Putin se, međutim, sastao sa američkim izaslanicima Stevu Vitkoufu i Džaredom Kušnerom u Kremlinu 5. septembra, više od tri sata, želeći da oživi zapinuti napor da se okonča rat između Rusije i Ukrajine. Ipak, bio je spreman da okonča rat samo pod moskovskim uslovima; izvori su naveli da „nema šanse da se postigne dogovor na fronti dok Putin ne zauzme ostatak Donjecke oblasti” do kraja ove godine.
Analizirajući verovatnoću ruskih napada na ranjivu regiju baltičkih država, Litvanija, članica NATO-a, graniči sa visoko militarizovanom ruskom eksklavskom teritorijom Kalinjingrad na jugu (granično preko 185 milja) i nema granicu sa Rusijom u običnom smislu. Bilo kakav napad ili invazija iz Kalinjingrada jasno bi naišao na snažan otpor susedne Poljske, koja bi mogla da uzvrati sa zadnjeg krila, u Kalinjingrad, ali i da pojača podršku i snabdevanje Litvanije preko Suvaĺka prozora, zajedničke granice između Poljske i Litvanije, širokog 42 milje. Dakle, napad na Litvaniju verovatno je najgora opcija Rusije u tom regionu.
Sledeća baltička država na severu je Letonija, deli kontroverznu granicu od 176 milja sa Federacijom Rusijom, u veoma blizini sa dva glavna ruska vojnog baze, u Pskovu i Ostrovu, ali trenutno su otvorene samo dve saobraćajne putanje između protivničkih strana. Glavni nedostatak je što Letonija biva upisana između dve druge NATO zemlje, Estonije i Litvanije, uz očekivane pojačanja iz oba pravca.
Posljednja opcija za ruski prodor je Estonija, najsjevernija od baltičkih država, na jugu susedna Letonija, na zapadu Baltičko more, na severu Finski zaliv, a na istoku Ruska Federacija, sa granicom dužine 183 milje, od čega 150 milja predstavljaju reke (prirodne barijere), a preostalih 33 milje su šume, močvare i močvare u jugoistočnom delu. Ovo Estoniju čini daleko najizolovanijom baltičkom državom i najteže joj je da se pojača nakon početka sukoba.
Direktno nasuprot Estonije je ogromni protivvazdušni obruč oko Sankt Peterburga, Rusija, koji se sastoji od skladišta SA-10B Grumble, SA-20B Gargoyle, SA-21B Growler i SA-28 Vityaz („Vitez“).
Tu su takođe roketu brigada sa balističkim projektilima SS-26 Stone/Iskander-M i motorizovana četa, sa 31 tenk T-80BVM, u Lugi, nove projektile SA-21B Growler na Vladimirsky Lager, teška bombarderska divizija na vazdušnoj bazi Soltsy-2 sa bombarderima T-22M3 Backfire-C, 76. gardijska vazdušno-desantna divizija i 2. gardijska SpetsNaz (specijalne snage) brigada u Pskovu.
Uz to, tu su i tenkovski bataljon (sa tenkovima T-72B3), regimenta vojne logistike sa najmanje deset Il-76MD Candid-B teretnih aviona, a vojna avijacija poseduje brojne transportne i napadne helikoptere na aerodromu Ostrov. Zajedno, sve ovo predstavlja procenjenih 40.000 trupa na terenu, iako su većinom reducirani na oko 50 odsto sile zbog velikih gubitaka u ukrajinskom ratu.
Postoje samo dve realne rute za ulazak iz Rusije na teritoriju Estonije, putem puteva i železnice, u Narvi na dalekom severoistoku i Pečoryju na jugoistoku. Najbolja i najverovatnija ruta invazije vodi od Narve prema estonskom glavnom gradu Tallinnu, duž puta E20, obalnog autoputa, ukupne dužine oko 140 milja. Tu Estonci očekuju da će koncentrisati najveći napor kako bi uznemiravali i uništavali bilo koje ruske jedinice koje bi pokušale da prodru.
U, iako maloverovatno, ali i dalje realno, ukoliko bi Rusija izvršila invaziju, jedina nada neprijatelja je da zauzme Tallinn za veoma kratak vremenski period i da pobedi zemlju pre nego što stigne dodatna NATO pojačanja. Rusi bi morali da osvoje Tallinn u roku od 72 časa da bi imali kakvu-takvu šansu, ali su planirali da osvoje i Kijev na isti način kao i februara 2022, potpuno pogrešno procenili snagu ukrajinskog otpora.
Iz jugoistočne prelazne tačke kod Pečoryja, potrebno je još najmanje 180 milja putovanja do Tallinn-a, kroz dugu i opasnu rutu kroz celu zemlju, a iz prelaza Narva na severoistoku, oko 140 milja ili više ka Tallinnu, direktno na zapad autoputem E20. Bilo koja od ove dve rute je duga i teška, pa Rusi mogu da odaberu da spuste padobrance na glavni grad kao napadnu jedinicu iza estonskih redova, ali ista taktika je neuspešno pokušana i na aerodromu Hostomel, blizu Kijeva, Ukrajina.
Međutim, 30. avgusta 2026. godine, penzionisani pukovnik Kaupo Rosin, generalni direktor Estonske službe spoljnog obaveštavanja (VLA) u Talinu, izjavio je da „U ovom trenutku postoji jednaka verovatnoća… Svi misle da će doći. Sistem je spreman… Svi znaju nekoga ko radi u vojsci, ko je rekao da mobilizacija stiže.” Trenutno je čisto 40 odsto od državnog budžeta Rusije dodeljeno za odbranu i sigurnost, na potpunom ratnom ozračju, pa je mobilizacija svakako očekivana.
Max Bergmann, direktor programa za Evropu, Rusiju i Evropu u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), nedavno je izjavio, povodom mogućeg ruskog prodora u baltički region, da je to „bio… loš rat za Rusiju, ali njihova tolerancija na smrt i žrtve je upravo i bolest i zabrinjavajuća.”
Tom Rogan je napisao za Washington Examiner 28. avgusta 2026. da „Očajnički kako bi prekinuo zapadnu podršku Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin zaoštrava svoje pretnje prema NATO-u. Pošto Putin malo uvažava retoričke opomene, administracija Trampa mora fizički da ga odvraća… Sjedinjene Države moraju naterati Putina da preispita proračun eskalacije. Kredibilitet NATO-a zavisi od toga da li saveznici pristupaju bilo kojoj reakciji.
„Srećom, postoji opcija koja zadovoljava ove uslove. To je zajedničko padobransko iskrcavanje u Estoniju uz pomoć armijske 82. vazdušno-desantne divizije (već oko 1.800 vojnika stacioniranih u Poljskoj) i 173. vazduhoplovne brigade (u severnom delu Italije), i poljske 6. vazduhoplovne brigade, britanske 16. vazduhoplovne kontakt brigade i francuske 11. padobranske brigade partnera.” Ovo bi bio masovni, taktički pojačanje od doslovno hiljada NATO padobranaca, u podršci napadnima izglađanim saveznik NATO-a.
Borbe skokovima obično se izvode na visini od 600 do 700 stopa, jer većina američkih padobrana traži najmanje 350 do 450 stopa za potpuno otvaranje. Brzina aviona može biti nešto viša od standardnih 125 čvorova (oko 144 mph) u mirnodopskim uslovima kako bi se otvaranje padobranskih padova ubrzalo. Ako je visina skoka dovoljno niska, nema potrebe za rezervnim padobranom, jer nema vremena da se aktivira.
Ovi spojeni, NATO-ovi padobranski snage mogle bi da uđu niskom letenju u baltičke države kroz Suvaljski prozor, ili preko same Baltičkog mora (opasniji put zbog ogromne, dalekosežne protivvazdušne odbrane Kalinjingrada), i potencijalno dođu do estonskog vazduhoplovnog prostora u roku od 15 do 30 sati nakon bilo kakve ruske invazije.
Rogan je dodao, „Istina je da ove snage ne bi mogle zaustaviti rusku invaziju. Ali bi Rusima stvorile velike probleme… Vrlo su obučene i agresivne, borbene pešadijske formacije… Zajedno sa estonskom vojskom, mogli bi da usmeravaju vazdušne udare, uznemiravaju i dele udarne kolone neprijatelja, i kupe vreme za masovne pojačanja.”
Estonske odbrambene snage imaju samo 8.200 pripadnika u aktivnoj vojnoj službi, uključujući 4.000 regruta, dok postoji još 38.800 rezervista u stanju brzog reagovanja. Isto tako, Estonske specijalne operacije (ESTSOF), sa sedištem u Talinu, imaju svega par stotina ljudi, nedovoljno da se suoče sa punom ruskom invazijom licem u lice.
Stoga je estonska odbrambena strategija usmerena na brzo uznemiravanje, sabotažu i razaraње invazijske sile, rušenje što više mostova kako bi se zaustavio njihov prodor, dok se postavljaju anti-tank zamke i usmeravaju NATO vazdušni napadi uz pomoć zajedničkih estonskih vazduhoplovnih kontrolnih časnika (JTACs).
Estonija trenutno započinje izgradnju privremene vojne baze u Narvi, na ruskoj granici, koju će da popune najmanje 150 do 200 pripadnika 1. pešadijske brigade početkom 2027. godine, uz dodatni prostor za do 1.000 vojnika do 2028. godine.
Ako estonske snage uspeju da unište mostove duž jedinih dve prihvatljive rute za invaziju, naročito u Narvi (na granici) i na Druzba brani (18 milja u Estoniji) na E20 ruti, svaki ruski napredak značajno bi bio odložen, jer ruske oklopne snage su pokazale ozbiljnu sklonost da se zagube u mekse zemlji i blatu tokom protivokretnih manevara u ratu u Ukrajini.
Ove taktičke tačke zastoja će poremetiti ruske invazione snage najmanje dovoljno da NATO brzi odgovor i desantne jedinice mogu da se rasporede na vreme kako bi pojačale napore estonske vojske u uznemiravanju.
Masovni, vazduhoplovni napadi do sada nisu se primenjivali u aktuelnim borbama zbog napretka u vazduhoplovnoj odbrani koja je sposobna da pogodi bilo koji avio koji nosi padobran, ali u slučaju pune invazije Estonije ili bilo koje druge baltičke države, brzi, vazdušni pojačanj može biti vredan izračunat rizik, jer će kupiti dragoceno vreme za vazdušne snage NATO-a i mehanizovane jedinice da pokrenu velike protunapade protiv ruskih osvajača.
Novinski premijer Poljske, Đodan Tusk, nedavno je izjavio: „Rizik eskalacije s ruske strane napreduje. Ne možemo isključiti provokacije Rusije protiv jedne od članica NATO-a. Slećih šest meseci biće odlučujući, i moramo biti spremni kao Poljska i NATO za različite scenarije.”
Estonska ministrka spoljnih poslova Margus Tsahkna je tvrdila: „ Putinova kampanja sabotaže i subverzije po Evropi nije ‘hibridno ratovanje’. To je terorizam koji sponzoriše država. Nazovite ga kako god hoćete… Moskva ima opcije da eskalira u ovom području, ali to verovatno neće doneti mnogo većeg uticaja, a može čak izazvati uzvratne posledice.” Aleksander Stubb, predsednik Finske, dodao je: „Nema smisla da bilo koja sila na svetu testira odlučnost ovog (NATO) saveza.”
Pukovnik Hamish de Bretton-Gordon napisao je za The Telegraph 27. avgusta 2026: „Putin je na ivici provalije. Ne sme mu se dozvoliti da nas povuče sa sobom… Nakon četiri i po godine zapadne suzdržanosti i ukrajinskih inovacija na bojnom polju… ruska ekonomija se približava opasnoj tački preloma.”
„Putin se bori za svoj život… Naša budućnost sada je čvrsto u rukama evropskih NATO zemalja… Putin treba da razume, bez ikakve sumnje, da napad na NATO pokreće prevlađujući, konvencionalni odgovor (od svih 32 saveznika)… agresija protiv NATO-a ne bi spasla Putinov režim. Naprotiv, završila bi ga.”
Vladimir Putin je ozbiljno pogrešno procenio snagu, odlučnost i spremnost ukrajanskog naroda kada su Rusi 2022. godine napali njihovu domovinu. Bilo kakav provokativni ruski prodor na NATO teritoriju u bliskoj budućnosti bio bi takođe katastrofalna pogrešna računica za Putinov režim. Ogromna vazdušna ofanziva u kojoj bi učestvovale snage više zemalja članica NATO-a mogla bi biti najbolje, održivo rešenje da se pad baltičkih država od ruske agresije spreči.
—
Warren Grej je penzionisani oficir za obaveštajne poslove američkog vazduhoplovstva sa iskustvom u zajedničkim operacijama specijalnih snaga i borbenom borbenom protiv-terorizmu. Služio je u Evropi i na Bliskom istoku, stekao je padobranske odlikovanja Vazduhoplovnih i Mornarčkih snaga i četiri akademska zvanja, uključujući Master in Aeronautical Science, i bio je istaknuti polaznik kursa Operativni stručnjak za obaveštajne operacije Vazduhoplovnih snaga i USAF Combat Targeting School. On je trenutno objavljivač i istoričar.
