) Inflacija izazvana porastom novčane mase (monetarna inflacija)

Ovo je najosnovniji i najčešći oblik inflacije.

Kad država ili centralna banka „štampa“ novac (ili ga kreira digitalno) brže nego što raste proizvodnja dobara i usluga, dolazi do viška novca u opticaju.

Zamislimo ekonomiju kao korpu jabuka i kofu novca.

Ako imaš:

• 10 jabuka i 10 novčanica → svaka jabuka vredi 1 novčanicu.
• 10 jabuka i 20 novčanica → sada svaka jabuka vredi 2 novčanice.

Primer: Nemačka nakon Prvog svetskog rata (detaljnije u sledećim poglavljima).

b) Inflacija izazvana rastom troškova (cost-push inflation)

Kada proizvođačima rastu troškovi sirovina, energije, plata ili transporta, oni podižu cene svojih proizvoda kako bi očuvali profit.

To se često dešava u:

• Energetskoj krizi (npr. kada cene nafte skaču)
• Poremećajima u lancima snabdevanja (kao tokom pandemije)

Primer: 1970-ih, OPEC embargo doveo je do eksplozije cena nafte i globalne inflacije.

c) Inflacija izazvana potražnjom (demand-pull inflation)

Ova inflacija se javlja kada potrošači žele da kupe više nego što tržište može da ponudi.

Zamislimo da svi odjednom žele da kupe televizore, a fabrika ih ne može proizvesti dovoljno brzo – rezultat su više cene.

Ovakva inflacija često se javlja:

• Kada su kamatne stope niske
• Kada vlada vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku (npr. deli pomoć građanima)
• U vreme rasta zaposlenosti i plata

d) Očekivana inflacija i psihologija

Inflaciju ne izaziva samo realnost – već i očekivanja.

Ako ljudi veruju da će cene rasti:

• Požuriće da kupuju → povećava se potražnja
• Radnici traže veće plate → rastu troškovi
• Preduzeća dižu cene „unapred“ → inflacija se samostalno „hrani“

Ovo je posebno opasno jer se pretvara u inflacionu spiralu: sve strane (radnici, firme, banke) deluju da se zaštite, ali time samo ubrzavaju inflaciju.

Ko proizvodi novac – i kako dolazi do njegovog viška?

U savremenim ekonomijama, novac ne nastaje isključivo štampanjem u centralnim bankama, kao što se često misli. Većina današnjeg novca, čak i više od 90%, kreira se u procesu odobravanja kredita od strane komercijalnih banaka. Kada neka banka odobri kredit, ona tim činom bukvalno stvara novac koji pre toga nije postojao – upisivanjem iznosa na račun klijenta. Taj novac ulazi u opticaj i postaje deo ukupne ponude novca u ekonomiji. Centralne banke, s druge strane, upravljaju osnovnim instrumentima monetarne politike – kroz kamatne stope, obavezne rezerve, kao i putem kupovine i prodaje državnih obveznica. Sve te mere služe za regulaciju količine novca u opticaju i održavanje stabilnosti cena.

Kada inflacija izmiče kontroli i kada nastaje opasnost?

Problem nastaje kada se novac – bilo kroz preterano štampanje, bilo kroz preterano zaduživanje – kreira brže nego što raste količina proizvedenih dobara i usluga. Tada dolazi do inflacije. Ukoliko se ta inflacija ne zaustavi na vreme i izmakne kontroli, njene posledice mogu biti razorne. Inflacija koja izmiče kontroli urušava štednju, jer novac gubi vrednost iz meseca u mesec. Ljudi prestaju da štede jer znaju da će njihova ušteđevina sutra vredeti manje nego danas. S druge strane, potrošnja se forsira jer svi žele da se oslobode gotovine dok još nešto vredi – i time se inflacioni pritisak dodatno pojačava.

Ovakva dinamika uništava dugoročnu planifikaciju – kako na nivou domaćinstava, tako i u privredi. Kompanije ne mogu da planiraju troškove, investicije postaju rizične, a plate zaostaju za cenama, što dovodi do siromašenja stanovništva. U društvima pogođenim inflacijom dolazi do rasta tenzija, nezadovoljstva i često do političke nestabilnosti.

Korak dalje – HIPERINFLACIJA !

Najgori oblik ove pojave je hiperinflacija, kada cene rastu iz dana u dan, odnosno preciznije rečeno: Hiperinflacija je stanje u kojem je mesečna inflacija viša od 50 procenata prisutna duže od 30 uzastopnih dana. U takvom ambijentu, gubi se poverenje u valutu, u banke, pa i u samu državu.

Međutim, paradoks inflacije je u tome što ona nije uvek i automatski loša. Umerena inflacija – u rasponu od 1 do 3 odsto godišnje – čak se smatra poželjnom u savremenim ekonomijama. Ona stimuliše potrošnju, podstiče investicije, i omogućava „realno“ smanjivanje tereta duga. Kada cene postepeno rastu, ljudi su podstaknuti da troše sada, pre nego što stvari poskupe, što pokreće privrednu aktivnost. Takođe, inflacija može pomoći zaduženim državama da lakše otplaćuju svoje obaveze – jer vrednost starog duga se „topi“ kroz vreme.

Suština problema leži u tome što inflacija nije samo ekonomski proces – ona je i psihološki fenomen.

Ljudi, preduzeća, investitori – svi donose odluke na osnovu svojih očekivanja. Ako se u društvu raširi uverenje da cene nezaustavljivo rastu, to postaje samopotvrđujuće proročanstvo. U takvom scenariju, čak i bez objektivnog razloga, inflacija može eksplodirati samo na osnovu kolektivnog straha.

Kratka istorija inflacije kroz vekove

Inflacija nije moderna pojava – ona postoji otkako postoji novac. Par puta kroz istoriju dešavale su se ogromne i jako ozbiljne inflacije kao na primer neke od najpoznatijih:

1. Inflacija u Rimskom carstvu

Već u 3. veku nove ere, rimski carevi su počeli da smanjuju sadržaj srebra u denarima kako bi „štampali“ više novca za finansiranje vojske i luksuza elite. Posledica je bila ozbiljna inflacija i ekonomski kolaps carstva.

2. Hipernflacija u Vajmarskoj Nemačkoj (1921–1923)

Jedan od najozloglašenijih primera hiperinflacije desio se u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata. Da bi isplatila ratne reparacije, vlada je masovno štampala papirni novac. Rezultat: cena vekne hleba skočila je sa 250 maraka u januaru 1923. na 200 MILIJARDI maraka do novembra iste godine. Oktobra 1923. mesečna inflacija dostigla je 29.500 odsto – a cene su se duplirale na svaka tri-četiri dana. U to vreme nastale su i razne anegdote, kao na primer kad je jedna žena zaboravila svoju tašnu na ulici u kojem se takođe nalazio i novac, nakon što se vratila primetila je da je lopov uzeo tašnu ali ne i novac.

3. Svetska ekonomska kriza (2007–2008)

Drugi ekstremni primer inflacije zabeležen je u Zimbabveu, kada je godišnja stopa inflacije dostigla 79.600.000.000%. Novčanice od sto triliona zimbabveanskih dolara nisu mogle kupiti ni hleb. Cene su se duplirale na svakih 25 sati, verovali ili ne!!!
Prodavnice su povećavale cene nekoliko puta dnevno. Kolaps ekonomije značio je i česte restrikcije vode i struje, redove ispred banaka i benzinskih stanica, kao i ogromnu nestašicu hrane u supermarketima.

Mnogi su odlazili u Južnoafričku Republiku ili Bocvanu da kupe osnovne namirnice, a američki dolar i južnoafrički rand defakto su postale valute u zemlji.

Banka rezervi Zimbabvea 2009. je napustila sopstvenu valutu i usvojila američki dolar i južnoafrički rand kao glavno sredstvo razmene.

4. Jugoslavija (1994.)

Zbog raspada države, gubitka jedinstvenog tržišta i konflikata, vlada je počela da štampa novac kako bi popunila nadomestila sve te probleme. Masa je nekontrolisano trošila, kao i neefikasnost, korupcija i sankcije Ujedinjenih nacija 1992. i 1993. dodatno su pogoršali situaciju.

Početkom 1994. cene su mesečno rasle za 313 miliona procenata. Ljudi su žurili da potroše novac čim prime platu – mnogi su robu kupovali u susednoj Mađarskoj i ostalim zemljama bivše Juge. Obeshrabreni pokušajima kontrole cena, poljoprivrednici su zaustavili proizvodnju a dileri novca mogli su se sresti po ulicama.

Kao način za smanjenje socijalnog nezadovoljstva i pregovaranje o prestanku sankcija UN, predsednik Slobodan Milošević je na kraju pristao da usvoji novu valutu – novi dinar – uz podršku zlata i deviznih rezervi.

Ko su pobednici a ko gubitnici?

Najveći gubitnici inflacije uvek su ljudi sa fiksnim prihodima – penzioneri, radnici u javnom sektoru, korisnici socijalnih davanja tako dalje… Njihovi prihodi, bez obzira na rast cena, ostaju isti ili rastu sporije od troškova života. Svakodnevno, njihova kupovna moć opada, a osnovne životne potrebe postaju sve manje dostupne.

Još goru situaciju imaju štediše. Novac koji su godinama pažljivo odvajali za budućnost – za školovanje dece, za stan, za starost ili nebitno, šta god – iz dana u dan gubi vrednost.

Inflacija im doslovno jede sve.

Kada inflacija pređe u ozbiljnije razmere, čak ni kamate u bankama ne mogu da je nadoknade. Novac ostavljen na računu pretvara se u papir bez realne vrednosti.

I naizgled imućni ljudi, poput onih koji žive od rente ili imaju novac vezan u obveznicama sa fiksnom kamatom, mogu postati žrtve. Ako, na primer, imaju nekretnine koje iznajmljuju po dugoročnim ugovorima, prihod od rente brzo zaostaje za inflacijom. Isto važi i za vlasnike državnih obveznica: inflacija jede stvarnu vrednost njihove investicije. U međuvremenu, cene hrane, energenata, školovanja i zdravstva rastu – pa i oni osećaju pritisak.

S druge strane, inflacija otvara prostor za određene kategorije pobednika. Prvi među njima su dužnici. Kada vrediš manje nego što duguješ, inflacija ti zapravo pomaže. Ljudi koji imaju kredite sa fiksnim kamatama otplaćuju rate u novcu koji danas vredi manje nego kada su se zadužili. U suštini, vraćaju manje nego što su realno uzeli. Ovo je posebno značajno za države koje imaju veliki javni dug – inflacija im omogućava da ga „izjede“ bez otplate u punoj realnoj vrednosti. Zato se neretko dešava da države svesno „tolerišu“ određeni nivo inflacije, jer im to daje fiskalni prostor.

Tokom inflacije bogati se još više bogate

Zatim dolaze vlasnici realnih sredstava – oni koji poseduju nekretnine, zemlju, akcije, zlato ili čak umetnine i slično. U inflacionom okruženju, materijalna imovina često zadržava ili čak povećava vrednost. Ljudi, u pokušaju da zaštite svoj kapital, beže iz gotovine i ulažu u konkretne stvari. Tako cene nekretnina, plemenitih metala ili berzanskih indeksa mogu rasti brže od inflacije. Oni koji su na vreme diverzifikovali svoju imovinu ili investirali u resurse koji imaju unutrašnju vrednost – izlaze iz inflacije jači.

Međutim, najopasniji „pobednici“ inflacije mogu biti, ajmo reći, „špekulanti“ i siva ekonomija. Kada inflacija dostigne visoke nivoe, tržišta postaju neefikasna, a regulacija gubi snagu. U takvom okruženju cveta šverc, špekulacije, tržište nekontrolisanih cena, i pojavljuje se paralelna ekonomija. Oni koji imaju pristup informacijama, devizama, stranoj robi – mogu se obogatiti na račun opšteg siromašenja. Kao što je to bio slučaj upravo devedesetih kada su se pojedini obogatili preko razmene deviza, šverca goriva itd. Inflacija tada ne samo da preraspodeljuje bogatstvo, već i razara poverenje u sistem i institucije.

Inflacija danas: Šta nas čeka u 21. veku?

Od pandemije COVID-19 pa nadalje, svet se suočava sa novim inflatornim pritiscima. Disrupcije u lancima snabdevanja, energetske krize i geopolitika (npr. rat u Ukrajini) doveli su do iznenadne inflacije u mnogim razvijenim ekonomijama prvi put u više decenija.

Ostaje pitanje: da li je ovo samo ciklični talas ili znak sistemskih promena u globalnoj ekonomiji?

Budite pametni i pametno ulažite novac! Dakle novac ne držite u slamaricama, jer vam za par godina neće vredeti ništa, pošto se za sada ne nazire kraj ovoj trenutnoj inflaciji…

Ukoliko ne znate gde možete investirati, napravili smo detaljan članak i predloge: Najbolje investicije u 2025. godini sa maksimalnim povratom.

Ukoliko vam se svideo članak podelite ga sa svojim prijateljima i zapratite nas naš youtube kanal „MALAMEDIJA“ na kojem redovno objavljujemo razne dokumentarne emisije.

Hvala na čitanju,

vaša MALAMEDIJA