Kada se danas pomene Kina, većina ljudi pomisli na ogromnu ekonomiju, tehnološki napredak, moćnu industriju i globalni uticaj. Međutim, put do pozicije jedne od najuticajnijih sila sveta bio je dug, težak i pun preokreta. Kina nije oduvek bila ekonomski džin. Naprotiv, u ne tako davnoj prošlosti bila je siromašna i zatvorena zemlja, pogođena glađu, ratovima i unutrašnjim političkim haosom. Ovo je priča o tome kako je jedna drevna civilizacija uspela da se uzdigne iz pepela i transformiše u savremenu globalnu silu.
Drevna Kina i istorijski temelj moći
Kina je jedna od najstarijih civilizacija na svetu, sa više od četiri hiljade godina neprekidne istorije. Tokom vekova, usponi i padovi kineskih dinastija kao što su Han, Tang, Song i Ming oblikovali su kulturu, administraciju i društvenu strukturu koju mnoge zemlje kasnije imitiraju. Kina je u različitim istorijskim periodima bila najnaprednija ekonomija sveta, naročito u periodima kada je trgovala duž Puta svile.
Ali u 19. veku, Kina počinje da zaostaje za Zapadom. Kolonijalne sile, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Japan, koriste slabost dinastije Qing i nameću ponižavajuće ugovore. Serija vojnih poraza, unutrašnjih ustanaka i razaranja uzrokuju dramatičan pad kineskog uticaja i ekonomije. Krajem 19. i početkom 20. veka, Kina je postala izrazito siromašna i politički nestabilna zemlja.
Kineska revolucija i dolazak komunizma
Nakon više decenija haosa, uključujući pad carske vlasti 1911. godine, građanske ratove i japansku okupaciju tokom Drugog svetskog rata, 1949. godine Mao Cedung proglašava Narodnu Republiku Kinu. Komunistička partija dolazi na vlast sa ciljem da ujedini zemlju, ukine feudalizam i stvori novu, pravedniju državu.
Međutim, prvi pokušaji modernizacije pod vođstvom Maoa donose više problema nego koristi. Kampanje poput Velikog skoka napred i Kulturne revolucije bile su katastrofalne. Milioni ljudi su umrli od gladi, obrazovanje je bilo razoreno, a intelektualci i stručnjaci progonjeni. Ekonomija je stagnirala, a Kina je bila izolovana i siromašna zemlja sa ograničenim kontaktima sa spoljnim svetom.
Reformatori dolaze – Den Sjaoping i preokret
Prava transformacija počinje tek krajem sedamdesetih godina, kada Den Sjaoping preuzima kontrolu nad partijom. Den je shvatio da Kina ne može da se razvija bez ekonomske fleksibilnosti i otvorenosti prema svetu. Iako zadržava jednopartijski sistem, uvodi brojne tržišne reforme i otvara Kinu ka stranim investicijama.
Denova čuvena rečenica „Nije važno da li je mačka crna ili bela, sve dok lovi miševe“ simbolizuje njegov pragmatičan pristup. Komunizam u teoriji ostaje, ali se u praksi uvodi kapitalistička logika u privredu. Osnivaju se posebne ekonomske zone, poput Šenžena, gde strani investitori dobijaju privilegovane uslove. Kineski seljaci dobijaju više slobode u upravljanju zemljom, a mala privatna preduzeća počinju da niču.
Industrijski bum i ekonomski rast
Tokom osamdesetih i devedesetih godina, Kina beleži neverovatne stope rasta. Stotine miliona ljudi izlaze iz siromaštva, a država investira u infrastrukturu, obrazovanje i industriju. Kina postaje „svetska fabrika“, poznata po jeftinoj radnoj snazi i ogromnoj proizvodnji.
U isto vreme, Peking mudro koristi trgovinske odnose kako bi sticao tehnologiju i znanje iz inostranstva. Uz masovne investicije u obrazovanje i inženjerski kadar, Kina ne ostaje zauvek samo zemlja kopiranja i proizvodnje. Počinje da ulaže u istraživanje, razvoj i inovacije.
Ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine dodatno ubrzava integraciju Kine u globalnu ekonomiju. Trgovinski suficit raste, devizne rezerve se gomilaju, a kineske kompanije postaju konkurentne na svetskom tržištu.
Tehnološki napredak i digitalna dominacija
Ulaskom u 21. vek, Kina ne staje samo na industriji. Država snažno podržava razvoj visokih tehnologija, veštačke inteligencije, 5G mreža, električnih automobila i svemirskih istraživanja. Kompanije kao što su Huawei, Alibaba, Tencent i BYD postaju giganti sa globalnim ambicijama. Kina šalje astronaute u svemir, gradi sopstvenu svemirsku stanicu i sprovodi misije na Mesec i Mars.
Uz to, digitalna ekonomija u zemlji buja. Više od milijardu ljudi koristi mobilne aplikacije za plaćanje, naručivanje, komunikaciju i obrazovanje. Kina razvija sopstveni internet ekosistem koji funkcioniše potpuno nezavisno od Zapada.
Geopolitički uticaj i nova faza moći
Danas, Kina nije samo ekonomski gigant već i ozbiljan geopolitički akter. Kroz inicijativu Pojas i put ulaže milijarde dolara u infrastrukturu širom Azije, Afrike i Evrope, stvarajući ekonomske i političke veze sa desetinama država.
Kineska vojska se modernizuje, mornarica širi prisustvo na okeanima, a politički uticaj raste u međunarodnim organizacijama. U mnogim oblastima, Kina direktno konkuriše Sjedinjenim Američkim Državama.
Ipak, njen uspon nije bez izazova. Pitanja ljudskih prava, ograničenja slobode govora, sukobi oko Tajvana, trgovinski ratovi i složeni odnosi sa Zapadom stvaraju tenzije. Ipak, neosporno je da je Kina danas sila koju niko ne može da ignoriše.
Put Kine od siromašne i zatvorene zemlje do svetske sile nije bio jednostavan ni linearan. Bio je to put prepun eksperimenata, grešaka, kriza, ali i pametnih poteza, prilagođavanja i odlučnosti. Ključni momenti bili su transformacija pod Den Sjaopingom, integracija u globalnu ekonomiju, pametno korišćenje trgovine i ulaganje u obrazovanje i tehnologiju.
Kina je danas primer kako se kombinacijom discipline, dugoročnog planiranja i strateške fleksibilnosti može postići gotovo nezamisliv napredak za samo nekoliko decenija. A kako će se njen put dalje razvijati, ostaje da vidimo. Jedno je sigurno – Kina više nije u pozadini. Ona danas igra glavnu ulogu na svetskoj pozornici.
Ukoliko volite dokumentarne emisije posetite naš youtube kanal „MALAMEDIJA“.
Hvala na čitanju,
vaša malamedija.rs
