Od srednjovekovnih kraljeva do modernih milijardera
Balkan, region bogate istorije, burnih političkih preokreta i neverovatne kulturne raznolikosti, bio je dom mnogim ličnostima koje su ne samo ostavile trag u istoriji, već su za sobom ostavile i poprilično impresivne finansijske imperije. Bilo da se radi o srednjovekovnim vladarima, tajkunima iz perioda tranzicije, ili tehnološkim preduzetnicima novog doba, Balkan je iznedrio i svoje milijardere, iako često iz senke.
U ovom tekstu predstavljamo ko su bili (ili jesu) najbogatiji ljudi u istoriji Balkana i kako su do svog bogatstva došli. Poštenim radom, trgovinom, nasledstvom, ili spletom političko-ekonomskih okolnosti!?
1. Đorđe Weifert – industrijski magnat iz doba Kraljevine
Ako bismo tražili „oca“ modernog kapitalizma na prostoru Srbije i šireg Balkana, ime Đorđa Weiferta bilo bi pri vrhu liste. Rođen u Pančevu 1850. godine u imućnoj nemačko-srpskoj porodici pivara, Weifert je postao jedan od najuticajnijih i najbogatijih ljudi svoje epohe.
Njegovo bogatstvo proisteklo je iz kombinacije industrije i rudarstva. Nasledivši porodičnu pivaru, proširio je posao, a potom uložio u rudnike zlata i uglja. Posebno je profitirao iz rudnika Bor, koji je postao ekonomski stub cele Srbije. Osim što je bio prvi guverner Narodne banke Kraljevine SHS, Weifert je bio i jedan od glavnih finansijera države. Danas njegovo lice krasi novčanicu od 1.000 dinara, što dovoljno govori o njegovom značaju.
2. Lazar Dunđerski – Najmoćniji čovek u Vojvodini u 20. veku
Ako je iko na Balkanu živeo kao pravi aristokrata, to je bio Lazar Dunđerski (1833–1917), industrijalac, zemljoposednik i filantrop iz Vojvodine, tadašnje Austrougarske. Bio je jedan najmoćnijih ljudi u to doba.
Posedovao je preko 25.000 hektara zemljišta, više dvoraca (najpoznatiji: Čelarevo i Fantast), pivare, destilerije i ergele. Njegova pivara u Čelarevu bila je jedna od najmodernijih u srednjoj Evropi.
Njegovo bogatstvo bi danas vredelo stotine miliona evra.
Dunđerski je bio oličenje srpskog bogatstva u imperijalnom kontekstu… tiho moćan, ali izuzetno uticajan.
3. Mišković, Kostić i Beko – tranzicioni tajkuni Srbije
Posle raspada Jugoslavije i tokom burnih 90-ih i ranih 2000-ih, Balkan (i posebno Srbija) postao je idealno tle za nastanak tzv. „tranzicionih milionera“. U tom kontekstu najčešće se pominju imena kao što su:
- Miroslav Mišković – vlasnik Delta Holdinga, jedan od najpoznatijih biznismena Srbije. Počeo je kao direktor u državnim firmama, a bogatstvo stekao privatizacijom, trgovinom i investiranjem u poljoprivredu, osiguranje i nekretnine.
- Miodrag Kostić – poznat kao „kralj šećera“, vlasnik MK Grupe, prisutan u agraru, turizmu i bankarstvu. Njegovo bogatstvo raslo je uz subvencije, privatizacije i širenje na regionalna tržišta.
- Milan Beko – politički blizak vlastima devedesetih, bio je ministar, ali i akter kontroverznih privatizacija u energetskom i trgovačkom sektoru.
Njihova bogatstva su teško merljiva, ali se procene kreću od nekoliko stotina miliona do preko milijardu evra, zavisno od izvora i metoda procene.
4. Ivica Todorić
Jedno od najpoznatijih imena iz Hrvatske kada se govori o poslovnom usponu i padu je Ivica Todorić. Osnivač koncerna Agrokor, nekada najveće privatne firme na Balkanu, upravljao je carstvom koje je obuhvatalo trgovinske lance (Konzum), prehrambene brendove (Jamnica, Ledo), poljoprivredu i logistiku.
U periodu najvećeg rasta, Agrokor je zapošljavao više od 60.000 ljudi u regionu, a Todorićevo bogatstvo bilo je procenjivano na više stotina miliona evra. Međutim, 2017. godine firma se urušava zbog prezaduženosti, a protiv Todorića su pokrenute istrage zbog finansijskih malverzacija.
5. Ismail Qemali i albanski finansijeri 19. veka
U 19. veku i početkom 20. veka, bogatstvo na Balkanu često je bilo povezano s trgovinom i dijasporom. U tom kontekstu se često spominju albanski trgovci iz Vlorë, Elbasana i Skadra, koji su trgovali sa Venecijom, Istanbulom i Bečom.
Jedan od poznatijih primera jeste Ismail Qemali, iako poznat pre svega kao otac moderne albanske države. Njegova porodica bila je među najbogatijima u tadašnjoj otomanskoj Albaniji, s uticajem u politici, obrazovanju i trgovini. Bogatstvo je sticalo kroz zemljišta, poreze i regionalnu trgovinu, ali je veliki deo potrošen tokom borbe za albansku nezavisnost.
6. Porodica Karađorđević
Kada se govori o bogatstvu na Balkanu, teško je zaobići dinastiju Karađorđević, čije ime nosi dubok istorijski i simbolički značaj. Od vođe Prvog srpskog ustanka, Karađorđa Petrovića, do kasnijih kraljeva Srbije i Jugoslavije, ova porodica decenijama je predstavljala političku, vojnu, ali i ekonomsku silu. Posedovali su zemljišta širom Srbije i Balkana, dvorske komplekse na Dedinju (danas Kraljevski i Beli dvor), zatim brojne umetnine, knjige, dragocenosti i istorijske vrednosti. Takodje i udele u nekim bankarskim i industrijskim fondovima tadašnje Kraljevine.
Prema nekim procenama, vrednost imovine kojom su raspolagali neposredno pre Drugog svetskog rata išla je u desetinama miliona dolara po tadašnjim standardima, što bi danas značilo stotine miliona.
7. Miloš Obrenović – knez sa ličnim trezorom
Knez Miloš Obrenović (1780–1860), vođa Drugog srpskog ustanka, bio je možda i prvi politički lider novovekovne Srbije koji je privatno bogatstvo vešto spojio s vlašću. Kroz kupovinu zemljišta, monopol nad trgovinom i poreze, stekao je ogromno bogatstvo.
U jednom trenutku bio je najveći zemljoposednik u Kneževini Srbiji. Iako je držao državnu kasu, imao je i ličnu, veću od mnogih banaka tog doba. Bio je srpski lider, ali i srpski kapitalista pre kapitalizma.
Bonus: Balkanski kraljevi i njihova bogatstva
Ne smemo zaboraviti ni srednjovekovne vladare poput Stefana Nemanje, Dušana Silnog ili Tvrtka I Kotromanića, koji su, iako su živeli u potpuno drugačijem ekonomskom sistemu, kontrolisali ogromna bogatstva u zlatu, zemlji i ljudskim resursima.
Na primer, Dušan Silni je u 14. veku vladao carstvom koje se prostiralo od Dunava do Peloponeza. Rudarstvo u tadašnjoj Srbiji, posebno srebro iz rudnika Novo Brdo, donosilo je ozbiljne prihode. Neki istoričari ga stavljaju u red najbogatijih vladara tog vremena u jugoistočnoj Evropi.
Iako često viđen kao region političke nestabilnosti i ekonomskih izazova, Balkan ima bogatu istoriju ličnosti koje su uspele da stvore ogromna bogatstva. Bilo kroz industriju, trgovinu, rudnike, tehnologiju ili uticajnu mrežu moći. Njihove priče svedoče o kompleksnoj dinamici između sposobnosti, istorijskog trenutka i, neretko, političke bliskosti.
U vremenu kada nova generacija startap preduzetnika i inovatora stupa na scenu, pitanje je: hoće li neki novi „Tesla“, „Weifert“ ili „Kostić“ nastati upravo u ovom turbulentnom, ali kreativnom regionu?
Ukoliko vam se svideo ovaj članak podelite ga sa svojim prijateljima i pogledajte još tekstova iz vremena bivše Jugoslavije, link je ovde.
Takođe nas zapratite i na youtubu kanal „MALAMEDIJA“, gde redovno izbacujemo razne dokumentarne emisije.
Hvala na čitanju,
vaša malamedija.rs
