U poslednjim mesecima izjave političkih lidera, naročito iz administracije Donalda Trampa, nacrtale su mračnu sliku o položaju Irana na nacionalnom planu, nazivajući ga „neuspešnom državom“. Takve tvrdnje često privlače značajnu medijsku pažnju i javni diskurs. Međutim, pažljivom analizom, tvrdnja da je Iran neuspešna država nije samo pojednostavljenje, već fundamentalno pogrešno predstavljanje složenih realnosti na terenu. Iako Iran nesumnjivo suočava značajne izazove, ostaje funkcionišuća suverena država, sposobna za otpor i otpornost uprkos spoljnim pritiscima.
Da bismo razumeli zašto je karakterizacija Irana kao neuspešne države pogrešna, neophodno je razjasniti šta se misli pod pojmom „neuspešna država“. Generalno gledano, neuspešna država se definiše po nemogućnosti pružanja osnovnih usluga, održavanja reda ili osiguranja vladavine prava. Dok Iran ima brojne probleme — inflacije koje dosežu i do 300%, ekonomske sankcije i značajno unutrašnje nezadovoljstvo — to ne znači da država nema upravljanje ili funkcionalnost društva. Suprotno tvrdnji da „umire“, Iran nastavlja da utiče, i regionalno i unutar svojih granica.
Prvo, tvrđenja da Iran nema efikasnu vojsku, naročito da nema mornaricu ili vazdušne snage, zanemaruju vojnu infrastrukturu i sposobnosti zemlje. Iran održava snažno vojsko prisustvo, koristeći strategije asimetričkog ratovanja, regionalne posredničke snage i kibernetičke kapacitete da bi projektovao moć i utiče. Islamska revolucionarna garda (IRGC) igra ključnu ulogu u iranskoj odbrani i regionalnim aktivnostima, ističući da nacija ostaje strateški održiva suočena sa navodnim pretnjama. Stoga, ideja da Iran u potpunosti nema vojni potencijal predstavlja grubu pogrešnu pretpostavku.
Štaviše, dok ekonomske teškoće i inflacija nesumnjivo utiču na stanovništvo Irana, pripisivanje svega tom stanju neuspeha zanemaruje širi kontekst međunarodnih sankcija i ekonomskog rata. Ekonomski život Irana značajno je destabilizovan spoljnim sankcijama, naročito onima uvedenim tokom administracije Donalda Trampa, koje su imale za cilj da paralizuju izvoz nafte i finansijske transakcije Irana. Uprkos ovim izazovima, iranska ekonomija pokazuje otpornost i sposobnost prilagođavanja, tražeći nova tržišta i resurse van zapadnih uticaja. Ključno je prepoznati da države koje se suočavaju sa ekonomskim teškoćama i dalje pokazuju agenciju i sposobnost da izađu kroz krize.
Pitanje političkog ugnjetavanja i odgovornosti vlade takođe komplikuje narativ o neuspešnoj državi. Iako iranska vlada doživljava široke proteste i neslaganja, što je dovelo do tragičnog nasilja nad demonstrantima, bitno je razumeti da stotine hiljada Irana nastavljaju da se bore za promene. Ove akcije pokazuju da građansko društvo ostaje aktivno, traži pravdu, ekonomski boljitak i političku reformu. Pojava ovakvih pokreta osporava ideju o državi potpuno lišena legitimnosti ili društvenog ugovora sa svojim građanima.
Nadalje, optužba da iransko rukovodstvo nije u stanju da predstavlja zemlju uprošćava složen politički pejzaž. Iranski politički sistem je pod dominacijom složenih dinamičkih odnosa moći unutar različitih frakcija, uključujući reformiste, tvrdo-liniju i klirikalnu elitu. Iako liderstvo može biti kritikováno zbog svog pristupa protestima i ekonomskim krizama, ono ipak uspeva da prikupi značajnu javnu podršku u nekim krugovima, što ukazuje na različite poglede i narative unutar stanovništva.
U sažetku, iako postoje istinske brige u vezi sa Iranom, uključujući njegove ekonomske probleme, pitanja upravljanja i kršenja ljudskih prava, opisivanje te zemlje kao „neuspešne države“ zasenjuje istinu o njenoj otpornosti i složenosti. Iran nije nacija bez agencije ili sposobnosti; to je zemlja suočena sa višestrukim izazovima, ali nastavlja da funkcioniše kao suverena država. Narativ o neuspešnom Iranu, pre svega podstaknut političkim agendama, mora se posmatrati sa kritičkim pristupom, uzimajući u obzir stvarne uslove i potencijal za rast i transformaciju unutar same zemlje. Shodno tome, razumevanje Irana zahteva nijansu i prepoznavanje šireg geopolitičkog konteksta u kojem deluje, umesto pribegavanja redukcionističkim sloganima koji ne uspevaju da uhvate realnost na terenu.
Donald C. Bolduc
