U svetu koji stalno juri, menja se i gori od stresa, postoji jedno tiho mesto gde ljudi žive i preko sto godina. Ne samo što žive dugo, već žive kvalitetno, radosno i sa smislom. To mesto je Okinava, tačnije selo Ogimi, koje se često naziva „selo stogodišnjaka“. Njihov recept za dug život? Jedna reč. IKIGAI !
Ali šta je zapravo Ikigai? I kako može da promeni naš život?
Šta znači reč Ikigai ?
Ikigai je japanski koncept koji se grubo prevodi kao “razlog zašto ustajete iz kreveta”. To je spoj četiri osnovne stvari:
- Ono što voliš
- Ono u čemu si dobar
- Ono što svetu treba
- Ono za šta možeš biti plaćen
Na preseku svega toga nalazi se tvoj ikigai. Za neke je to umetnost, za druge pomaganje drugima, gajenje bašte ili kuvanje za porodicu. Poenta je u tome da život dobija dublji smisao kada znaš ZAŠTO nešto radiš.
Ljudi koji žive po ikigai principu
Autori knjige Ikigai: The Japanese Secret to a Long and Happy Life otišli su pravo u srce Okinave i intervjuisali više desetina stogodišnjaka. Ono što su otkrili nije bilo neko čudotvorno sredstvo već niz jednostavnih navika koje ljudi žive svaki dan.
Tajne njihove dugovečnosti
1. Nikada ne prestaju da se kreću
Za ljude sa Okinave, kretanje nije nešto što planiraju. To je jednostavno ugrađeno u njihov stil života. Ne idu u teretanu, ne broje korake, niti koriste aplikacije za vežbanje. Umesto toga, njihovo okruženje je oblikovano tako da ih neprestano pokreće. Sede na tatami podovima, što znači da moraju često da se spuštaju i ustaju. Vode baštu svakodnevno, što uključuje savijanje, čučnjeve i nošenje manjih tereta. Hodaju do lokalne prodavnice, do komšije, do obale a ne odmah u auto ili motor kao većina „evropejaca“.
Ova stalna, neforsirana fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, čuva mišiće i pokretljivost, i možda najvažnije sprečava stagnaciju, fizičku i mentalnu.
2. Jedu skromno i zdravo
Ishrana stogodišnjaka iz Okinave je primer balansa i umerenosti. Njihova ishrana se bazira na biljnoj osnovi, sa naglaskom na sezonsko povrće, integralne žitarice, tofu, morsku ribu, morske alge i fermentisanu hranu poput miso supe.
Posebno se poštuje pravilo „hara hachi bu“, koje znači da treba prestati sa jelom kada ste oko 80% siti. Time se ne opterećuje sistem za varenje i telo ima prostora za prirodnu regeneraciju. A ne kao kod nas u fazonu „Uf al sam se najeo, ne mogu da dišem!“ 😂 Japanci dakle znaju da povuku ručnu onda kad je najslađe i da ne preteruju sa hranom.
Takođe, jedu iz manjih činija i često zajedno, što stvara emocionalnu povezanost s hranom i okruženjem. Hrana se nikad ne uzima zdravo za gotovo, ona je deo duhovnog i zajedničkog rituala.
3. Održavaju snažnu zajednicu
Koncept “moai” je možda jedan od najdragocenijih aspekata života na Okinavi. To nije samo društveni krug, već životna mreža podrške. Moai je grupa prijatelja koja se okuplja redovno, bilo da piju čaj, razgovaraju, pomažu jedni drugima u nevolji ili dele svakodnevne radosti.
Ova socijalna povezanost dokazano smanjuje stres, sprečava depresiju i doprinosi psihološkom osećaju sigurnosti i pripadnosti. U svetu gde je usamljenost postala epidemija, „moai“ je dragocena lekcija o važnosti pravih veza, ne samo digitalnih.
4. Imaju životni cilj i posvećenost
Za razliku od zapadnog sveta gde je penzija često kraj produktivnog života, na Okinavi je to samo nova faza. Ljudi od 90 godina još uvek podižu povrće, prave rukotvorine, brinu o praunucima ili pevaju u lokalnom horu.
Njihov identitet se ne vezuje za „zvanje“, već za ono što rade s ljubavlju i posvećenošću. Ne „prestaju“ jer nemaju razlog da stanu. Njihova svrha im daje snagu da nastave. A kada imate razlog da ustanete svako jutro, to čini čuda za vitalnost, mentalnu oštrinu i dugovečnost.
5. Rade ono što ih ispunjava
Na prvi pogled, može delovati trivijalno, ali svaki dan ispunjen malim radostima ima ogroman efekat na zdravlje i sreću. Ljudi na Okinavi ne sanjaju o velikim uspesima, već uživaju u svakodnevnim aktivnostima koje imaju lični značaj.
Za nekoga je to rezbarenje drvenih figurica, za drugoga gajenje bonsai drveta, a za trećeg kuvanje za komšije. Rade ono što vole, bez pritiska da to mora biti savršeno ili profitabilno. Ovaj duhovni minimalizam oslobađa ih stresa i donosi ono što bi zapadni svet nazvao „mindfulness“, ali kod njih je to jednostavno – način života.
„Sreću određuje stanje našeg duha, a ne događaji.“
Dalaj Lama
Kako da pronađeš svoj ikigai ?
Pronalazak ikigaija ne dolazi preko noći. To je proces postavljanja pitanja:
– Šta volim da radim?
– U čemu sam dobar?
– Šta drugi ljudi traže ili cene kod mene?
– Kako mogu od toga živeti?
Kada pronađeš odgovor koji se ponavlja kroz više pitanja, na dobrom si putu.
Pronađi svoj Ikigai i doživi stotu
Ikigai nije samo još jedna samopomoćna fraza koja lepo zvuči. To je filozofija koja se živi, tiho, jednostavno i bez pompe. I upravo zato funkcioniše.
U vremenu kad su mnogi od nas izgubili osećaj smisla, vraćanje sebi kroz male svakodnevne rituale i postavljanje pitanja „Zašto?“ može biti upravo ono što nam treba.
Možda nećemo svi živeti 100 godina, ali ako živimo sa ikigaijem, svaka godina će vredeti više. Mislite o tome!
Ukoliko vam se svideo članak podelite ga sa svojim prijateljima i bacite pogled na naše ostale članke klikom ovde.
Takođe možete pogledajte i naše dokumentarne emisije na našem youtube kanalu „MALAMEDIJA“.
Hvala na čitanju,
vaša malamedija.rs
