U kasnim septembru 2025. godine, Sekretar vojske se obratio nekoliko stotina visokih oficira u Quantico i najavio paket smernica koje obuhvataju fizičku spremnost, negu i postupanje po pritužbama na nedolično ponašanje — uključujući opšti test spremnosti službe poređen sa onim što je Ministarstvo opisalo kao najviši muški standard.
Otprilike deset meseci kasnije, u avgustu 2026. godine, Vojska je izdala nove akademske kriterijume za buduće ROTC kadete — zahtev da studenti dostignu bar jedan od tri pragova: 20 na ACT-u, 1000 na SAT-u, ili rezultat koji je na ili iznad 50. percentila na Armed Services Vocational Aptitude Battery (ASVAB). Implementacija se navodno planirala za januar 2027. U roku od nekoliko dana, Vojska je povukla memo, rekavši da predlog zahteva dalje osoblje i analizu.
Prema izveštajima o unutrašnjoj dinamici Pentagona, Sekretar za odbranu Pete Hegseth bio je ljut zbog povlačenja — to je pripisana tvrdnja, a nije nezavisno potvrđena od strane same vojske.
Dve odvojene inicijative, skoro godinu dana udaljene, obe su nailazile na kritike zbog suštine i načina sprovođenja. Obrazac više liči na kontinuiranu kampanju postavljanja standarda koja stalno prednjači pred sopstvenim poslovima.
Pa hajde da uradimo proveru. Nije pitanje “da li su standardi dobri” — naravno da jesu. Pitanje je koji od njih stvarno povećava borbenu moć, koji generiše papirologiju, a koji stvara naslove dok suštinski problem ostaje netaknut.
A Standard Is Only as Good as the Problem It Solves
Održivi standard počinje definisanim problemom izvedbe: oficiri zaostaju po X, povrede se javljaju zbog Y, odlazak sa posla se dešava zbog razloga Z. Odavde se proverava na osnovu ishoda — da li predloženi prag zapravo predviđa ili sprečava problem koji tvrdi da rešava? Zatim se implementira dosledno, uz predznak vremena, obuku i jasno upućivanje. Nakon toga, neko meri da li je funkcionisalo.
Preskočite bilo koji od tih koraka i nemate standard. Imate najavu.
Memo i povlačenje ROTC-a su poučne upravo zato što su nejasni po pitanju prvih dva koraka. Povećanje akademskih pragova za buduće oficire nije po sebi nerazumno — Vojska već dugo zahteva od vojnika koji se licenciraju kroz Officer Candidate School da imaju General Technical (GT) skor od 110, a pitanje da li ROTC treba da ima sličan prag je legitimno pitanje.
Međutim, ništa u javnom izveštaju ne dokazuje da je 20 na ACT-u, 1000 na SAT-u ili 50. percentil ASVAB-a validirano u odnosu na stvarne buduće performanse oficira — taktičko prosuđivanje, vođstvo u jedinici, moralna hrabrost pod pritiskom, tehnička kompetencija u datom odelenju.
Ovo nije pedantna distinkcija. AFQT zbir ASVAB-a predstavlja opštu procentilnu meru sposobnosti do četiri podtesta; linijski skorovi koji otvaraju pristup specifičnim kvalifikacijama posla, uključujući GT skor korišćen za OCS, su odvojene kalkulacije izrađene iz različitih kombinacija podtestova. „50. percentil ASVAB“ i „110 GT“ nisu ista merna jedinica i ne služe istom cilju.
Tretirati „50. percentil ASVAB“ kao zamenjivo sa „SAT 1000“ bez objavljivanja konvertivne konvergencije i podataka o validaciji iza toga je upravo ta vrsta lažne preciznosti koja politiku koja zvuči razumno pretvara u politiku koja nije proverena.
Nijedno od ovih tvrdnji ne znači da je osnovni instinkt pogrešan. To znači da implementacija nije bila spremna, a povlačenje žurljive politike radi pravilnije analize nije automatski neuspeh — čak i ako je neprijatno da se povući sedam dana nakon objave o implementaciji. Standard može biti ispravan u principu, a preran u praksi.
Operativna fizička spremnost nije generalna fizička spremnost
Direktiva o fizičkoj spremnosti postavlja jasniju verziju istog problema.
Univerzalni minimalni standard — isti standard za logistikog oficira za stolom i oficira pešadije koji predvodi četu — uspostavlja osnovu zdravlja i discipline. No borbena zvanja su istorijski zahtevala specifične standarde za zanimanje jer zadaci variraju: vlačenje ranjenih, marševi pod teretom i kontinuirano kretanje uz borbenu opremu nisu ekvivalentni zahtevima MOS-a za signalizaciju ili finansije.
Spajanje opšte i profesivne fizičke spremnosti u jedan jedinstveni standard nosi rizik da prag bude prenisko značajan za borbene zaluge ili previsok drugde.
Oba tipa standarda mogu koegzistirati — osnova za sve, potvrđeni standard zasnovan na zvanju za zapisanu fizičku zahtevnost, i debata treba da se vodi o tome da li trenutna direktiva to zaista čini, a ne da li standardi uopšte postoje.
Nega frizure, brtve maski i granice simboličke discipline
Paketu za negu frizure treba ista pažnja, a najsnažniji argument za administraciju treba biti jasno izrečen: vidljiva disciplina je važna, jedinstvo jača koheziju, a vojska koja snižava standarde izgleda i ulaska rizikuje da uruši poverenje koje podupire sve ostalo. To je legitimna institucionalna briga, a ne samo retorička tačka.
Međutim, tehnički problem ne nestaje zato što je cilj politike dobar. Zahtevi za brijanje sukobljavaju se sa pseudofolikulitis barbae, a Vojska to već dugo rešava kroz medicinske profile — ne zato što standardi imaju slabosti, nego zato što vojnik sa dokumentovanim stanjem i onaj bez njega nisu ista kategorija problema.
Oštra tačka jeste integritet brtve maske: facial hair zaista narušava brtvu standardne zaštitne maske, i to je činjenica spremnosti, a ne politička rasprava. Pitanje koje politika negovanja mora da odgovori jeste da li je zasnovana na validiranom fit-testiranju koje štiti i disciplinu i pouzdanost brtve, ili optimizovano za vizuelni izgled na fotografijama.
Medicinska odobrenja nisu slabost. To je sistem koji radi kako je predviđeno, ukoliko je standard koncipiran da to prihvati, a ne da se tretira kao izuzetak koji treba minimizirati.
Kako dobra politika zapravo izgleda
Ako izbacimo politiku iz sinteze, test ostaje isti za sve: definišite operativni problem, validirajte meru prema stvarnim ishodima pre nego što je namećete, pilotirajte pre primene vojsci, objavite dokaze, zaštitite legitimnu medicinsku spremnost umesto da je tretirate kao nepostupanje, i držite lidere koji objavljuju ove politike odgovornim za ono što se dešava posle.
Neke od mera koje se uvode u Vojsci ispunjavaće taj standard. Neke još nisu dobile priliku.
Ta razlika je važnija od toga sa koje su strane krenuli u raspravu.
Marko Jovanović
Novinar sam iz Beograda, sa posebnim interesovanjem za istoriju, ratove i političke događaje koji su oblikovali Srbiju, Balkan i svet. U svojim tekstovima trudim se da činjenice stavim u širi kontekst i složene teme približim čitaocima na jasan i razumljiv način.
