U svetu investiranja koji je pre samo dve decenije ličio na zatvoreni klub rezervisan za brokere u skupljenim odelima sa brojevima na ekranu koji više liče na tajni kod nego na bilo šta razumljivo, danas imamo revoluciju dostupnosti. Glavni akter? ETF fondovi – mali, pametni investicioni paketi koji su promenili način na koji obični ljudi ulažu svoj novac.
NAPOMENA: OVO NIJE NIKAKAV FINANSIJSKI SAVET, VEĆ TEKST SLUŽI ISKLJUČIVO U INFORMATIVNO-EDUKATIVNE SVRHE.
Šta je ETF, zapravo?
ETF (Exchange Traded Fund) je vrsta investicionog fonda koji se trguje na berzi. Baš kao akcije Apple-a ili Tesle. Ali za razliku od jedne kompanije, ETF često sadrži desetine ili čak stotine hartija od vrednosti, čime pruža diverzifikaciju u jednoj kupovini. Što je mnogo sigurnije i u neku ruku bolje.
Na primer, kada kupite ETF koji prati indeks S&P 500, kao što je čuveni SPY (SPDR S&P 500 ETF Trust), vi praktično ulažete u svih 500 najvećih američkih kompanija i to jednim klikom. Dakle ako jedna kompanija od tih 500 „pukne“, vi to donekle nećete ni osetiti, jer će odmah umesto njih ući neka druga u tih 500 itd.
Kako su ETF-ovi nastali?
Ideja o stvaranju fonda kojim bi se moglo trgovati kao akcijom pojavila se krajem 1980-ih, kao odgovor na sve veću potrebu tržišta za jednostavnijim, efikasnijim i transparentnijim proizvodima. Prvi ETF na svetu lansiran je u Kanadi 1990. godine pod nazivom Toronto Index Participation Fund, koji je pratio indeks TSE 35. Međutim, prava prekretnica dešava se 1993. godine u SAD-u, kada kompanija State Street Global Advisors uvodi ETF pod oznakom SPY, koji prati indeks S&P 500. Taj fond postoji i danas i važi za najtrgovaniji ETF na svetu.
ETF-ovi su isprva bili alat za institucionalne investitore, ali su ubrzo pronašli put i do šire javnosti. Naročito posle dot-com krize i kasnije globalne finansijske krize 2008. godine, kada su mnogi investitori postali svesni važnosti diverzifikacije i kontrole troškova.
Tokom 2000-ih godina ETF tržište doživljava ekspanziju. Kompanije poput Vanguard, BlackRock (iShares) i Invesco počinju da nude desetine i stotine novih ETF-ova koji pokrivaju različite sektore, regije, tematske niše, pa čak i alternativna sredstva poput zlata ili kriptovaluta.
Posebno važan trenutak bio je kada Vanguard lansira ETF-ove sa ultra-niskim troškovima (TER ispod 0,10%), čime je dodatno demokratizovao pristup investiranju. Danas, ETF-ovi čine više od 10 triliona dolara u globalnim sredstvima pod upravljanjem i predstavljaju ključan deo svakog ozbiljnog portfolija. Od penzionih fondova do studenata koji tek počinju da štede putem aplikacija kao što su Robinhood ili Trading 212 i slično.
Kako funkcionišu ETF-ovi?
ETF se ponaša kao korpa. Na primer, ETF koji prati tehnološki sektor može imati u sebi Apple, Microsoft, Nvidia, Meta i druge gigante. Kada kupite jednu jedinicu tog ETF-a, vi ste praktično vlasnik delića svake od tih kompanija.
Ključne prednosti:
- ✅ Diverzifikacija – manji rizik jer ne zavisite od uspeha samo jedne firme
- ✅ Likvidnost – možete ih kupiti i prodati tokom radnog dana, kao akcije
- ✅ Niski troškovi upravljanja – većina ETF-ova ima vrlo niske godišnje naknade
- ✅ Transparentnost – većina ETF-ova objavljuje dnevno svoj sastav
Kako ulagati u ETF-ove iz Srbije?
Uprkos tome što Srbija (još) nije članica EU, ulaganje u ETF-ove je moguće, i to sasvim legalno i praktično. Evo osnovnih koraka:
- Otvorite brokerski nalog kod online brokera koji radi sa nerezidentima.
- Popularni brokeri: Interactive Brokers, Degiro (ograničeno), Trading 212, eToro (više za početnike).
- Potreban vam je pasoš, dokaz o adresi i, ponekad, izvod iz banke.
- Uplatite sredstva (npr. putem SEPA transfera).
- Kupite ETF po izboru.
- ETF-ovi se kupuju po tržišnoj ceni, baš kao akcije. Na platformi unesete simbol fonda, količinu i tip naloga (market/limit).
- Pratite i (ne) reagujte.
- ETF-ovi su odlični za pasivno investiranje. Kupite i držite – često je to najbolja strategija.
ETF-ovi koji su dostupni na Beogradskoj berzi
Da, čak i u Srbiji postoje domaći ETF-ovi. Primer: FIMA PRO eTrader ETF i ETF S&P 500 Belex, mada je likvidnost ograničena, a troškovi veći. Za ozbiljno investiranje, inostrani ETF-ovi su i dalje znatno atraktivniji.
Strategije ulaganja – pametno i dugoročno
ETF-ove možete koristiti na više načina:
- Pasivni investitori: mesečno ulaganje u ETF koji prati svetske indekse (npr. SPY + VT)
- Tematski investitori: ETF-ovi koji prate sektore (npr. tehnologija, energija, obnovljivi izvori, AI)
- Geografska diversifikacija: razni ETF-ovi za različita tržišta – EU, Kina, Indija…
Jedna od najpopularnijih strategija danas je DCA (Dollar Cost Averaging) – redovno ulaganje iste sume bez obzira na tržišne oscilacije.
Da li ETF-ovi nose rizik?
Apsolutno. Sve što može da poraste, normalno može i da padne. ETF-ovi nisu zaštita od tržišnih padova, ali su odličan način da taj rizik smanjite kroz diverzifikaciju.
Takođe, uvek obratite pažnju na:
- Valutni rizik (ETF u USD dok vi štedite u RSD)
- Poreski aspekt (kapitalna dobit u Srbiji je oporeziva 15%)
- Rizik brokera (koristite proverene i licencirane platforme)
ETF-ovi su alat za 21. vek
ETF fondovi nisu samo trend; oni su temelj moderne, efikasne i transparentne investicione strategije. Za nekog iz Srbije, oni predstavljaju most ka globalnim tržištima. Bilo da imate 100 ili 100.000 evra, ETF-ovi vam omogućavaju pristup istim fondovima koje koriste i veliki igrači sa Volstrita.
U vremenu kada je inflacija veća pretnja od samog rizika, pitanje više nije da li da ulažete, već kako pametno to uraditi.
Za još sličnih članaka pogledajte kategoriju „finansije“.
Naš youtube kanal: MALAMEDIJA
Hvala na čitanju,
vaša malamedija.rs
