U svetu luksuza, retko koje ime ima toliko težinu kao Rolex. Spomenite to ime, i automatski zamišljate uspeh, preciznost, prestiž i naravno, visoku cenu. Ali zašto su Rolex satovi toliko skupi? Da li plaćamo ime, istoriju, kvalitet, brend…???
U ovom članku otkrićemo zašto Rolex nije samo sat, već bukvalno institucija, i šta se tačno krije iza njegove cene. Takođe ćemo pogledati i kompletnu istoriju Rolexa, kako je zapravo nastao Rolex i kako se proizvodi ?! Krećemo…
Kako je nastao Rolex?
1905. – Rani počeci Rolexa
Priča o Roleksu počinje ne u Švajcarskoj, već u Londonu, 1905. godine. Tada je mladi Hans Wilsdorf, Nemac rođen u Bavarskoj 1881, osnovao firmu „Wilsdorf & Davis“ zajedno sa svojim tastom Alfredom Davisom. Njihova ideja bila je da uvoze precizne švajcarske mehanizme i ugrađuju ih u britanska kućišta satova, koje bi potom prodavali britanskom tržištu. U to vreme, džepni satovi su bili norma, a ručni satovi smatrani ženskim modnim dodatkom, pa je sama ideja o muškima ručnim satovima bila relativno nova i rizična.
1908. – Registracija imena „Rolex“
Hans Wilsdorf je verovao da će ručni satovi postati budućnost, ali je znao da to mogu postati samo ako su dovoljno tačni, izdržljivi i elegantni. Već 1908. godine, registruje ime „Rolex“. Ta reč nije imala posebno značenje. Wilsdorf ju je izmislio jer je želeo nešto što će biti kratko, lako izgovorljivo na različitim jezicima, i lepo izgledati na brojčaniku.
Već tada, Wilsdorf je bio opsednut tačnošću. U vremenu kada su ručni satovi često kasnili ili žurili, Rolex je bio među prvima koji je dobio Chronometer sertifikat od zvaničnih instituta za merenje vremena. Ogroman prestiž u to vreme! Bio je to prvi ručni sat sa takvom preciznošću.
1919. – Prebacivanje firmu u Ženevu
Godine 1919, zbog poreza i ekonomske nestabilnosti u Britaniji, Wilsdorf seli firmu u Ženevu, gde osniva kompaniju Rolex SA. Odatle kreće pravi uzlet brenda. U Švajcarskoj, Rolex dobija pristup najboljim majstorima, alatima i tehnologiji.
1926. – Uvode prvi vodootporni ručni sat na svetu
U sledećim decenijama, Rolex postaje pionir inovacija u časovničarstvu. Godine 1926. predstavljaju Oyster, prvi vodootporni ručni sat na svetu. Da bi dokazali vodootpornost, jedan model Oyster-a nosila je plivačica Mercedes Gleitze prilikom preplivavanja Lamanša. Sat je izdržao ceo podvig bez oštećenja. Ovo je tada bio genijalan potez i u tehničkom i u marketinškom smislu.
1931. – Prvi automatski mehanizam s rotirajućim rotorom
Godine 1931. Rolex uvodi prvi automatski mehanizam s rotirajućim rotorom. Tehnologiju koja se i danas koristi u mehaničkim satovima širom sveta. Takođe, razvijaju i satove sa prikazom datuma (Datejust, 1945), dva vremenska pojasa (GMT-Master, 1954), kao i ronilački sat Submariner (1953), koji će postati jedan od najpoznatijih modela u istoriji.
1960. – Kompanija prelazi u vlasništvo Hans Wilsdorf fondacije
Hans Wilsdorf je ostao na čelu firme sve do svoje smrti 1960. godine. Bio je čovek koji nije samo pravio satove, već je gradio instituciju. Nakon njegove smrti, kompanija je prešla u vlasništvo Hans Wilsdorf fondacije, neprofitne organizacije koju je sam osnovao. To znači da Rolex i danas funkcioniše bez klasičnih akcionara, što je gotovo neviđeno u svetu luksuzne industrije.
Kako se pravi Rolex?
Proizvodnja Rolexa je strogo kontrolisan i zatvoren proces, koji se odvija u nekoliko visokotehnoloških objekata u Švajcarskoj. Kompanija ima četiri glavna postrojenja, svako specijalizovano za određeni deo proizvodnje: izrada kućišta, narukvica, mehanizama, kao i sastavljanje i kontrola kvaliteta.
Jedan od razloga visoke cene jeste što Rolex sam proizvodi gotovo svaki deo sata, što je retkost čak i među luksuznim brendovima. Imaju svoju livnicu, gde se tope i oblikuju plemeniti metali, kao na primer zlato, platina i čelik. Koriste čelik tipa 904L (Oystersteel), koji je skuplji i zahtevniji za obradu od uobičajenog 316L, ali pruža izuzetnu otpornost i dugotrajan sjaj.
Unutar fabrike rade stotine obučenih časovničara, koji ručno sastavljaju mehanizme pod mikroskopima, deo po deo, sa preciznošću manjom od milimetra. Iako Rolex koristi vrhunske robote za logistiku, transport i pripremu komponenti, svaki sat se u ključnim fazama sklapa ručno.
Mehanizmi prolaze kroz detaljna testiranja, a zatim se kalibrišu do maksimalne tačnosti, čak preciznije od standarda koji zahteva COSC sertifikat. Nakon toga sledi dodatna Rolex-ova provera kvaliteta pod nazivom „Superlative Chronometer Certification“, što znači da sat ne odstupa više od -2/+2 sekunde dnevno, što je među najstrožim kriterijumima u industriji.
Svaki model takođe prolazi kroz vodootporna testiranja u hiperbaričnim komorama, testove udara, magnetizma i habanja. Neki modeli, poput Submarinera, testiraju se na pritiscima većim od onih s kojima će se ikada suočiti u stvarnim uslovima.
Zanimljivo je i da Rolex ne pravi prozirna „open case back“ kućišta, jer veruju da njihovi satovi nisu za pokazivanje unutrašnjosti, već za dugotrajnu funkcionalnost i otpornost. Njihova filozofija je da lepota leži u savršenom spoju forme i funkcije, čak i kada se ne vidi.
Sama kompanija o proizvodnji govori vrlo malo. Detalji procesa su obavijeni velikom diskrecijom. Zaposleni često prolaze kroz sigurnosne provere, a ulazak u pogone je ograničen i pod strogim nadzorom.
Sve to čini Rolex ne samo luksuznim proizvodom, već i tehničkim čudom, u kojem je svaki detalj rezultat decenija iskustva, istraživanja i neprekidne preciznosti.
Ograničena dostupnost
Rolex svesno ograničava broj proizvedenih satova. Iako nikada zvanično ne objavljuju brojke, procenjuje se da se godišnje proizvede između 800.000 i milion primeraka. S obzirom na globalnu potražnju, to je relativno malo.
Zato se za određene modele čeka i po nekoliko godina. Popularni modeli poput Daytona, Submariner ili GMT-Master II često se ne mogu kupiti odmah, čak ni ako imate novac spreman.
Sekundarno tržište i ulaganja
Zanimljivo je da Rolex satovi često ne gube vrednost. Naprotiv, neki modeli vremenom rastu, pogotovo ako su retki ili limitirani. Na tržištu polovnih luksuznih satova, Rolex zauzima dominantnu poziciju.
Paul Newman-ova Daytona, na primer, prodata je na aukciji za više od 17 miliona dolara. Ovakve cene dodatno učvršćuju Rolex kao „sigurnu luksuznu investiciju“.
Nosiš više od sata
Za mnoge vlasnike Rolex nije samo merač vremena, već potvrda statusa. Sat postaje simbol moći, ličnog stila ili ostvarenja nekog cilja.
Rolex to savršeno zna i zato se retko oglašava klasičnim reklamama. Umesto toga, kompanija ulaže u sponzorstva. Kao na primer teniski turniri, golf, Formula 1, jedrenje, pa čak i ekspedicije na Mont Everest. Dakle uglavnom gde se nalazi bogata elita.
Zanimljivosti o Rolexu
- Prvi sat na vrhu Everesta bio je upravo Rolex (1953)
- Ne postoji online prodaja – zvanični Rolex se prodaje isključivo kod ovlašćenih distributera
- Kompanija je u vlasništvu neprofitne fondacije (Hans Wilsdorf Foundation) – dobit se reinvestira u firmu i humanitarne svrhe
- Rolex koristi veštačke safirne kristale koji su praktično neogrebivi
Da li neko od vas možda ima Rolexa? Pišite u komentarima ispod.
Ukoliko vam se svideo ovaj članak pogledajte i naše ostale članke.
Takođe pogledajte i naš youtube kanal „MALAMEDIJA“ na kom redovno izbacujemo razne dokumentarne emisije.
Hvala na čitanju,
vaša malamedija.rs
